Do 2018. godine građani su morali da idu na više od 11 šaltera da bi uknjižili nekretninu. Na inicijativu NALED-a u julu te godine je ukinuta obaveza odlaska u katastar, a javni beležnici su počeli da šalju dokumenta za uknjižbu po službenoj dužnosti putem sistema eŠalter.
Od tada građani idu samo na jedno mesto, kod javnog beležnika. Tamo mogu da obave kupoprodaju i potpišu ugovor, a javni beležnik elektronskim putem svim drugim institucijama šalje ono što je potrebno da bi se ceo postupak završio.
Građani kod javnih beležnika mogu da donesu popunjene poreske prijave za prenos apsolutnih prava, plaćanje poreza na imovinu i poreza na nasleđe i poklon, čime sebi štede vreme potrebno za podnošenje tih prijava Poreskoj upravi.
Preporuka NALED-a je da se ovaj proces još dodatno uprosti tako što bi se smanjio broj podataka koje građani unose u poreske prijave ili bi Poreska uprava mogla da generiše rešenja i na osnovu dostupnih podataka u javnim evidencijama, čime bi se otklonila obaveza prodavca i kupca da popunjavaju prijave.
Za skoro dve i po godine, putem eŠaltera podneto je gotovo 680.000 zahteva za upis nepokretnosti, što govori o velikom uspehu ove reforme.
Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova stupio je na snagu 1. jula 2018. i zahvaljujući saradnji NALED-a, Kabineta potpredsednice Vlade Srbije, RGZ i Ekonomskog kokusa Narodne skupštine pripremljen je i usvojen amandman da supružnici koji u toku braka steknu stan, kuću ili neki drugi objekat budu automatski upisani u katastar kao nosioci prava zajedničke svojine.
S druge strane, ukoliko se radi o posebnoj imovini stečenoj u toku braka, ostavljena je mogućnost da se supružnici dobrovoljno saglase da samo jedan partner bude upisan u katastar kao vlasnik i o tome će javni beležnik obavestiti Republički geodetski zavod.
Ekonomsko osnaživanje žena u fokusu je aktivnosti NALED-a, a prema podacima RGZ-a, do donošenja novog zakona tek svaka četvrta nekretnina bila je u vlasništvu žena, a još 11% nalazilo se u mešovitom posedu.