Uvek se može prometovati samo idealni udeo nepokretnosti. Ukoliko je u ugovoru naznačeno da se prometuje 49 m2 a nepokretnost ima 500 m2, idealni udeo iznosi 49/500.

Da, ukoliko se odnosi na nepokretnost.

Da, ukoliko se odnosi na nepokretnost.

U slučaju da postoji isprava za koju javni beležnik smatra da je treba dostaviti katastru a ne nalazi se u padajućem meniju ponuđenih odluka, postaviti pitanje na tiketing sistemu koje će biti prosleđeno Republičkom geodetskom zavodu.

Prilikom unosa adrese prebivališta lica, ukoliko ne postoji ponuđena opština ili mesto u šifarniku, potrebno je da izabere ADRESA RUČNO i da u to polje upišete i naziv OPŠTINE, MESTA i ULICE iz lične karte.

U ovom slučaju potrebno je izabrati sud kome se šalje na verifikaciju, dok će raspoređivanje predmeta nadležnim službama katastra vršiti sistem RGZ-a automatski. U ovakvim slučajevima, kada je po jednoj ispravi za upis nadležno više službi katastara javnim beležnicima vratiće se više potvrda o prijemu (po jedna potvrda od svake službe) kao i više rešenja o uknjižbi sa jasnom naznakom da li je predmet delimično ili potpuno zaveden u RGZ-u (da li je zaveden u jednoj od nadležnih službi ili u svim nadležnim službama). Ukoliko se nepokretnosti nalazi na službenim područjima više sudova dovoljno je izabrati jedan od sudova (na čijem se službenom području nalazi pretežan deo nepokretnosti) koji će potom izvršiti verifikaciju (ovo stoga što je Registar prometa nepokretnosti centralizovan).

Republički geodetski zavod je istakao da ovo nije slučaj kod adrese nepokretnosti već da je slučaj kod adrese prebivališta lica. Stoga pravilo da sve što se nalazi do kose crte predstavlja broj a posle kose crte podrboj nepokretnosti važi i za adresu nepokretnosti u Nišu.

Na koraku 4. Svojstva lica možemo navedena lica označiti kao kupce i čekirati kućicu „Neopredeljen udeo“. Čekiranjem neopredeljenog udela jasno smo naznačili da se radi o zajedničaru, a potrebno je još da odredimo u polju "Svojstva lica" da li se radi zajedničaru kupcu, prodavcu i dr.

Primenjeno je rešenje da se ispravke ugovora dostavljaju i RGZ-u. Potrebno je izvršiti ispravku unosa i ponovo dostaviti RGZ-u. Ukoliko ispravku učinimo dok nadležna služba katastra nije donela rešenje u sistemu katastra će se izvršiti spajanje takvih predmeta i zajedničko rešavanje. Ukoliko je nadležna služba katastra već donela rešenje ponovnim dostavljanjem istog ugovora nadležna služba doneće još jedno rešenje.

Da, skenira se u boji u rezoluciji 200 dpi.

Vlasnički niz dokazuje se originalima ili overenim kopijama, stoga je potrebno skenirati originale ili overene kopije koje je potom potrebno elektronski potpisati.

U takvom slučaju potreban je unos jedne valute i jednog iznosa, po mogućstvu preovlađujuće.

U ovom slučaju čekira se polje „Neopredeljen udeo“.

Republički geodetski zavod istakao je da je potrebno dostavljati važeću adresu u trenutku overe ugovora. Obaveštavanje o naknadnim promenama adrese prebivališta stranaka nije u nadležnosti javnih beležnika.

Da, može se nastaviti rad sa drugog računara.

Kada se prometuje samo objekat, vrši se izbor parcele na kojoj se objekat nalazi, zatim se vrši izbor vrste nepokretnosti (npr. porodična stambena zgrada) i unose se svi podaci koji se zahteva za ovu vrstu nepokretnosti. Zatim se na koraku 4 Svojstva lica, određuje idealni udeo koji se prometuje.

Kada se prometuje objekat i parcela, vrši se izbor parcele na kojoj se objekat nalazi, zatim se vrši izbor vrste nepokretnosti (npr. porodična stambena zgrada) i unose se svi podaci koji se zahteva za ovu vrstu nepokretnosti. Zatim se ponovo vrši izbor parcele koja se prometuje i vrši se izbor vrste nepokretnosti (npr. građevinsko zemljište) nakon čega se unose i podaci o ovoj vrsti nepokretnosti. Na koraku 4 Svojstva lica, određuje se idealni udeo koji se prometuje i za pracelu i za objekat.

Može. Program po osnovu štikliranog automatski generiše šifru koja je bitna RGZ-u za otvaranje odgovarajućeg broja predmeta.

Nije potrebno zavoditi sve parcele već samo jednu i to po sledećem pravilu:

U katastru nepokretnosti u navedenom slučaju samo za jednu od više parcela na kojima se nalazi objekat za kulturu tog dela parcele je registrovano „Zemljište pod zgradom i drugim objektom“. Za sve ostale parcele, odnosno njihove delove pod objektom za kulturu je registrovano „Zemljište pod delom zgrade“. Zbog navedenog je potrebno dodavati samo parcelu na kojoj se većim delom nalazi objekat, odnosno onu parcelu za koju je u katastru nepokretnosti registrovano za kulturu dela te parcele pod objektom „Zemljište pod zgradom i drugim objektom“.

Ukoliko stranke podnose poresku prijavu preko javnog beležnika one tada uz poresku prijavu dostavljaju i dokaze o oslobođenju. Javni beležnik treba da skenira poresku prijavu sa svim prilozima (dokazima o oslobođenju) i da tako skeniran dokument zapamti kao jedan PDF. Javni beležnik je u obavezi da u predmetu čuva samo popunjen obrazac poreske prijave ali ne i priložene dokaze (uverenje o prebivalištu, izvode iz matičnih knjiga i dr.)

Republički geodetski zavod ne izdaje obaveštenje o vidljivosti objekata na satelitskom snimku po zahtevu stranke, već organa nadležnog za vođenje postupka ozakonjenja objekata. 

               Ovo iz razloga što je odredbama člana 23. Zakona o ozakonjenju („Službeni glasnik RS”, br. 96/15 i 83/18) propisano je da se postupak ozakonjenja za objekte za koje nije doneto rešenje o rušenju pokreće na osnovu obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku koje nadležnom organu za vođenje postupka ozakonjenja dostavlja organ nadležan za poslove državnog premera i katastra. 

               Saglasno članu 25. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik RS“, broj 83/18), Republički geodetski zavod obaveštenje o vidljivosti objekata sačinjava samo za objekte koji nisu popisani u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata. Preduslov za izradu tog obaveštenja je da Republički geodetski zavod ima informaciju o već pokrenutim postupcima ozakonjenja objekata. To podrazumeva da organ jedinice lokalne samouprave nadležan za ozakonjenje objekata mora prethodno da, shodno članu 35. Zakona o ozakonjenju, uspostavi službenu evidenciju o pokrenutim postupcima za ozakonjenje iz svoje nadležnosti. Nakon toga, Republički geodetski zavod može iz Evidencije objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti da dostavi nadležnom organu za ozakonjenje objekata obaveštenje o vidljivosti objekta na satelitskom snimku, pod uslovom da za njih nije već pokrenut postupak ozakonjenja.

Prosleđuju se isprave i uz njih se prosleđuju podaci definisani aplikacijom. Prilikom provođenja promene, odnosno upisa u katastar nepokretnosti, preuzimaju se podaci o udelu iz dostavlјene isprave.

Mogu da dobiju podatke putem servisne magistrale državnih organa.

Predviđeno je da se upis vrši na osnovu izvoda iz registra kulturnih dobara (upis zabeležbe), odnosno na osnovu rešenje o prestanku svojstva kulturnog dobra, odnosno zaštićenog područja (brisanje zabeležbe), kako je u dopisu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i navedeno.

Datum kada je isprava sačinjena. Napomena: Na dostavlјenoj ispravi mora biti dokaz da je izvršna, odnosno pravosnažna.

Unose se novi (važeći) brojevi parcela. Nepokretnosti u ispravi moraju biti označene prema važećim podacima katastra nepokretnosti (član 86. Zakona o državnom premeru i katastru).

Ne treba dostavlјati PIB. Za strana fizička lica prosleđuje se identifikacioni broj iz važeće putne isprave (član 21. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova). Predlažemo da unos SSN-broja u aplikaciji eŠalter ne bude obavezan, dok se u aplikacijama RGZ-a ne obezbedi unos identifikacionog broja. Trenutno, se za strana lica u aplikacijama RGZ-a upisuje privremeni matični broj koji određuje RGZ.

Sva lica koja su navedena u ispravi. Nije bitan podatak po čijem zahtevu je pokretnut postupak pred tim organom.

 Sva lica koja su navedena u ispravi. Upisuju se podaci o poveriocu, založnom dužniku i dužniku (kao i kod javnih beležnika).