Nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja sa bližim podacima o ispravi kojom je pokrenut postupak upisa u katastar nepokretnosti na nepokretnostima Vašeg pok. oca. Budući da Vi niste upisani u katastru za vlasnika tih nepokretnosti, morate dostaviti dokaz da imate pravni interes za podnošenje zahteva (kopija izvoda iz matične knjige rođenih).

Predbeležba prava svojine na nepokretnosti, upisuje se u smislu člana 11. stav 2. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni Glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) ako ugovor o kupoprodaji nepokretnosti ne sadrži bezuslovnu saglasnost prodavca da se kupac može upisati u katastar nepokretnosti kao vlasnik nepokretnosti (clausula intabulandi), već je davanje saglasnosti uslovljeno isplatom kupoprodajne cene u celosti.

Ako je Službi za katastar nepokretnosti dostavljen najpre ugovor o kupoprodaji, bez saglasnosti prodavca za upis (clausula intabulandi), Služba upisuje predbeležbu prava svojine u korist kupca, a prodavac i dalje ostaje upisan kao vlasnik sve dok se predbeležba ne opravda, odnosno dok se Službi za katastar nepokretnosti ne dostavi saglasnost za upis (clausula intabulandi), u kom slučaju će se  izvršiti opravdanje predbeležbe i upis prava svojine u korist kupca.

Javni beležnik je obavezan, da po službenoj dužnosti dostavi Službi za katastar nepokretnosti, radi opravdanja predbeležbe prava svojine, izjavu kojom prodavac potvrđuje da je kupac u celosti isplatio kupoprodajnu cenu i daje mu saglasnost za upis -clausula intabulandi, koju je solemnizovao, a na osnovu koje se u Službi formira po službenoj dužnosti novi predmet.

Podaci o objektu upisuju se u katastar nepokretnosti na osnovu pravnosnažne građevinske, odnosno upotrebne dozovle i elaborata geodetskih radova. Ukoliko je u elaboratu geodetskih radova koji je bio osnov za upis predmetnog objekta u katastar nepokretnosti navedeno da je spratnost objekta P+1, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti odluči će rešenjem.

Odredbom člana 3. stav 1. tačka 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je načelo upisa, koje podrazumeva da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar, a da prestaju brisanjem tog upisa, te da se samo u slučajevima određenim zakonom, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima mogu steći i pre upisa u katastar, ali da i tada tek upisom proizvode pravno dejstvo prema savesnim trećim licima.

Dakle, imalac prava svojine na nepokretnosti je lice koje je upisano u katastar nepokretnosti kao imalac tog prava.

Vi, kao prodavac nepokretnosti, imate pravo da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za provođenje promene imaoca prava u katastru nepokretnosti na osnovu kupoprodajnog ugovora. Takođe, imate pravo da organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za utvrđivanje, kontrolu i naplatu  poreza na imovinu podnesete zahtev za promenu obveznika poreza na imovinu na osnovu tog ugovora.

Pravni osnov za provođenje u katastru nepokretnosti promene nastale razdvajanjem stambenog prostora jesu  elaborat geodetskih radova i pravnosnažno rešenje kojim se odobrava izvođenje radova na razdvajanju stambenog prostora, koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) i članom 3. stav 2. tačka 18) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Službeni glasnik RS", br. 102/20, 16/21 i 87/21).

Budući da elaborat geodetskih radova čine podaci dobijeni geodetskim merenjem i prikupljanjem podataka na terenu, razdvajanje stambenog prostora mora biti faktički izvršeno da bi se ta promena provela u katastru nepokretnosti.

Isto je propisano odredbom člana 5. stav 10. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 24/20).

Saglasno navedenoj odredbi,  ako se radi o objektu izgrađenom pre stupanja na snagu Osnovne uredbe o građenju („Službeni list FNRJ”, broj 46/48), Zakona o uslovima za izgradnju stambenih zgrada na selu („Službeni glasnik NRS”, broj 7/61), odnosno Zakona o izgradnji investicionih objekata („Službeni glasnik SRS”, broj 25/73) podaci o objektu, odnosno posebnim delovima tog objekta upisuju se na osnovu uverenja nadležnog organa ili nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke, koji sadrže potrebne podatke o objektu, odnosno posebnim delovima objekta i vremenu gradnje tog objekta, kao i na osnovu elaborata geodetskih radova ako objekat nije upisan u katastar nepokretnosti.

Za aneks ugovora o otkupu stana koji je zaključen sa preduzećem koje je u stečaju obratite se stečajnom upravniku.

Ukazujemo da su odredbom člana 86. stav 6. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) propisani izuzeci od pravila da u ispravi koja je osnov za upis, nepokretnost mora biti označena prema podacima katastra nepokretnosti. Naime, propisano je da izuzetno, isprava za upis nastala pre stupanja na snagu katastra nepokretnosti u katastarskoj opštini na koju se isprava odnosi, mora sadržati označenje nepokretnosti koja je predmet upisa i podatke o upisanom prethodniku i licu u čiju korist se zahteva upis, na način koji omogućava njihovu pouzdanu identifikaciju

Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Zahtev za upis u katastar nepokretnosti može se podneti poštom, putem preporučene pošiljke. Instrukciju za plaćanje republičke administrativne takse Služba za katastar nepokretnosti izdaje po podnošenju zahteva, budući da se plaćanje takse vrši po personalizovanom pozivu na broj koji se dobija nakon podnošenja zahteva, odnosno formiranja predmeta.

Naslednici mogu da se sporazumeju da jedna od nasleđenih katastarskih parcela ostane u suvlasništvu svih naslednika. Pravni osnov za provođenje promene imaoca prava na nepokretnostima u katastru nepokretnosti predstavlja pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, sporazum o razvrgnuću suvlasničke zajednice ili poravnanje zaključeno pred javnim beležnikom.

Ukoliko posedujete pravnosnažno rešenje kojim je izdata upotrebna dozvola za poslovni prostor od strane organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za građevinske poslove, potrebno je da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za upis u katastar nepokretnosti i priložite to rešenje, u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Zahtev za upis, odnosno provođenje promene u katastru nepokretnosti podnosi se na propisanom obrascu. Obrazac zahteva  možete preuzeti na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi: : https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BE

Zahtev možete podneti poštom, putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata koji je profesionalni korisnik e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti Palilula u zakazanom terminu.

Termin za predaju zahteva možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na veb prezentaciji republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje Ili na telefon 0700 500 500.   

Instrukciju za plaćanje republičke administrativne takse Služba za katastar nepokretnosti izdaje po podnošenju zahteva, budući da se taksa plaća po personalizovanom pozivu na broj koji se dobija nakon podnošenja zahteva, odnosno formiranja predmeta.

Potrebno je da kod nadležnog suda pokrenete parnični postupak tužbom radi utvrđenja prava svojine na delu katastarske parcele na kome je upisana državina.

Odredbama člana 58. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da ako se najkasnije do 1. maja 2028. godine ne steknu zakonski uslovi za upis prava svojine na nepokretnostima na kojima je određeno lice upisano kao držalac u skladu sa Zakonom o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 – autentično tumačenjei 113/17 – dr. zakon), Služba će po službenoj dužnosti izvršiti brisanje svojstva držaoca tog lica i državine na nepokretnosti.

Isto se odnosi se i na lica koja državinu steknu pravnim poslom, nasleđivanjem, odlukom suda ili drugog nadležnog organa ili po drugom zakonom propisanom osnovu.

Ako je Vaš pok. otac upisan za imaoca prava svojine na kući, pravni osnov za promenu imaoca prava svojine na istoj u katastru nepokretnosti predstavlja pravnosnažno rešenje o nasleđivanju.

Ako vlasnik objekta nije upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava na građevinskom zemljištu na kome je objekat izgrađen, on može, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, steći pravo svojine na građevinskom zemljištu na kome je objekat izgrađen po tržišnim uslovima, neposrednom pogodbom u postupku određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranja građevinske parcele, koji sprovodi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove, u skladu sa odredbama člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20).

Pravni osnov za provođenje tražene promene u katastru nepokretnosti predstavljaju projekat parcelacije, odnosno preparcelacije potvrđen od strane organa jedinice lokalne samouprave  nadležnog za poslove urbanizma, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja, saglasno odredbi člana 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21), elaborat  geodetskih radova, saglasno odredbi člana 5. stav 4. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20), kao i dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele.

Dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima predstavlja ugovor o razvrgnuću suvlasničke zajednice (ugovor o deobi) ili poravnanje suvlasnika zaključeno pred sudom ili javnim beležnikom.

Ukoliko suvlasnici ne mogu da postignu sporazum, potrebno je kod nadležnog suda pokrenuti vanparnični postupak za deobu imovine.

Kada je u katastar nepokretnosti  hipoteka na objektu u izgradnji, odnosno posebnim delovima objekta u izgradnji upisana na zemljištu, upisom objekta i posebnih delova objekta u katastar nepokretnosti na osnovu pravnosnažne upotrebne dozvole, hipoteka se upisuje na objektu, odnosno posebnim delovima objekta,  po službenoj dužnosti, u skladu sa odredbom člana 11. stav 2. tačka 1) Zakona o hipoteci (“Službeni glasnik RS”, br. 115/05, 60/15, 63/15 –US i 83/15).

Očigledno se u konkretnom slučaju radi o propustu da se hipoteka upiše na izgrađenim  i upisanim stanovima.

Parking mesta izvan zgrade se ne upisuju u katastar nepokretnosti, pa samim tim ne postoji mogućnost upisa prava korišćenja parking mesta. U katastar nepokretnosti može se upisati zabeležba postojanja ugovora o prenosu prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku i stambenom kompleksu, u skladu sa odredbom člana 70. stav 24. Zakona o planiranju i izgradnji izgradnji( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20),

Odredbom člana 70. stav 24. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravo trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku i stambenom kompleksu, koje je investitor preneo pravnim poslom trećem licu, može se dalje prometovati i raspolagati u obimu stečenih prava, te da se tim pravnim poslom ne stiču uslovi za upis svojinskih prava u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, ali se pravni posao kojim se prenosi to pravo može upisati kao zabeležba u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima.

Dakle, u katastar nepokretnosti se upisuje zabeležba postojanja ugovora o prenosu prava trajnog korišćenja parking mesta.

Odredbom člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, pored ostalog,  izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena, a koja, izuzetno, može biti data i u posebnoj ispravi, uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Potrebno je da, uz zahtev za provođenje promene imaoca prava na predmetnim katastarskim parcelama u katastru nepokretnosti, koji se podnosi Službi za katastar nepokretnosti, priložite pravnosnažna rešenja o nasleđivanju kojima je raspravljena zaostavština svakog od upisanih vlasnika posle njhove smrti, kojima se Vi oglašavate za naslednika.

                 Ako stan nije upisan u katastar nepokretnosti, a zgrada je upisana, za upis stana potrebno je, uz zahtev za upis, dostaviti  uverenje organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za građevinske poslove (specifikacija posebnog dela objekta) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat, a ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije. Radi upisa prava svojine na stanu u vašu korist, potrebno je dostaviti pravnosnažno rešenje o nasleđivanju i ugovor o otkupu stana, koji mora da sadrži saglasnost za upis-clausula intabulandi. Ako je saglasnost za upis uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, potrebno je dostaviti potvrdu o isplati kupoprodajne cene.

                Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova.

                Za provođenje promene u katastru nepokretnosti plaćaju se republičke administrativne takse, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka, 144/20 i 138/22). Pored takse za zahtev, koja saglasno tarifnom broju 1. iznosi 330,00 dinara, plaća se taksa za promenu imaoca prava na nepokretnosti, na osnovu jedne isprave, u iznosu od 5.400,00 dinara, a za svaku sledeću ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet u odnosu na upisanog imaoca prava po 1.620,00 dinara, u skladu sa tarifnim br. 215b stav 5. tačka 12).

                Za upis u katastar nepokretnosti po osnovu rešenja o nasleđivanju ne plaća se republička administrativna taksa, saglasno  odredbi stava 4. tačka 2) Napomene tarifnog broja 215b navedenog Zakona.

                U konkretnom slučaju, platili biste taksu za provođenje promene po osnovu ugovora o otkupu stana u iznosu od 1.620,00 dinara i taksu za zahtev 330,00 dinara.

                Po podnošenju zahteva, Služba za katastar nepokretnosti izdaje instrukciju za plaćanje takse, koja sadrži iznos takse i broj računa na koji treba izvršiti uplatu.

Zabeležba pokrenutog postupka za promenu imaoca prava svojine na tom stanu, u Beogradu upisana je povodom zahteva Grada Beograda za upis javne svojine.

Službi za katastar nepokretnosti Palilula podnesite zahtev za upis na osnovu ugovora o otkupu stana. Napominjemo da ugovor o otkupu stana mora da sadrži saglasnost za upis-clausula intabulandi. Ako je saglasnost za upis uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, potrebno je dostaviti i potvrdu o isplati kupoprodajne cene.

Radi upisa prava svojine na stanu u vašu korist, pored pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju, potrebno je, uz zahtev za upis, nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti dostaviti i ugovor o otkupu stana, koji mora da sadrži saglasnost za upis-clausula intabulandi. Ako je saglasnost za upis uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, potrebno je dostaviti i potvrdu o isplati kupoprodajne cene.

Ukoliko se Vaše pitanje odnosi na zabeležbu pokrenutog postupka za promenu imaoca prava na nepokretnosti Vašim zahtevom, koja je upisana u katastar nepokretnosti, ta zabeležba sprečava da Služba za katastar nepokretnosti odlučuje o novim upisima na istoj nepokretnosti dok se ne donese konačna odluka u postupku koji je pokrenut vašim zahtevom, saglasno načelu prvenstva iz člana 3. stav 1. tačka 3) i člana 31. st. 1.i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

Odredbom člana 31.stav 3. navedenog zakona propisano je da, izuzetno, Služba za katastar nepokretnosti odlučuje prioritetno o upisu koji se vrši na osnovu propisa kojim se uređuje eksproprijacija, kao i o upisu zabeležbe rešenja o izvršenju radi prinudnog namirenja potraživanja obezbeđenog hipotekom koja je upisana u katastar na istoj nepokretnosti.

Upisana zabeležba pokrenutog postupka za promenu imaoca prava na nepokretnosti ne sprečava zaključenje ugovora o prometu te nepokretnosti, ali javni beležnik u postupku potvrđivanja (solemnizacije) ugovora vodi računa o upisu te zabeležbe i neće potvrditi (solemnizovati) takav ugovor ako je u katastar nepokretnosti upisana zabeležba pokrenutog postupka radi promene imaoca prava na nepokretnosti.   

                Zahtev za upis u katastar nepokretnosti podnosi se Službi za katastar nepokretnosti nadležnoj za područje na kome se nalazi nepokretnost koja je predmet upisa. Promena imaoca prava na nepokretnosti po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju provodi se u katastru nepokretnosti na osnovu tog ugovora, ukoliko je primalac izdržavanja upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava na nepokretnosti, kao i izvoda iz matične knjige umrlih, koji Služba za katastar nepokretnosti pribavlja po službenoj dužnosti ako je u ugovoru naveden podatak o jedinstvenom matičnom broju građana za primaoca izdržavanja. Ako primalac izdržavanja nije upisan u katastar, potrebno je dostaviti i ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim prethodnikom.

                Ukazujemo da je odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da isprava, da bi bila podobna za upis u katastar nepokretnosti, pored ostalog, mora da sadrži označenje nepokretnosti na koju se odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (katastarska opština, broj i površina parcele, broj i površina objekta, broj i površina posebnog dela objekta). Odredbom člana 86. stav 6. istog zakona propisano je da izuzetno, isprava za upis nastala pre stupanja na snagu katastra nepokretnosti u katastarskoj opštini na koju se isprava odnosi, mora sadržati označenje nepokretnosti koja je predmet upisa na način koji omogućava njihovu pouzdanu identifikaciju.

                Odredbom člana 87. stav 1. tačka 1) navedenog zakona propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, pored opštih uslova koji važe za ispravu za upis, da bi bila podobna za upis, mora biti sačinjena u pisanoj formi uz overu potpisa lica između kojih se isprava sačinjava, ako posebna forma isprave nije propisana posebnim zakonom.

                Posebna forma ugovora o doživotnom izdržavanju propisana je  odredbom člana 195. Zakona o nasleđivanju (“Službeni glasnik RS br. 46/95, 101/03-US i 6/15).

                Prema sada važećoj odredbi ugovor o doživotnom izdržavanju zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prema odredbi koja je bila na snazi u vreme kada ste Vi sa ocem zaključili ugovor, ugovor o doživotnom izdržavanju morao je da bude zaključen u pisanom obliku i overen od sudije koji je bio dužan da pre overe pročita ugovor strankama i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. U suprotnom ugovor je ništav.   

Odredbama člana 82a st. 1. i 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80, 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", broj 115/05 - dr. zakon) propisano da strana fizička i pravna lica koja obavljaju delatnost u Republici Srbiji mogu, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima na teritoriji Republike Srbije koje su im neophodne za obavljanje te delatnosti, a da strano fizičko lice koje ne obavlja delatnost u Republici Srbiji može, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na stanu i stambenoj zgradi kao i državljanin Republike Srbije. Takođe, odredbom člana 3. stav 1.  Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, br. 93/14, 121/14 i 6/15) propisano je da se prenosom prava svojine na zgradi istovremeno prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Imajući u vidu citirane odredbe, ako su predmet ugovora o kupoprodaji stambena zgrada i eventualno pomoćne zgrade koje su u funkciji glavnog stambenog objekta, i građevinsko zemljište na kojem se zgrade nalaze, kao i zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrada, te ukoliko je prodavac upisan u katastar nepokretnosti kao imalac prava svojine na objektima, odnosno prava korišćenja ili prava svojine na zemljištu, možete se upisati u katastar nepokretnosti za imaoca prava na predmetnim nepokretnostima, pod uslovom da sa državom čiji ste državljanin postoji uzajamnost (reciprocitet) u pogledu mogućnosti sticanja prava svojine na nepokretnostima pravnim poslom. Za objašnjenje o uzajamnostii možete se obratiti Ministarstvu pravde Republike Srbije.  

Kada se radi o neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, raniji sopstvenici građevinskog zemljišta i njihovi pravni sledbenici mogu ostvariti pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, bez naknade, u postupku koji sprovodi mesno nadležna Služba za katastar nepokretnosti.

Pravo na konverziju bez naknade ne mogu ostvariti lica – nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke nadležnog organa. Ta lica mogu ostvariti pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, uz naknadu, u postupku koji sprovodi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne odnose, u skladu sa Zakonom o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu ("Službeni glasnik RS", br. 64/15 i 9/20).

Raniji sopstvenik građevinskog zemljišta je lice koje je po važećim propisima bilo njegov sopstvenik na dan stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Službeni list FNRJ“, br. 52/58, 3/59, 24/59 i 24/61), Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera („Službeni list SFRJ“, broj 5/68), odnosno Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera („Službeni glasnik SRS „, br. 32/68, 17/69, 29/69, 19/71, 16/72, 24/73 i 39/73).

Nije potrebno da se prethodno prodavac od kojeg ste kupili stan uknjiži za vlasnika stana, s tim da morate, uz zahtev za upis u katastar nepokretnosti, da priložite i ugovor o otkupu stana koji je on zaključio sa preduzećem.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji.

Budući da se u konkretnom predmetu promena koju treba provesti u katastru nepokretnosti odnosi na zemljište (deoba parcele), a ne na upis objekta, kućni broj se ne utvrđuje po službenoj dužnosti, već je potrebno podneti zahtev za utvrđivanje kućnog broja.

Zahtev za utvrđivanje kućnog broja podnosi se Republičkom geodetskom zavodu- Odeljenju za adresni registar, na adresu: Beograd, Ul. Bulevar vojvode Mišića br. 39 ili na email: mojaadresa@rgz.gov.rs

Budući da niko ne može na drugog preneti više prava nego što sam ima (Nemo plus iuris ad alium transferre potest quam ipse habet), nije moguće steći pravo svojine na predmetnom stanu, na kome je XX upisan kao držalac, sve dok se u katastru nepokretnosti ne promeni pravni status objekta, odnosno dok se Službi za katastar nepokretnosti ne dostavi pravnosnažna upotrebna dozvola.

Radi upisa prava svojine na stanu u Vašu korist, potrebno je da, prethodno, Službi za katastar nepokretnosti bude dostavljeno pravnosnažno rešenje o ozakonjenju objekta i elaborat geodetskih radova, koje nadležni organ dostavlja po službenoj dužnosti, a potom ugovor o prometu nepokretnosti, povtrđen (solemnizovan) od strane javnog beležnika.

  Saglasno članu 36. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), u postupku koji Služba za katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti, na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti dostavi sud, drugi nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, rok za donošenje rešenja, u predmetu koji po redosledu prvenstva može da se rešava, je pet radnih dana, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano.

  Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

                Ako je u ispravi na osnovu koje je Vaša pok. majka upisana u zemljišnu knjigu, odnosno katastar nepokretnosti kao imalac prava na nepokretnosti pravilno navedeno njeno ime, naslednici imaju pravo da Službi za katastar nepokretnosti podnesu zahtev za ispravku greške, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

                Ako je u ispravi koja je bila osnov za upis, sadržan pogrešan podatak o imenu Vaše pok. majke, potrebno je da se najpre izvrši ispravka isprave, te da se, potom, ista dostavi Službi za katastar nepokretnosti uz zahtev za ispravku upisa u katastru nepokretnosti, saglasno članu 51. stav 2. navedenog zakona.

                Za potrebne informacije u vezi sa ispravkom isprave, potrebno je da se obratite organu koji je ispravu doneo, odnosno sa kojim je zaključen ugovor.

Kada suvlasnici prodaju nepokretnost u ugovoru o kupoprodaji navodi se ukupna kupoprodajna cena, od koje svakom suvlasniku pripada određeni iznos srazmerno suvlasničkom udelu u pravu svojine na nepokretnosti, a može se u ugovoru navesti koliki iznos od ukupne kupoprodajne cene kupac treba da isplati svakom suvlasniku.

Saglasno odredbi člana 5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) upis u katastar nepokretnosti podataka o posebnim delovima objekta vrši se na osnovu pravnosnažne upotrebne dozvole. Ako upotrebna dozvola ne sadrži potrebne podatke o posebnom delu objekta (naziv katastarske opštine, broj i površinu parcele, broj i površinu objekta, broj i površinu posebnog dela objekta), potrebno je, uz zahtev za upis, dostaviti  uverenje o posebnom delu objekta (specifikacija) koje izdaje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za građevinske poslove, u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata upotrebna dozvola za objekat. Ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji.

Ukoliko je gornja etaža stana nastala izvođenjem radova kojima je odstupljeno od izdate građevinske dozvole i glavnog projekta, potrebno je pribaviti rešenje o ozakonjenju posebnog dela objekta.                     

Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za ozakonjenje objekata, po službenoj dužnosti, dostavlja nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti pravnosnažno rešenje o ozakonjenju objekta, odnosno posebnog dela objekta i elaborat geodetskih radova radi upisa u katastar nepokretnosti.

Suvlasnici katastarske parcele mogu postati vlasnici zemljišta sa udelom 1/1 ako se izvrši deoba katastarske parcele.

Ako katastarska parcela predstavlja građevinsko zemljište, uz zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti nastale deobom parcele, saglasno članu 66. stav 2. Zakona o planiranju I izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br.  br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20),  potrebno je dostaviti projekat parcelacije overen od strane organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove urbanizma, čiji sastavni deo čini projekat geodetskog obeležavanja, kao i elaborat geodetskih radova.

                Ako je parcela izvan granice građevinskog zemljišta, deoba parcele provodi se u katastru nepokretnosti na osnovu elaborata geodetskih radova, u skladu sa članom 116. stav 1.  Pravilnika o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti (“Službeni glasnik RS”, br. 7/2016-53, 88/2016-60, 7/2019-162 (dr. pravilnik).

               U oba slučaja dostavlja se i dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima (ugovor o deobi, odluka suda ili poravnanje zaključeno pred javnim beležnikom).          

Za provođenje promene u katastru nepokretnosti plaćaju se republičke administrativne takse u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka, 144/20 i 138/22). Pored takse na zahtev, koja saglasno tarifnom broju 1. iznosi 330,00 dinara, plaća se taksa za promenu nastalu deobom parcele, za dve parcele novog stanja, u iznosu od 4.330,00 dinara, a za svaku sledeću parcelu novog stanja 1.620,00 dinara, u skladu sa tarifnim br. 215b stav 5. tačka 1).

Promena namene (vrste) zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište vrši se planskim dokumentom.

                 Odredbom člana 88. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20) propisano je da kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granice planskog dokumenta sa popisom katastarskih parcela sa odgovarajućim grafičkim prikazom. 

                Odredbom stava 2. istog člana propisano je da Služba za katastar nepokretnosti, u roku od 15 dana po dobijanju planskog dokumenta, rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti. Budući da je odredbom stava 3. istog člana propisano da se poljoprivredno zemljište kojem je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, do privođenja zemljišta nameni može koristiti za poljoprivrednu proizvodnju, u katastru nepokretnosti se, prilikom promene vrste (namene) zemljišta zadržava postojeći upis kulture (načina korišćenja) i klase, sve dok se ne steknu uslovi za promenu upisane kulture, u skladu sa Pravilnikom o katastarskom klasiranju i bonitiranju zemljišta  (Službeni glasnik RS“, broj 63/14).

               Odredbom člana 38. stav 1. navedenog pravilnika propisano je da se katastarska kultura, odnosno način korišćenja zemljišta na parceli, odnosno delu parcele, utvrđuje uviđajem na licu mesta prema faktičkom stanju. Utvrđena promena katastarske kulture i klase konstatuje se u zapisniku o utvrđivanju katastarske kulture i klase zemljišta, koji izrađuje ovlašćena geodetska organizacija i dostavlja nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, putem eŠaltera, radi provođenja promene u katastru nepokretnosti.

                Dakle, potrebno je praviti razliku između vrste (namene) zemljišta i kulture (načina korišćenja). Ukoliko je parcela koju nameravate da kupite upisana u katastar nepokretnosti, po vrsti, kao poljoprivredno zemljište, kod organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove urbanizma možete se informisati o mogućnostima da se planskim dokumentom to zemljište pretvori u građevinsko.

Zahtev za upis u katastar nepokretnosti može se podneti putem e-šaltera preko advokata koji je profesionalni korisnik e-šaltera.

                   Zahtev možete podneti poštom putem preporučene pošiljke ili predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin za predaju zahteva možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, link https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje ili na telefon 011 63 55 600.

Zahtev se podnosi na propisanom obrascu. Obrazac zahteva  možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, link https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BE

                  Instrukciju za plaćanje republičke administrativne takse Služba za katastar nepokretnosti će Vam izdati po podnošenju zahteva.

                  Napominjemo da, ukoliko stan nije upisan u katastar nepokretnosti potrebno je da dostavite uverenje o posebnom delu objekta (specifikacija) koje izdaje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za građevinske poslove, u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata upotrebna dozvola za objekat. Ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije.

   Ugovori o prometu nepokretnosti moraju da sadrže izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje. Izuzetno, ako je ugovorom upis uslovljen potvrdom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis, saglasno odredbi člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji.

                Saglasno članu 36. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), u postupku koji Služba za katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti, na osnovu isprave dostavljene od strane nadležnog organa po službenoj dužnosti,  rok za donošenje rešenja je pet radnih dana, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, a rok za za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.                  

              Urgencija za rešavanje predmeta u Službi za katastar nepokretnosti može se dostaviti putem aplikacije ePrimedbe koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

Potrebno je da angažujete ovlašćenu geodetsku organizaciju da izvrši omeđavanje katastarske parcele, odnosno obeležavanje graničnih tačaka parcele na terenu propisanim belegama, prema poslednjem stanju podataka o parceli u bazi podataka katastra nepokretnosti.

               Ukoliko Vaš sused ne bude saglasan sa izvršenim obeležavanjem graničnih tačaka parcele, možete nadležnom sudu podneti predlog za uređenje međe između susednih parcela, u skladu sa odredbama člana 156. Zakona o vanparničnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 25/82, 48/88, i „Službeni glasnik RS”, br. 46/95 – dr. zakon, 18/05 – dr. zakon, 85/12, 45/13 – dr. zakon, 55/14, 6/15, 106/15 – dr. zakon i 14/22).

Promena državine u pravo svojine na katastarskoj parceli može se izvršiti u katastru nepokretnosti na osnovu isprave o sticanju koja, po sadržini i formi, predstavlja podoban pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti.

                 Ukoliko smatrate da je prilikom upisa u katastar nepokretnosti pričinjena greška, te da ste upogrešno upisani za držaoca umesto za vlasnika parcele, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

                Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promene investitora može se podneti do podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, saglasno odredbi člana 141. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21). 

                   Odredbama stava 1. i 2. istog člana propisano je da, ako se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 30 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli i uz zahtev priloži pravni osnov kojim se prenose stvarna prava na objektu u izgradnji. 

Radi upisa u katastar nepokretnosti potreban vam je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, overen u skladu sa zakonom i izjava prodavca -bezuslovna saglasnost za upis (clausula intabulandi), ukoliko nije sadržana u ugovoru.

Ako prodavac nije upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na stanu, potrebno je da pribavite isprave o sticanju kojima se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim prethodnikom.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Ukoliko ne možete da pribavite navedene isprave, preostaje Vam da kod nadležnog suda, tužbom radi utvrđenja prava svojine na stanu, pokrenete parnični postupak.

Predmet postupka ozakonjenja su i objekti koji nisu upisani u katastar nepokretnosti.

                   Upis u katastar nepokretnosti objekta koji je u postupku ozakonjenja vrši Služba za katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti na osnovu dokumentacije koju, po službenoj dužnosti, dostavi organ nadležan za poslove ozakonjenja objekta. 

                Odredbama člana 32. st. 10-13. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da organ nadležan za poslove ozakonjenja objekata, pre donošenja odluke u tom postupku, dostavlja Službi za katastar nepokretnosti na pregled elaborat geodetskih radova, radi provere da li je isti sačinjen u skladu sa propisima, standardima i tehničkim normativima. Ako Služba utvrdi da elaborat geodetskih radova nema nedostataka, doneće rešenje o upisu objekta u katastar nepokretnosti, i isto dostaviti upisanom imaocu prava na katastarskoj parceli na kojoj je objekat izgrađen, kao i organu nadležnom za poslove ozakonjenja objekta, radi informisanja. Upis imaoca prava svojine na tom objektu sprovešće se u katastar nepokretnosti nakon ozakonjenja objekta.

                Odredbama člana 36. st. 1. i 2. Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", br. 96/15, 83/18, 81/20 - US) propisano je da se danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju objekta stiču uslovi za upis prava svojine u katastar nepokretnosti, a da nadležni organ, po službenoj dužnosti, dostavlja primerak pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju Službi za katastar nepokretnosti, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju.      

               Kod organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove ozakonjenja objekata možete se informisati o dokumentaciji koju treba dostaviti u tom postupku. 

                  Zahtev za upis u katastar nepokretnosti može podneti jedan od naslednika. 

                Odredbom člana 25. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da ako se radi o upisu prava deljivih srazmerno celini, svaki imalac prava može da zahteva upis odgovarajućeg dela u svoju korist, pri čemu će se po službenoj dužnosti izvršiti upis i u korist drugih imalaca prava.

Ako je u ispravi na osnovu koje je Vaša baba upisana u zemljišnu knjigu, odnosno katastar nepokretnosti za imaoca prava na nepokretnosti pravilno navedeno njeno ime, naslednik, kao lice koje ima pravni interes,  ima pravo da Službi za katastar nepokretnosti podnese zahtev za ispravku greške, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

U zbirci isprava trajno se čuvaju sve isprave na osnovu kojih je izvršen upis u zemljišnu knjigu i katastar nepokretnosti, te će Služba za katastar nepokretnosti uvidom u zbirku isprava moći da utvrdi da li je prilikom uknjižbe pričinjena greška. 

Ako je u ispravi koja je bila osnov za upis u katastar nepokretnosti pogrešno navedeno ime Vaše babe, potrebno je da se najpre izvrši ispravka isprave, te da se ista dostavi Službi za katastar nepokretnosti uz zahtev za ispravku greške, saglasno članu 51. stav 2. navedenog zakona.

Zahtev se podnosi na propisanom obrascu (zaokružiti tačku 20.)

Obrazac zahteva može se preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, link https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev se podnosi poštom, putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno u prostorijama nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin se može zakazati putem internet aplikacije na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda E-zakazivanje na  linku  https://rgz.gov.rs/kontakt/info-centar/ezakazivanje  ili putem telefona 011 63 55 600.

Ukoliko Vam je potrebna informacija o dokumentaciji koja je potrebna da se u katastru nepokretnosti provede promena imaoca prava na zemljištu stečenom nasleđem, obaveštavamo Vas da se ova promena provodi u katastru na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. Ako ostavilac nije upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava na zemljištu, potrebno je dostaviti i ispravu, odnosno isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim prethodnikom u katastru nepokretnosti.  

                 Za promenu imaoca prava na nepokretnosti na osnovu rešenja o nasleđivanju ne plaća se republička administrativna taksa, saglasno odredbi stava 4. tačka 2) napomene tarifnog broja 215b Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -(ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20).     

                  Ukoliko su Vam potrebne informacije u vezi sa konverzijom, odnosno pretvaranjem prava korišćenja na građevinskom zemljištu u državnoj svojini u pravo svojine, obaveštavamo Vas da bez uvida u stanje upisa u katastru nepokretnosti i spise predmeta na osnovu kojih je izvršen upis na određenoj katastarskoj parceli, nije moguće dati informacije da li su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za konverziju bez naknade, za koju je nadležna Služba za katastar nepokretnosti. 

                Za postupak ozakonjenja objekta nadležan je organ jedinice lokalne samouprave, a za upis objekta u katastar nepokretnosti nadležan je Republički geodetski zavod-Služba za katastar nepokretnosti.

               Upis u katastar nepokretnosti objekta koji je u postupku ozakonjenja vrši Služba za katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti na osnovu dokumentacije koju, po službenoj dužnosti, dostavi organ nadležan za ozakonjenje objekta. 

                Odredbama člana 32. st. 10-13. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da organ nadležan za poslove ozakonjenja objekata, pre donošenja odluke u tom postupku, dostavlja Službi za katastar nepokretnosti na pregled elaborat geodetskih radova, radi provere da li je isti sačinjen u skladu sa propisima, standardima i tehničkim normativima. Ako Služba utvrdi da elaborat geodetskih radova nema nedostataka, doneće rešenje o upisu objekta u katastar nepokretnosti, i isto dostaviti upisanom imaocu prava na katastarskoj parceli na kojoj je objekat izgrađen, kao i organu nadležnom za poslove ozakonjenja objekta, radi informisanja. Upis imaoca prava svojine na tom objektu sprovešće se u katastar nepokretnosti nakon ozakonjenja objekta.

                Odredbama člana 36. st. 1. i 2. Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", br. 96/15, 83/18, 81/20 - US) propisano je da se danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju objekta stiču uslovi za upis prava svojine u katastar nepokretnosti, a da nadležni organ, po službenoj dužnosti, dostavlja primerak pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju Službi za katastar nepokretnosti, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju.

Služba za katastar nepokretnosti je dužna da, za svaki postupak koji je pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, dostavi nadležni organ, u katastar nepokretnosti upiše zabeležbu pokrenutog postupka na nepokretnosti koja je predmet upisa, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

                   Služba za katastar nepokretnosti mora da upiše navedenu zabeležbu bez obzira na osnovanost zahteva, te da o zahtevu odluči. Ako je zahtev neosnovan doneće rešenje kojim se zahtev odbija.

                  U konkretnom slučaju, ako je Grad Beograd podneo zahtev za upis prava javne svojine na istom stanu kao Vi, potrebno je da ovlašćenom licu tog organa predočite da posedujete isprave o sticanju tog stana, kako bi odustao od zahteva. 

Naknadni upis u katastar nepokretnosti podatka o imaocu prava na nepokretnosti, kao što je jedinstveni matični broj građana (JMBG), može se izvršiti ako je u ispravi koja je bila osnov za upis u katastar nepokretnosti (u konkretnom slučaju rešenje o nasleđivanju) sadržan taj podatak, odnosno ako se na osnovu podataka sadržanih u toj ispravi sa sigurnošću može utvrdititi identitet lica koje je upisano u katastar nepokretnosti za imaoca prava na određenoj nepokretnosti.

             Uz zahtev za upis u katastar nepokretnosti potrebno je dostaviti fotokopiju lične karte, odnosno očitanu ličnu kartu.

             Obrazac zahteva za upis u katastar nepokretnosti možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku  https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

             Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti ili putem eŠaltera, preko advokata profesionalnog korisnika eŠaltera.

Za prenos prava svojine na šumskom zemljištu sa Vašeg pok. dede na Vas  potrebno je da, uz zahtev za upis, dostavite pravnosnažno rešenje o nasleđivanju kojim je raspravljena zaostavština iza smrti Vašeg dede kojim je Vaš otac oglašen za naslednika i pravnosnažno rešenje o nasleđivanju kojim je raspravljena zaostavština Vašeg pok. oca kojim ste Vi oglašeni za naslednika. Ukoliko je Vaš otac preminuo pre Vašeg dede, u tom slučaju dostavljate pravnosnažno rešenje o nasleđivanju kojim je raspravljena zaostavština Vašeg dede kojim ste Vi oglašeni za naslednika.

Za promenu imaoca prava na nepokretnosti na osnovu rešenja o nasleđivanju ne plaća se republička administrativna taksa, saglasno odredbi stava 4. tačka 2) napomene tarifnog broja 215b Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -(ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20).

Lica – nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke nadležnog organa, imaju pravo na konverziju uz naknadu, u skladu sa odredbom člana 1. stav 2. tačka 2)  Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu ("Službeni glasnik RS", br. 64/15 i 9/20).

    Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na neizgrađenom građevinskom zemljištu uz naknadu u nadležnosti je organa jednice lokalne samouprave nadležnog za imovinsko pravne poslove, koji taj postupak ne pokreće po službenoj dužnosti, već po zahtevu stranke.

                  Ukazujemo da, saglasno odredbama člana 10. st. 1. i 2. Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", br. 96/15, 83/18 i 81/20 - US), predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu, a kao odgovarajuće  pravo smatra se ne samo pravo svojine, već i pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini.

                 Službi za katastar nepokretnosti, nadležnoj prema području na kojem se nalaze predmetne nepokretnosti, podnesite zahtev za upis u katastar nepokretnosti i dostavite ugovor o kupoprodaji i ugovor o poklonu, koji moraju biti overeni u skladu sa zakonom. Ako kuća nije upisana u katastar nepokretnosti, potrebno je dostaviti elaborat geodetskih radova, pravnosnažnu građevinsku i upotrebnu dozvolu za objekat. Isprave se dostavljaju u originalu, overenoj kopiji ili overenom prepisu.

                Saglasno odredbama člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon), ugovori, da bi bili podobni za upis, moraju da sadrže  izjavu o dozvoli upisa - clausula intabulandi, koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

               Ukoliko ugovor o kupoprodaji građevinskog zemljišta koji je zaključio vaš pok. otac ne sadrži saglasnost prodavca za upis, prodavac može naknadno dati izjavu o dozvoli upisa na osnovu tog ugovora koja mora biti potvrđena od strane javnog beležnika.

                 Ako je predmet konkretnog ugovora građevinsko zemljište u građevinskom području u svojini građana, a ugovor ima propisanu sadržinu i formu, taj ugovor može biti podoban pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti ako isti dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se zahteva upis i upisanog prethodnika u katastru nepokretnosti.

                Ukoliko je u konkretnom slučaju predmet ugovora prenos prava korišćenja na neizgrađenom gradskom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, ukazujemo da je taj prenos bio ograničen.

                 Saglasno odredbama člana 34. Zakona o građevinskom zemljištu ("Službeni glasnik RS", broj 44/95), u vezi sa članom 30. Zakona o građevinskom zemljištu ("Službeni glasnik SRS, broj 23/90 i "Službeni glasnik SRS", br. 3/90, 53/93, 67/93 i 48/94), koje su bile na snazi u vreme kada je Vaš otac zaključio ugovor, raniji sopstvenik je mogao preneti pravo korišćenja na neizgrađenom gradskom građevinskom zemljištu samo na bračnog druga, potomke, usvojenike, roditelje i usvojice, koji to pravo nisu mogli preneti pravnim poslom na druga lica, a pravni posao zaključen protivno tim odredbama je ništav. Pravo korišćenja mogli su naslediti zakonski naslednici ranijeg sopstvenika i zakonski naslednici bračnog druga, potomka, usvojenika, roditelja i usvojioca na koje je raniji sopstvenik preneo ta prava.

                    Raniji sopstvenik građevinskog zemljišta je lice koje je po važećim propisima bilo njegov sopstvenik na dan stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Službeni list FNRJ“, br. 52/58, 3/59, 24/59 i 24/61), Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera („Službeni list SFRJ“, broj 5/68), odnosno Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera („Službeni glasnik SRS „, br. 32/68, 17/69, 29/69, 19/71, 16/72, 24/73 i 39/73).

Promena imaoca prava u katastru nepokretnosti provodi se na osnovu isprave o sticanju, koja je po sadržini i formi podobna za upis u katastar (npr. ugovor o prometu nepokretnosti, pravnosnažna sudska presuda, pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, poravnanje zaključeno pred sudom ili javnim beležnikom). 

              Za upis u katastar nepokretnosti po osnovu rešenja o nasleđivanju ne plaća se republička administrativna taksa, saglasno  odredbi stava 4. tačka 2) napomene tarifnog broja 215b Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/2003-9, 51/2003-14 (ispravka), 61/2005-60, 101/2005-28 (dr.zakon), 5/2009-7, 54/2009-24, 50/2011-7, 93/2012-21, 65/2013-3 (dr.zakon), 83/2015-6, 112/2015-16, 113/2017-192, 3/2018-3 (ispravka), 95/2018-238, 38/2019-75, 86/2019-11, 90/2019-3 ispravka i 144/20).

Radi upisa površine stana u katastar nepokretnosti potrebno je da, uz zahtev za upis, dostavite uverenje o posebnom delu objekta (specifikacija), koje izdaje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za građevinske poslove, u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda navedeno uverenje potrebno je da dostavite nalaz i mišljenje veštaka građevinske struke izrađen na osnovu navedene tehničke dokumentacije. 

Ukoliko ne možete da pribavite podobnu ispravu na osnovu koje je Vaš deda stekao pravo korišćenja na građevinskom zemljištu u državnoj svojini, radi izgradnje objekta, kod nadležnog opštinskog organa ili u Istorijskom arhivu grada, preostaje Vam da kod nadležnog suda pokrenete parnični postupak radi ostvarivanja imovinskih prava.

Ako se radi o objektu izgrađenom pre stupanja na snagu Osnovne uredbe o građenju („Službeni list FNRJ”, broj 46/48), Zakona o uslovima za izgradnju stambenih zgrada na selu („Službeni glasnik NRS”, broj 7/61), odnosno Zakona o izgradnji investicionih objekata („Službeni glasnik SRS”, broj 25/73) podaci o objektu upisuju se u katastar nepokretnosti na osnovu uverenja nadležnog organa ili nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke, koji sadrži potrebne podatke o objektu, odnosno posebnim delovima objekta i vremenu gradnje tog objekta, saglasno odredbi članа 5. stav 10. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”. br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

Objekti se upisuju u katastar nepkretnosti na osnovu elaborata geodetskih radova, koji izrađuje ovlašćena geodetska organizacija nakon geodetskog merenja objekta, i pravnosnažne građevinske, odnosno upotrebne dozvole za objekat, saglasno odredbi člana 5. stav 5. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

               Odredbom člana 17. stav 4. Pravilnika o katastarskom premeru, obnovi katastra i geodetskim radovima u održavanju katastra nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", br. 7/19, 26/20 i 122/20-dr. pravilnik) propisano je da se u postupku katastarskog premera geodetski mere zgrade ako su stavljene pod krov ili u funkciju za koju su namenjene.

                Odredbom člana 59. stav 1. navedenog pravilnika propisano je da se prilikom izvođenja geodetskih radova u postupku održavanja katastra nepokretnosti shodno primenjuju odredbe tog pravilnika koje se odnose na katastarski premer. 

Odredbom člana 156. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 106/15, 106/16 -autentično tumačenje, 113/17 - autentično tumačenje, 54/19 i 9/20 - autentično tumačenje)

propisano je da od upisa zabeležbe rešenja o izvršenju nije dozvoljeno da se u katastar nepokretnosti upiše promena prava svojine na nepokretnosti, niti koje drugo stvarno pravo zasnovano na raspolaganju vlasnika, bez obzira kada je raspolaganje učinjeno. Odredbom stava 2. istog člana propisano je, ako se u toku izvršnog postupka promeni vlasnik nepokretnosti, sprovođenje izvršenja će se nastaviti na predmetnoj nepokretnosti, a novi vlasnik je dužan da trpi namirenje.

Urgenciju za rešavanje Vašeg predmeta u Službi za katastar nepokretnosti možete dostaviti putem aplikacije, koja je dostupna na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/ 

Ako je zgrada u kojoj se nalazi Vaš stan upisana u katastar nepokretnosti, uz zahtev za upis treba da dostavite ugovor o kupoprodaji nepokretnosti i uverenje o posebnom delu objekta (specifikacija), koje izdaje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za građevinske poslove u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat.

Rešenje postaje konačno istekom roka za žalbu od osam dana, ako žalba nije izjavljena, odnosno donošenjem drugostepenog rešenja, ako je žalba izjavljena, kada se briše zabeležba da rešenje nije konačno.  Ako u naknadnom roku od 40 dana od nastupanja konačnosti rešenja Službi za katastar nepokretnosti ne bude dostavljen dokaz da je pokrenut upravni spor, zabeležba da rešenje nije pravnosnažno brisaće se iz katastra nepokretnosti.

Zabeležba upisana u list nepokretnosti da je svojina stečena na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, briše se iz katastra nepokretnosti  na osnovu pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju, saglasno odredbi člana 46. stav 8. Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", br. 96/15, 83/18 i 81/20-US).

                     Saglasno odredbama čl. 43. i 44. Zakona o hipoteci  („Službeni glasnik RS”, br. 115/05, 60/15, 63/15 – US i 83/15)  vlasnik hipotekovane nepokretnosti može zahtevati ispis hipoteke iz katastra nepokretnosti, a uz zahtev se dostavlja pismena izjava hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, ili  pravnosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo. Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, te da dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti izda potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.

                   Odredbom člana 52. navedenog zakona propisano je da hipoteka prestaje na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajedničke svojine, ako: je proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeđenog potraživanja (stare hipoteke); upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći, ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja obezbeđenog hipotekom; za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlašćeno lice upisano u registar nepokretnosti.

                  Ukoliko ne možete da obezbedite saglasnost hipotekarnog poverioca, odnosno njegovog pravnog sledbenika, za brisanje hipoteke, koja izjava mora biti overena kod javnog beležnika, preostaje Vam da kod nadležnog suda pokrenete postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.              

                  Ako u katastar nepokretnosti na osnovu ugovora upisana lična službenost – pravo doživotnog plodouživanja, ona prestaje smrću plodouživaoca i brše se iz katastra nepokretnosti na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih. Ako su ugovorne strane saglasne da pravo doživotnog plodouživanje prestane ranije, potrebno je da zaključe aneks ugovora, koji, saglasno članu 93. stav 2. tačka 3) Zakona o javnom beležništvu (“Službeni glasnik RS”, br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – dr. zakon, 93/14 – dr. zakon, 121/14, 6/15 i 106/15), mora biti zaključen u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave, na osnovu koje će se izvršiti brisanje te lične službenosti iz katastra nepokretnosti.

U katastar nepokretnosti se ne upisuje parking mesto, pa samim tim ni pravo korišćenja parking mesta. U katastar nepokretnosti se može upisati zabeležba ugovora o sticanju prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku i stambenom kompleksu, u skladu sa članom 70. stav 24. Zakona o planiranju i izgradnji izgradnji( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20.

                     Saglasno odredbama čl. 43. i 44. Zakona o hipoteci  („Službeni glasnik RS”, br. 115/05, 60/15, 63/15 – US i 83/15)  vlasnik hipotekovane nepokretnosti može zahtevati ispis hipoteke iz katastra nepokretnosti, a uz zahtev se dostavlja pismena izjava hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, ili  pravnosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo. Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, te da dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti izda potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.

                  Odredbom člana 52. navedenog zakona propisano je da hipoteka prestaje na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajedničke svojine, ako: je proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeđenog potraživanja (stare hipoteke); upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći, ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja obezbeđenog hipotekom; za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlašćeno lice upisano u registar nepokretnosti.

                 Dakle, za brisanje hipoteke iz katastra nepokretnosti potrebno je da Vam pravni sledbenik hipotekarnog poverioca da saglasnost za brisanje hipoteke, koja izjava mora biti overena kod javnog beležnika. U suprotnom, preostaje  Vam da kod nadležnog suda pokrenete postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Prodavac stana ne mora da bude upisan u katastar nepokretnosti kao vlasnik stana upisanog u katastar nepokretnosti, ako poseduje ispravu, odnosno isprave o sticanju kojima dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim pravnim prethodnikom.

                   Ako prodavac nije upisan u katastar nepokretnosti kao imalac prava svojine na predmetnoj nepokretnosti, isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim pravnim prethodnikom, saglasno članu 23. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20),  dužan je da dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, javni beležnik uz ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, koji je potvrdio (solemnizovao).

                    Nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama na nepokretnosti.

                    Obrazac zahteva za izdavanje uverenja može se preuzeti sa veb prezentacije Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/uverenje-o-istorijatu-promena-na-nepokretnosti

                 Zahtev možete dostaviti poštom, putem preporučene pošiljke, neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu ili putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera.

                Termin za predaju zahteva možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje  koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje odabereom opcije “Zakazivanje šalterskog termina” radi predaje zahteva.

U situaciji kada je zajednički deo zgrade (tavanski prostor) pretvoren u stan, osnov za upis stana u katastar nepokretnosti predstavlja ugovor o prenosu prava svojine na zajedničkom delu zgrade, koji je, u propisanoj formi, investitor zaključio sa stambenom zajednicom, u skladu sa članom 9. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (“Službeni glasnik RS”, br. 104/16, 9/20-dr.zakon) i pravnosnažno rešenje kojim se odobrava promena namene zajedničkog dela objekta u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon и 9/20) i članom 3. stav 2. tač. 16) i 17) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Službeni glasnik RS", br. 102/20, 16/21).

Ako je za takav stan izdata i upotrebna dozvola, uz zahtev za upis koji se podnosi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, dostavlja se i pravnosnažna upotrebna dozvola, a Služba za katastar nepokretnosti će ceniti podobnost iste za upis u katastar nepokretnosti.

Ukoliko je investitor prodao stan, dostavlja se i ugovor o kuporodaji, overen u skladu sa zakonom.

Saglasno odredbi člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon), ugovor, da bi predstavljao ispravu podobnu za upis, mora da sadrži  izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

 Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu tog zakona (8.06.2018. god), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti.

Odredbama člana 148. st. 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20) propisano je da investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu  pre početka izvođenja radova, a uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, rešenje o kućnom broju, dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi, kao i drugi dokazi određeni propisom kojim se bliže uređuje postupak sprovođenja objedinjene procedure.

Imajući u vidu citiranu odredbu, potrebno je da prethodno, Republičkom geodetskom zavodu, Beograd, ul. Bulevar vojvode Mišića br. 39  podnesete zahtev za utvrđivanje kućnog broja. Zahtev se može podneti elektronskom poštom na mejl mojaadresa@rgz.gov.rs

Pravo korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu nije u prometu. Potrebno je da se prethodno izvrši pretvaranje prava svojine u pravo korišćenja (konverzija).

Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, zaključen pre 30 godina, koji nije overen u skladu sa zakonom ne predstavlja ispravu podobnu za upis u katastar nepokretnosti.

Potrebno je da pribavite pravnosnažnu sudsku presudu o utvrđenju prava svojine ili poravnanje zaključeno kod suda ili javnog beležnika.

Odredbom člana 5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da se podaci o posebnim delovima objekta za koje je izdata upotrebna ili samo građevinska dozvola pre otpočinjanja sprovođenja objedinjene procedure, shodno zakonu kojim se uređuje planiranje i izgradnja, upisuju na osnovu podataka iz upotrebne, odnosno građevinske dozvole, a ako ta dozvola ne sadrži potrebne podatke o posebnim delovima objekta koji se upisuju u katastar, ti podaci se mogu upisati i na osnovu uverenja nadležnog organa, odnosno nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke, izdatog u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata ta dozvola, ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje.

Odredbom člana 1. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", br. 93/14, 121/14 i 6/15) propisano je da su nepokretnosti, u smislu tog zakona, zemljište (poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko zemljište), zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.) i drugi građevinski objekti, kao i posebni delovi zgrada (stanovi, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) na kojima može postojati zasebno pravo svojine.

                     Stoga, predmet ugovora o prometu nepokretnosti ne može biti soba, kao sastavni deo stana, već samo navedene nepokretnosti.

Odredbom člana 85.  stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon ) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik).

                Odredbom stava. 2. istog člana propisano je da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika.

                Ukoliko ne posedujete isprave koje su podobne za upis u katastar nepokretnosti u smislu citiranih odredbi, preostaje Vam da u skladu sa raspoloživim dokazima, tužbom radi utvrđenja prava svojine, kod nadležnog suda pokrenete parnični postupak, radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Predmetne nepokretnosti moraju da uđu u zaostavštinu ostavioca koja će biti raspravljena rešenjem o nasleđivanju, kako biste, potom, sa njegovim naslednicima regulisali imovinsko-pravne odnose.

            Potrebno je da se naslednici obrate nadležnom organu za donošenje dopunskog rešenja u pogledu naknadno pronađene imovine. Potom sa naslednicima možete da zaključite poravnanje pred sudom ili javnim beležnikom. 

List nepokretnosti nije isto što i posedovni list. 

List nepokretnosti je izvod iz katastra nepokretnosti i predstavlja dokaz o vlasništvu na nepokretnosti. Posedovni list je izvod iz katastra zemljišta, koji ne predstavlja svojinsku evidenciju, a koji je još uvek na snazi u malom broju katastarskih opština u kojima nije stupio na snagu katastar nepokretnosti (zvog nezavršenih komasacija, nerešenih žalbi na Dn rešenja suda i sl.) 

Obrazac zahteva za izdavanje lista nepokretnosti i posedovnog lista je isti, sadrži iste podatke, s tim da treba da zaokružite između te dve opcije, šta je predmet Vašeg zahteva.

Uvidom u eKatastar možete doći do informacije da li je katastarska opština u kojoj se nalazi nepokretnost na koju se odnosi Vaš zahtev u statusu katastra nepokretnosti ili eventualno katastra zemljišta.

Odredbom člana 57. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da će se postupci održavanja katastra nepokretnosti koji nisu okončani do dana stupanja na snagu tog zakona okončati po odredbama zakona koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu tog zakona.

Ako postupak upisa u katastar nepokretnosti koji za predmet ima deobu katastarskih parcela nije okončan, a stranka-vlasnik parcela u međuvremenu umre, naslednici koji su pravnosnažnim rešenjem oglašeni za naslednike tih parcela imaju pravo da od Službe za katastar nepokretnosti traže da se postupak nastavi.

Odredbom člana 116. stav 2. Pravilnika o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti ( "Službeni glasnik RS", br. 7/16, 88/16 i 7/19-dr. pravilnik) i  propisano je da se na obradivom poljoprivrednom zemljištu ne mogu, shodno zakonu kojim se uređuje poljoprivredno zemljište, deobom na terenu formirati parcele čija je površina manja od 0,5 hektara, a na obradivom poljoprivrednom zemljištu uređenom komasacijom, čija je površina manja od jednog hektara, niti provesti takve promene u bazi podataka. Odredbom stava 3. istog člana propisano je da se na šumskom zemljištu uređenom komasacijom i na šumskom zemljištu za koje je donet program gazdovanja šumama ne mogu, shodno zakonu kojim se uređuju šume i šumsko zemljište, deobom na terenu formirati parcele čija je površina manja od 0,5 hektara, niti provesti takve promene u bazi podataka.

Raspisom direktora Republičkog geodetskog zavoda 04 broj 952-1006/2021 od 09.12.2021. godine naloženo je svim Službama za katastar nepokretnosti da predmete formirane po zahtevu stranke za upis JMBG i izmenu indikacija uzimaju u rad odmah, prioritetno, i da za takve predmete nije potrebna urgencija, uz poštovanje načela prvenstva ako je pokrenuto više postupaka upisa na istoj nepokretnosti, sa mogućnošću spajanja postupaka i odlučivanja jednim rešenjem o svim zahtevima, u skladu sa odredbama čl. 31. i 35. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20). 

Raspis 04 broj 952-1006/2021 od 09.12.2021. godine dostupan je na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/dokumenta/raspisi

Za provođenje promene u katastru nepokretnosti plaćaju se republičke administrativne takse, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20). 
Tim zakonom nije propisana republička administrativna ttaksa za provođenje promene u katastru nepokretnosti po hitnom postupku.

Ukoliko je od neke stranke u postupku upisa u katastar traženo da plati određenu sumu novca za urgentno postupanje, prijavu može dostaviti Republičkom geodetskom zavodu na adresu: ul. Bulevar vojvode Mišića 39, Beograd ili na imejl prijavikorupciju@rgz.gov.rs

Ko smatra da je u katastar nepokretnosti upisan pogrešan podatak, ima pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnese zahtev za ispravku greške i priloži odgovarajuće dokaze. O zahtevu za ispravku greške Služba za katastar nepokretnosti odlučuje rešenjem.

                Ispravka greške se vrši ako  Služba za katastar nepokretnosti, uvidom u dokumentaciju koja je predstavljala osnov za upis, utvrdi da je prilikom upisa u katastar nepokretnosti, odnosno zemljišnu knjigu učinjena očigledna greška u podacima o imaocima prava na nepokretnosti i površini objekta, odnosno posebnog dela objekta.

                Ispravka greške se vrši i na osnovu ispravke isprave na osnovu koje je upis izvršen, a koja je dostavljena katastru radi ispravke upisa.

                 Obrazac zahteva može se preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                Zahtev se može dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin se može zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Saglasno odredbi člana 14. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), nepokretnost na kojoj je upisana zabeležba spora može se prometovati, budući da upis zabeležbe ne sprečava dalje upise, osim ako je suprotno izričito propisano zakonom, s tim da su od upisa zabeležbe sva raspolaganja imaoca prava i upisi u katastru nepokretnosti koji su protivni svrsi upisane zabeležbe uslovni i zavise od ishoda rešavanja stvarnih prava na nepokretnosti zbog kojih je zabeležba upisana. 

Odredbom člana 1. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", br. 93/14, 121/14 i 6/15) propisano je da su nepokretnosti, u smislu tog zakona, zemljište (poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko zemljište), zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.) i drugi građevinski objekti, kao i posebni delovi zgrada (stanovi, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) na kojima može postojati zasebno pravo svojine.

                       Budući da predmet ugovora o prometu nepokretnosti mogu biti samo navedene nepokretnosti, neophodno je da prethodno izvršite etažiranje stambenog objekta.

                       Pravni osnov za upis posebnih delova objekta u katastar nepokretnosti, u tom slučaju, predstavlja elaborat geodetskih radova i pravnosnažno rešenje kojim se odobrava izvođenje radova na razdvajanju stambenog prostora, koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa odredbama člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21 i člana 3. stav 2. tačka 18) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Službeni glasnik RS", br. 102/20 i 16/21).

Odredbom člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, pored ostalog,  izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu tog zakona (8. jun 2018. godine), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis.

Imajući u vidu citirane odredbe, upis u katastar nepokretnosti u konkretnoj situaciji se ne može izvršiti ako se ne pribavi bezuslovna saglasnost za upis (clausula intabulandi), koju, u propisanoj formi, može dati i pravni sledbenik pravnog lica sa kojim je zaključen ugovor o kupoprodaji ili potvrda banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene.

Potrebno je da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za upis u katastar nepokretnosti i dostavite ugovor o poklonu, overen u skladu sa zakonom, u originalu, overenoj kopiji ili overenom prepisu.

Napominjemo, da saglasno odredbi člana 87. stav 1. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon), ugovor mora da sadrži bezuslovnu saglasnost za upis-clausula intabulandi, koja može biti data u posebnoj ispravi, overenoj u skladu sa zakonom.

Obrazac zahteva za upis možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete podneti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili predati u prostorijama Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu.

 Termin za predaju zahteva može se zakazati putem aplikacije eZakazivanje, koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Po podnošenju zahteva, Služba za katastar nepokretnosti izdaće Vam instrukciju za plaćanje republičke administrativne takse za upis u katastar nepokretnosti, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -(ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20).

Pored takse na zahtev, koja saglasno tarifnom broju 1. iznosi 330,00 dinara, plaća se taksa za promenu imaoca prava na nepokretnosti u iznosu od 5.400,00 dinara na osnovu jedne isprave.

Prenosom prava svojine na posebnom delu zgrade istovremeno se prenosi pravo svojine na zajedničkim delovima zgrade, odnosno zgradi kao građevinskoj celini, budući da je odredbom člana 19. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80, 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96. i "Službeni glasnik RS", broj 115/05 - dr. zakon) propisano da na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine.

                      Odredbama člana 3. st. 1. i 2. Zakona o prometu nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", br. 93/14, 121/14 i 6/15) propisano je da se prenosom prava svojine na zgradi, odnosno drugom građevinskom objektu, istovremeno prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade, te da se  zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade utvrđuje ugovorom o prometu nepokretnosti, a ako to nije ugovoreno, primenjuju se pravila predviđena propisima o planiranju i izgradnji kojima se definiše zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

                     Odredbama člana 105. st. 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) propisano je da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, te da se upis prava svojine na građevinskom zemljištu vrši na osnovu rešenja o određivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta, koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove. 

                   Dakle, potrebno je da kod organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za imovinsko-pravne poslove pokrenete postupak za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta, koji je uređen odredbama člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji.

Odredbom člana 104.  stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20) propisano je da, ako se na katastarskoj parceli nalazi objekat, odnosno objekti u suvlasništvu različitih lica ili je objekat sastavljen od posebnih delova koji su u vlasništvu različitih lica, čiji su udeli na zemljištu neopredeljeni, po zahtevu lica koji stiče pravo svojine na građevinskom zemljištu u skladu sa članom 102. istog zakona (konverzija), organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekta, odnosno objekta koji se nalaze na toj parceli.

Ako je rešenje o nasleđivanju doneo javni beležnik, a isto je postalo pravnosnažno posle 01. jula 2018.  godine, Vi, kao naslednik, možete, ali nemate obavezu da podnesete zahtev za upis u katastar nepokretnosti po osnovu tog rešenja, budući da je od navedenog datuma javni beležnik u obavezi da pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, u roku od 24 časa od dana pravnosnažnosti, dostavi, po službenoj dužnosti, nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, saglasno odredbama člana 22. stav 1. tačka 2), člana 23. stav 5. tačka 1) i člana 61. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

             Istu obavezu ima sud počev od 1. januara 2020. godine. 

             Ako je rešenje o nasleđivanju kojim ste oglašeni za naslednika doneo sud, bio je u obavezi da pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti, dostavi, po službenoj dužnosti, nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, saglasno odredbama člana 22. stav 1. tačka 1), člana 23. stav 5. tačka 2) i člana 61. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

             Zakonom nije propisan rok u kome stranka može podneti zahtev za upis u katastar nepokretnosti.

            Za svaki postupak koji je pokrenut u Službi za katastar nepokretnosti, po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, u katastru nepokretnosti se upisuje zabeležba pokrenutog postupka na nepokretnosti koja je predmet upisa, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1) navedenog zakona. Zabeležba sadrži vreme prijema zahteva, odnosno isprave, broj predmeta u kojem se vodi postupak i vrstu predmetnog upisa.

 Navedena zabeležba je vidljiva u eKatastru, koji je javno dostupan na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://katastar.rgz.gov.rs/eKatastarPublic/
                Uvidom u eKatastar možete proveriti da li je na nepokretnosti koju ste nasledili upisana zabeležba pokrenutog postupka na osnovu rešenja o nasleđivanju. 

Ukoliko je stranka podnela zahtev za upis predbeležbe u katastar nepokretnosti, od zahteva može odustati do donošenja prvostepene odluke po zahtevu, odnosno do donošenja drugostepenog rešenja, ako je protiv prvostepene odluke izjavljena žalba, saglasno odredbi člana 29. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Odredbama člana 86. stav 2. tač. 2) i 3) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da isprava, da bi bila podobna za upis u katastar nepokretnosti, pored ostalog, mora da sadrži označenje nepokretnosti na koju se odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (katastarska opština, broj i površina parcele, broj i površina objekta, broj i površina posebnog dela objekta, prezime, ime i ime jednog roditelja, odnosno naziv, prebivalište, odnosno boravište, ili sedište i jedinstveni matični broj građana, odnosno matični broj upisanog prethodnika i lica u čiju korist se upis zahteva.

              Ukoliko ne posedujete ispravu podobnu za upis u katastar nepokretnosti u smislu citiranih odredbi, potrebno je da kod nadležnog suda, tužbom radi utvrđenja prava svojine, pokrenete parnični postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Prema važećim propisima, pravo svojine na objektu ne može se upisati u katastar nepokretnosti ako za objekat nije izdata pravnosnažna upotrebna dozvola ili rešenje o ozakonjenju objekta.

                    Organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za urbanizam i građevinske poslove možete se obratiti za informacije o dokumentaciji koju, u konkretnom slučaju, treba dostaviti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Ako je prodavac sa kojim ste zaključili ugovor o kupoprodaji stana upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na stanu, potrebno je, uz zahtev za upis, da dostavite taj ugovor.

Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti mora da sadrži bezuslovnu saglasnost za upis-clausula intabulandi, koja može biti data u posebnoj ispravi, overenoj u skladu sa zakonom.

Izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre 8.06.2018. godine, kada je stupio na snagu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis, saglasno odredbi člana 59. stav 6. navedenog zakona.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Obrazac zahteva za upis možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete podneti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili predati u prostorijama Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu.

 Termin za predaju zahteva može se zakazati putem aplikacije eZakazivanje, koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Po podnošenju zahteva, Služba za katastar nepokretnosti izdaće Vam instrukciju za plaćanje republičke administrativne takse za upis u katastar nepokretnosti.

U katastar nepokretnosti upisuje se zabeležba upravnog spora protiv drugostepene odluke o upisu u katastar nepokretnosti, osim ako se radi o odluci u upravnoj stvari koja za predmet ima zabeležbu spora, u skladu sa odredbom člana 15. stav 1. tačka 4) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Saglasno odredbi člana 14. stav 2. navedenog zakona, nepokretnost na kojoj je upisana zabeležba upravnog spora može se prometovati, budući da upis zabeležbe ne sprečava dalje upise, osim ako je suprotno izričito propisano zakonom, s tim da su od upisa zabeležbe sva raspolaganja imaoca prava i upisi u katastru nepokretnosti koji su protivni svrsi upisane zabeležbe uslovni i zavise od ishoda rešavanja stvarnih prava na nepokretnosti zbog kojih je zabeležba upisana. 

Saglasno članu 5. st. 5. i 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), podaci o objektu upisuju se u katastar nepokretnosti na osnovu elaborata geodetskih radova i podataka o objektu iz upotrebne dozvole, odnosno građevinske, ako je za objekat izdata samo građevinska dozvola. Ako dozvola ne sadrži sve podatke o objektu koji se upisuju u katastar nepokretnosti, potrebno je dostaviti uverenje  organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za građevinske poslove, izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola, a ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, upis podataka o objektu može se izvršiti na osnovu nalaza I mišljenja sudskog veštaka građevinske struke izrađenog u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom.

Za svaki postupak koji je pokrenut u Službi za katastar nepokretnosti, po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, u katastar nepokretnosti upisuje se zabeležba pokrenutog postupka na nepokretnosti koja je predmet upisa, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20). Navedena zabeležba sadrži vreme prijema zahteva, odnosno isprave, broj predmeta u kojem se vodi postupak i vrstu predmetnog upisa.

Navedena zabeležba je vidljiva u eKatastru, koji je javno dostupan na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://katastar.rgz.gov.rs/eKatastarPublic/

                Uvidom u eKatastar možete proveriti da li je na predmetnoj nepokretnosti upisana zabeležba pokrenutog postupka. Pretraga u eKatastru vrši se po katastarskoj parceli ili po adresi nepokretnosti.  

Zbog izvršenog sajber napada na informatičke sisteme Republičkog geodetskog zavoda u proteklom periodu, u ovom trenutku nije omogućen pristup servisu eKatastar van granica teritorije Republike Srbije.

Zahtev za izdavanje izvoda iz baze podataka katastra nepokretnosti - list nepokretnosti  za određenu nepokretnost podnosi se Službi za katastar nepokretnosti, nadležnoj za područje na kojem se nalazi predmetna nepokretnost, putem pošte preporučenom pošiljkom ili neposredno predaje u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. 

Republička administrativna taksa za zahtev i za izdavanje lista nepokretnosti plaća se po podnošenju zahteva, kada Služba za katastar nepokretnosti izda specifikaciju za plaćanje takse.

Takođe, zahtev za izdavanje lista nepokretnosti može se podneti javnom beležniku ili geodetskoj organizaciji, koji su ovlašćeni za izdavanje lista nepokretnosti, koji ima istu dokaznu snagu kao da ga je izdala Služba za katastar nepokretnosti.

Pravni osnov za provođenje promene u katastru nepokretnosti u konkretnom slučaju predstavlja rešenje Agencije za privredne registre o brisanju preduzetnika iz Registra privrednih subjekata, na osnovu kojeg će se, rešenjem Službe za katastar nepokretnosti, u katastru nepokretnosti  umesto poslovnog imena preduzetnika upisati ime fizičkog lica osnivača.

Ukoliko se Vaše pitanje odnosi na objekat ili poseban deo objekta koji nije upisan u katastar nepokretnosti, potrebno je, radi upisa, da angažujete ovlašćenu geodetsku organizaciju da izvrši geodetsko-tehničko snimanje objekta, koja će, po izvršenom snimanju, dostaviti nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, putem e-šaltera, elaborat geodetskih radova i potrebnu dokumentaciju.

Potrebno je dostaviti pravnosnažnu građevinsku i upotrebnu dozvolu, a ako dozvole ne sadrže neophodne podatke za upis, potrebno je dostaviti uverenje nadležnog organa (specifikacija) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata ta dozvola. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije.

U skladu sa odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) građevinska i upotrebna dozvola moraju naročito da sadrže naziv katastarske opštine, broj i površinu parcele, broj i površinu objekta, broj i površinu posebnog dela objekta.

Zatim, potrebno je dostaviti ispravu, odnosno isprave o sticanju kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica u čiju korist se zahteva upis i investitora objekta, odnosno lica na čije ime je izdata upotrebna dozvola.

Ugovor o prometu nepokretnosti mora da sadrži bezuslovnu saglasnost za upis-clausula intabulandi, koja može biti data u posebnoj ispravi, overenoj u skladu sa zakonom.

Izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre 8.06.2018. godine, kada je stupio na snagu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis, saglasno odredbi člana 59. stav 6. navedenog zakona.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Obrazac zahteva za upis možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete podneti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili predati u prostorijama Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu.

 Termin za predaju zahteva može se zakazati putem aplikacije eZakazivanje, koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Budući da je nadležni organ ocenio da ugovor o otkupu stana ne predstavlja ispravu podobnu za upis u katastar nepokretnosti, potrebno je, uz ponovljeni zahtev za upis u katastar nepokretnosti, da dostavite pravnosnažnu sudsku presudu o utvrđenju prava svojine ili poravnanje zaključeno pred sudom ili javnim beležnikom.

Imate pravo da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za upis u katastar nepokretnosti stana koji ste stekli pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. 

Ako je zgrada upisana u katastar nepokretnosti, radi upisa stana sa upisom prava svojine na stanu potrebno je da dostavite pravnosnažnu upotrebnu dozvolu za objekat, a ako dozvola ne sadrži sve neophodne podatke za upis stana, dostavlja se uverenje (specifikacija) nadležnog organa izdato na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata upotrebna dozvola za objekat. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda to uverenje, upis stana se vrši na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke izdatog u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom.

Radi upisa prava svojine na stanu, pored pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju kojim ste Vi oglašeni za naslednika, potrebno je da dostavite ispravu na osnovu koje je Vaš pok. otac stekao stan, kao i druge isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet sa licem na čije ime je izdata upotrebna dozvola, odnosno koje je upisano za imaoca prava svojine na objektu, osim ako je stan stečen na osnovu ugovora o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini.

                Odredbom člana 85. stav 1.  Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon ) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik).

                Odredbama st. 2. i 3. istog člana propisano je da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika, a kada se vrši upis stvarnih prava na novoizgrađenom objektu ili na stanu stečenom ugovorom o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini ne zahteva se postojanje upisanog prethodnika.

                Dakle, ako je Vaš pok. otac stekao stan na osnovu ugovora o otkupu stana u državnoj, odnosno društvenoj svojini, u tom slučaju ne mora da se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim pravnim prethodnikom na objektu.  Ako ugovor ne sadrži bezuslovnu saglasnost prodavca za upis (clausula intabulandi), potrebno je da istu dostavite u pisanoj formi, potvrđenu od strane javnog beležnika. Ako je saglasnost za upis uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, potrebno je da dostavite potvrdu banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene.

              Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

E- šalter je informacioni sistem koji je koncipiran za profesionalne korisnike (geodetske organizacije, advokati i dr.) i obveznike dostave (državni organi, organi jedinica lokalne samuprave,  javni beležnici i drugi imaoci javnih ovlašćenja) tako da isti imaju mogućnost da podnesu zahtev za upis u katastar u ime stranke, odnosno da, po službenoj dužnosti, dostave Službi za katastar nepokretnosti sve isprave koje donose, sastavljaju, odnosno overavaju a koje predstavljaju pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti i katastar vodova.

             Profesionalni korisnik e-šaltera, u smislu odredbe člana 2. stav 2. tačka 15) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  je  lice, odnosno organ kome je od strane Republičkog geodetskog zavoda, dodeljeno korisničko pravo da, u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti, kroz e-šalter vrši uvid u katastar, odnosno da preuzima podatke iz katastra, kao i da kroz e-šalter podnosi i preuzima dokumente u vezi sa upisom u katastar, ako ne spada u krug obveznika dostave. 

     Profesionalni korisnici e-šaltera odredbama člana 27. stav 1. tačka 4) navedenog zakona ovlašćeni su da vrše digitalizaciju i overu isprave, odnosno pretvaranje papirne forme u formu digitalnog dokumenta i da tu ispravu dostave uz zahtev za upis, koji podnose u ime stranke, na osnovu punomoćja.

             Fizičko lice može dobiti status profesionalnog korisnika e-šaltera samo ako je registrovano kao preduzetnik za obavljanje određene delatnosti radi koje je potrebno da  vrši uvid u katastar, odnosno da preuzima podatke iz katastra, kao i da kroz e-šalter podnosi i preuzima dokumente u vezi sa upisom u katastar, a ne spada u krug obveznika dostave.

Ugovorne strane mogu zaključiti aneks ugovora i izmeniti podatke iz ugovora. Aneks mora biti potvrđen (solemnizovan) od strane javnog beležnika.

Ako je investitor upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na predmetnim stanovima, možete Službi za katastar nepokretnosti podneti zahtev za promenu imaoca prava svojine ne osnovu ugovora kojim ste sa investitorom regulisali imovinsko-pravne odnose, koji je potvrdio (solemnizovao) javni beležnik.

Stanje upisa u katastru nepokretnosti možete proveriti uvidom u eKatastar koji je javno dostupan na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/ekatastar/po%C4%8Detna

Hipoteka predstavlja stvarno pravo na nepokretnosti koje se stiče upisom u katastar nepokretnosti.

                    Upis u katastar nepokretnosti Služba za katastar nepokretnosti vrši u skladu sa odredbama Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS”, br. 115/05), 60/15), 63/15 - US i 83/15) i Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

                      Zakonom o hipoteci nije limitirana vrednost nepokretnosti koja se opterećuje hipotekom prema visini potraživanja koje se obezbeđuje hipotekom.

                      Odredbom člana 41. stav 1. tačka 3) Zakona o hipoteci propisano je da iznos koji preostane od sredstava ostvarenih prodajom hipotekovane nepokretnosti, a nakon namirenja hipotkarnih poverilaca, pripada dužniku, odnosno vlasniku hipotekovane nepokretnosti.

                      Zakonska hipoteka radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza ustanovljava se u korist poreskog poverioca i upisuje u katastar nepokretnosti na osnovu rešenja organa nadležnog za utvrđivanje i naplatu poreza, donetog u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03 ........ i 96/21).

Promena nastala razdvajanjem stambenog prostora provodi se u katastru nepokretnosti na osnovu elaborata geodetskih radova i pravnosnažnog rešenja kojim se odobrava izvođenje radova na razdvajanju stambenog prostora, koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa odredbama člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i  52/21) i člana 3. stav 2. tačka 18) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Službeni glasnik RS", br. 102/20, 16/21 i 87/21).

Katastarska parcela koja je upisana u katastar nepokretnosti, po vrsti, kao građevinsko zemljište, parceliše se u skladu sa planskim dokumentima, bez obzira na kulturu koja je ostala upisana, do privođenja planiranoj nameni.

Za informacije o uslovima za parcelaciju predmetne katastarske parcele potrebno je da se obratite organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove urbanizma.

Za svaki postupak koji je pokrenut u Službi za katastar nepokretnosti, po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, u katastru nepokretnosti se upisuje zabeležba pokrenutog postupka na nepokretnosti koja je predmet upisa, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20). Navedena zabeležba sadrži vreme prijema zahteva, odnosno isprave, broj predmeta u kojem se vodi postupak i vrstu predmetnog upisa.

Zabeležba je vidljiva u eKatastru, koji je javno dostupan na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://katastar.rgz.gov.rs/eKatastarPublic/

               Urgenciju za rešavanje predmeta u Službi za katastar nepokretnosti stranke mogu dostaviti putem aplikacije ePrimedbe koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

Pravni osnov za promenu imaoca prava na nepokretnosti u katastru nepokretnosti u konkretnom slučaju može biti ugovor o prometu nepokretnosti zaključen u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave, sudska presuda ili poravnanje zaključeno pred sudom ili javnim beležnikom.

Pravnu pomoć u vezi sa rešavanjem imovinsko-pravnih odnosa možete potražiti kod organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za pružanje besplatne pravne pomći ili kod advokata.

Urgenciju za rešavanje Vašeg predmeta u Službi za katastar nepokretnosti možete uputiti preko aplikacije koja je dostupna na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

Podaci koji se upisuju u katastar nepokretnosti moraju da butu pravilno navedeni u ispravi koja je osnov za upis, bez ijedne greške. 

Pre podnošenja zahteva za upis u katastar nepokretnosti treba kod nadležnog organa izvršiti ispravku isprave u kojoj se potkrala tehnička greška.

Službi za katastar nepokretnosti nadležnoj za područje na kojem se nalaze predmetne nepokretnosti podnesite zahtev za promenu imaoca prava u katastru nepokretnosti i u prilogu dostavite pravnosnažno rešenja o nasleđivanju. Ukoliko se rešenjem o nasleđivanju ne dokazuje pravni kontinuitet sa licem koje je upisano u katastar za imaoca prava na nepokretnosti, morate dostaviti i ispravu kojom se taj kontinuitet dokazuje.

Zahtev se može dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin za predaju zahteva moše se zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na veb aplikaciji Republičkog geodetskog zavoda, na  linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Obrazac zahteva može se preuzeti na linku  https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-objekta-sa-upisom-imaoca-prava

Odredbama člana 3. st. 1. i 2. Zakona o prometu nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", br. 93/14, 121/14 i 6/15) propisano je da se prenosom prava svojine na zgradi, odnosno drugom građevinskom objektu, istovremeno prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade, te da se  zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade utvrđuje ugovorom o prometu nepokretnosti, a ako to nije ugovoreno, primenjuju se pravila predviđena propisima o planiranju i izgradnji kojima se definiše zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

                     Odredbama člana 105. st. 1. i 3. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) propisano je da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, te da se upis prava svojine na građevinskom zemljištu u katastar nepokretnosti vrši na osnovu rešenja o određivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta, koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove, u skladu sa odredbama člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji.                

Kod organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za imovinsko-pravne poslove možete se informisati o mogućnostima da u postupku određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta steknete pravo svojine na zemljištu, neposrednom pogodbom po tržišnoj ceni, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i potrebnoj dokumentaciji koju treba dostaviti u tom postupku.

Ako je objekat u kojem se nalazi poseban deo koji ste kupili upisan u katastar nepokretnosti, za upis posebnog dela objekta potrebno je, uz zahtev za upis, dostaviti pravnosnažnu građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu, a ako dozvola ne sadrži neophodne podatke za upis, potrebno je dostaviti uverenje nadležnog organa (specifikacija) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata ta dozvola. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokupentacije.

U skladu sa odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) građevinska, odnosno upotrebna dozvola mora naročito da sadrži  naziv katastarske opštine, broj i površinu parcele, broj i površinu objekta, broj i površinu posebnog dela objekta.

Napominjemo da, prema važećim propisima, na osnovu  pravnosnažne građevinske dozvole mogu se upisati u katastar nepokretnosti objekat i posebni delovi objekta, ali bez prava svojine. Za upis prava svojine na objektu i posebnim delovima objekta potrebno je dostaviti pravnosnažnu upotrebnu dozvolu ili rešenje o ozakonjenju objekta.

Ukoliko je investitor upisan za imaoca prava svojine na objektu, za upis prava svojine na posebnom delu objekta u korist određenog lica, potrebno je dostaviti ispravu/isprave o sticanju kojima se dokazuje pravni kontinuitet između tog lica i investitora, odnosno upisanog imaoca prava svojine na objektu.

Ugovor o prometu nepokretnosti mora da sadrži bezuslovnu saglasnost za upis-clausula intabulandi, koja može biti data u posebnoj ispravi, overenoj u skladu sa zakonom.

Izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre 8.06.2018. godine, kada je stupio na snagu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis, saglasno odredbi člana 59. stav 6. navedenog zakona.

Ako objekat u kojoj se nalazi poseban deo koji ste kupili nije upisan u katastar nepokretnosti, potrebno je da angažujete ovlašćenu geodetsku organizaciju da izvrši geodetsko-tehničko snimanje objekta, koja će, po izvršenom snimanju, dostaviti nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, putem e-šaltera, elaborat geodetskih radova.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Obrazac zahteva za upis možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete podneti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili predati u prostorijama Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu.

 Termin za predaju zahteva može se zakazati putem aplikacije eZakazivanje, koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Ako je Vaš pradeda upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na neporetnosti, poslednji zakonski naslednik, uz zahtev za upis u katastar, treba da dostavi pravnosnažna rešenja o nasleđivanju kojima dokazuje pravni kontinuitet u odnosu na upisanog imaoca prava na nepokretnosti.

 Ugovor na osnovu kojeg je provedena promena u katastru nepokretnosti ne treba dostavljati.

                Za provođenje promene imaoca prava na nepokretnosti u katastru nepokretnosti, po osnovu rešenja o nasleđivanju ne plaća se republička administrativna taksa, saglasno odredbi stava 4. tačka 2)iz napomene tarifnog broja 215b Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/2003-9, 51/2003-14 (ispravka), 61/2005-60, 101/2005-28 (dr.zakon), 5/2009-7, 54/2009-24, 50/2011-7, 93/2012-21, 65/2013-3 (dr.zakon), 83/2015-6, 112/2015-16, 113/2017-192, 3/2018-3 (ispravka), 95/2018-238, 38/2019-75, 86/2019-11, 90/2019-3 ispravka i 144/20)

Zahtev se dostavlja poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predaje u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin za predaju zahteva moše se zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na veb aplikaciji Republičkog geodetskog zavoda, na  linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Obrazac zahteva može se preuzeti na linku  https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-objekta-sa-upisom-imaoca-prava

Ako ste upisani u katastar nepokretnosti kao imalac prava svojine na objektu, dovoljno je da podnesete zahtev nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti. Nije potrebno da dostavljate nikakvu dokumentaciju u prilogu zahteva.

Testament ne predstavlja ispravu na osnovu koje se može izvršiti upis u katastar nepokretnosti, već pravnosnažno rešenje o nasleđivanju doneto u ostavinskom postupku u kome će sud, odnosno javni beležnik ceniti testament ostavioca.

Urgencija za rešavanje predmeta u Službi za katastar nepokretnosti može se uputiti preko aplikacije koja je dostupna na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

Saglasno odredbama člana 5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), podaci o posebnim delovima objekta upisuju se u katastar nepokretnosti na osnovu uverenja organa nadležnog za građevinske poslove (specifikacija) izdatog u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu nalaza i imišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdatog na osnovu navedene tehničke dokumentacije.

Budući da ste dobili potvrdu nadležnog organa da nije u mogućnosti da izda uverenje o stanu (specifikacija) na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, potrebno je da pribavite nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke.

Obratite se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove ozakonjenja objekata, budući da se radi o objektu koji je izgrađen bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u vreme kada je po tada važećim propisima dozvola bila neophodna.

Ako su objekat i stanovi, kao posebni delovi objekta upisani u katastar nepokretnosti sa pravom svojine u korist investitora objekta, potrebno je da, uz zahtev za provođenje promene imaoca prava svojine na stanu, dostavite ispravu kojom rešavate imovinsko-pravne odnose sa investitorom, koja predstavlja podoban pravni osnov za upis u katastar (ugovor, pravnosnažna sudska presuda, poravnanje zaključeno kod notara ili suda). 

Ukoliko stanovi nisu upisani u katastar nepokretnosti, jer u upotrebnoj dozvoli nije navedeno da se stambena zgrada sastoji od posebnih stambenih jedinica, potrebno je pribaviti pravnosnažno rešenje kojim se odobrava izvođenje radova na razdvajanju stambenog prostora, koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20) i 52/21 i članu 3. stav 2. tačka 18) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Službeni glasnik RS", br. 102/20, 16/21 i 87/21).

Sve dok se na sprovede ostavinski postupak za raspravljanja zaostavštine preminule koja je upisana u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojina na susednim parcelama i pravnosnažnim rešenjem oglase naslednici, oni ne mogu da prodaju te nepokretnosti, odnosno javni beležnik ne bi mogao da potvrdi (solemnizuje) takav kupoprodajni ugovor.                    

                 Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti mora da bude zaključen u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave da bi predstavljao podoban pravni osnov za provođenje promene imaoca prava  u katastru nepokretnosti, saglasno odredbama člana 4. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti  ("Službeni glasnik RS", br. 93/14, 121/14 i 6/15) i člana 93. stav 2. tačka 1) Zakona o javnom beležništvu ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 - dr. zakon, 93/14 - dr. zakon, 121/14, 6/15 i 106/15  .

                 Izvod iz baze podataka katastra nepokretnosti -list nepokretnosti, sadrži stanje poslednjeg upisa u katastar nepokretnosti i predstavlja dokaz o vlasništvu na nepokretnosti.

                Do podataka o upisima u katastru na određenoj nepokretnosti iz prethodnog perioda možete doći ako nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za izdavanje uverenja o promenama na toj nepokretnosti u određenom vremenskom periodu (istorijat promena), koje će sadržati podatke o pravnom osnovu i datumu kada su vršene promene upisa u katastru. To uverenje ne može služiti kao dokaz u ostavinskom postupku raspravljanja zaostavštine, već u parničnom postupku radi utvrđenja prava svojine.

Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-Zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Republičku administrativnu taksu za upis hipoteke u katastar nepokretnosti treba platiti u iznosu koji je utvrđen rešenjem Službe za katastar nepokretnosti kojim je izvršen upis hipoteke u katastar nepokretnosti, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20).

Tarifnim brojem 215b stav 5. tačka 16 navedenog zakona propisano je da se za upis hipoteke kojom se obezbeđuje potraživanje u iznosu do  6.000.000,00 dinara plaća taksa u iznosu od 22.640,00 dinara; za upis hipoteke kojom se obezbeđuje potraživanje u iznosu od  6.000.000,00 do 30.000.000,00 dinara plaća taksa u iznosu od 56.590,00 dinara; za upis hipoteke kojom se obezbeđuje potraživanje u iznosu od  30.000.000,00 do 60.000.000,00 dinara plaća taksa u iznosu od 113.170,00 dinara; za upis hipoteke kojom se obezbeđuje potraživanje preko  60.000.000,00 dinara plaća taksa u iznosu od 169.740,00 dinara

                       Sticanje javne svojine uređeno je Zakonom o javnoj svojini ("Службени гласник РС" бр. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 - dr.zakon, 108/16, 113/17, 95/18 i 153/20).

                      Odredbom člana 3. stav 1. tačka 5) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je načelo prvenstva, koje podrazumeva da se upis u katastar i utvrđivanje reda prvenstva prava u odnosu na konkretnu nepokretnost, odnosno vod vrši prema vremenskom redosledu prijema isprave dostavljene radi upisa po službenoj dužnosti, odnosno prijema zahteva za upis, osim ako je tim zakonom drukčije određeno.

Parcelacija građevinskog zemljišta uređena je Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21).

Odredbom člana 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se uz zahtev za provođenje parcelacije u katastru nepokretnosti podnosi dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima i projekat preparcelacije potvrđen od strane organa jedinice lokalne samouprave  nadležnog za poslove urbanizma, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

              Budući da parcelacija mora da bude u skladu sa urbanističkim planovima, te da projekat parcelacije overava organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma, potrebno je da se tom organu obratite za tražene informacije.

Radi izdavanja uverenje o posedovanju nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije potrebno je da podnesete zahtev Republičkom geodetskom zavodu, Beograd, ul. Bulevar vojvode Mišića br. 39 i navedete sledeće podatke:

•  Ime, prezime i ime roditelja;
• JMBG (jedinstveni matični broj građana);
• Adresu prebivališta;
• Svrhu izdavanja uverenja;
• Broj telefona (za kontakt);

i priložite dokaz  o uplaćenoj republičkoj administrativnoj taksi, u skladu sa tarifnim brojem 215b stav 3. tačka 7) Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20)

Za uplatu administrativne takse od 690,00 dinara

Žiro račun: 840-742221843-57

Model obračuna: 97

Poziv na broj: 7801640600

Svrha: Republička administrativna taksa

Primalac: RUJP

Uverenje će Vam biti poslato poštom na adresu koju budete naveli, ili na imejl adresu koju navedete.

                Upisani imalac prava, odnosno lice koje ima pravni interes, ukoliko smatra da je u katastar nepokretnosti upisan pogrešan podatak, ima pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnese zahtev za ispravku greške i priloži odgovarajuče dokaze. Služba za katastar nepokretnosti će o zahtevu odlučiti rešenjem.

                Obrazac zahteva može se preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                Zahtev se može dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin se može zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

                Takođe, Službi za katastar nepokretnosti se može podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama na predmetnim nepokretnostima (istorijat promena) u određenom periodu, koje će sadržati podatke o tome po kom pravnom osnovu i kada su izvršene promene na nepokretnostima.

Ako je u katastar nepokretnosti upisan Vaš jedinstveni matični broj građana, lako će se u postupku kod nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja, na osnovu izvoda iz katastra nepokretnosti ili uvidom u e-Katastar,  utvrditi Vaš identitet, kao imaoca prava na određenoj nepokretnosti, bez obzira na upisanu adresu.

Međutim, ukoliko je neophodno da Vam Služba za katastar nepokretnosti dostavi neko rešenje doneto u postupku po službenoj dužnosti ili obaveštenje potreban joj je tačan podatak o adresi Vašeg prebivališta, odnosno boravišta.

Odredbama člana 117. st. 1. i 4. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) propisano je da je imalac prava na nepokretnosti dužan da u roku od 30 dana od nastanka promene na nepokretnosti podnese zahtev za provođenje promene Službi za katastar nepokretnosti, a za promene za koje je potrebno prethodno izvesti radove na terenu i prikupiti podatke o nastalim promenama, imalac prava je dužan da uz zahtev dostavi izjavu geodetske organizacije da prihvata izvršenje radova na terenu.

            Odredbom člana 185. stav 1. tačka 3) navedenog zakona propisano je da će se fizičko lice – imalac prava na nepokretnosti kazniti za prekršaj novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ako ne prijavi u propisanom roku nastalu promenu na nepokretnosti.

             Budući da se promena nastala uklanjanjem objekta provodi u katastru nepokretnosti na osnovu elaborata geodetskih radova koji izrađuje geodetska organizacija, potrebno je da imalac prava na nepokretnosti, postupi u skladu sa citiranim odredbama i angažuje geodetsku organizaciju koja će izvršiti potrebne geodetsko tehničke radove na izradi elaborata geodetskih radova.

Zabeležba da je objekat izgrađen bez dozvole može se izbrisati iz katastra nepokretnosti, odnosno izmeniti, ako se nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti dostavi pravnosnažno rešenje o odobrenju za izgradnju objekta, odnosno rešenje o građevinskoj dozvoli (ako je izdato) ili pravnosnažno rešenje o ozakonjenju objekta.          

              Saglasno Zakonu o  o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", br. 96/15, 83/18 i 81/20 - US), rušenje nezakonito izgrađenog objekta sprovodi se na osnovu konačnog rešenja donetog u postupku ozakonjenja objekta kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje, a koje nadležni organ dostavlja građevinskoj inspekciji u roku od tri dana od konačnosti, u skladu sa odredbama člana 37. i člana 38. st. 2-4. tog zakona. 

              Odredbom člana 35. navedenog zakona propisano je da nadležni organ vodi službenu evidenciju o pokrenutim postupcima za ozakonjenje iz svoje nadležnosti, kao i o izdatim rešenjima o ozakonjenju i objavljuje ih u elektronskom obliku, koji je dostupan za javnost na digitalnoj platformi nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, na adresi https://geosrbija.rs/

             Takođe, kod organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove ozakonjenja objekata može se informisati da li je za objekat u kome se nalazi Vaš stan pokrenut postupak ozakonjenja.

                  Rešenje postaje konačno istekom roka za žalbu, ako žalba nije izjavljena, odnosno donošenjem drugostepenog rešenja, ako je žalba izjavljena, kada se briše zabeležba da rešenje nije konačno.  

                   Od dana dostave rešenja svim strankama u postupku počinje da teče rok za žalbu na rešenje. 

                   Odredbama člana 39. stav 8. tačka 2) i stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br.  41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da će se dostava stranci smatrati izvršenom istekom roka od 30 dana od dana oglašavanja rešenja na oglasnoj tabli katastra objavljenoj na veb prezentaciji Zavoda, ako dostava rešenja nije mogla biti izvršena preko jedinstvenog elektronskog sandučića, odnosno preko poštanskog operatora ili je dostava izvršena ali tek nakon isteka tog roka, odnosno ako je adresa prebivališta, odnosno boravišta, odnosno sedišta stranke nepoznata.

Saglasno odredbi člana 5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) upis u katastar nepokretnosti stana, kao posebnog dela objekta, vrši se na osnovu pravnosnažne građevinske, odnosno upotrebne dozvole, a ako dozvola ne sadrži sve neophodne podatke koji se upisuju u katastar, upis se vrši na osnovu uverenja nadležnog organa (specifikacija) izdatog u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata ta dozvola. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, upis stana se vrši na osnovu nalaza i imišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdatog u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom.

Ukoliko stan nije predviđen tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola za objekat, upis stana vrši se na osnovu pravnosnažnog rešenja o odobrenju izvođenja radova na razdvajanju stambenog prostora, izdatog u skladu sa odredbama člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20) ili na osnovu pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju posebnog dela objekta i elaborata geodetskih radova.

Ukoliko je investitor upisan za imaoca prava svojine na objektu, radi upis prava svojine na stanu u korist određenog lica, potrebno je, u skladu sa odredbama člana  85. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon), dostaviti isprave o sticanju kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika (investitora), izuzev  kada se upis vrši na osnovu ugovora o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini koji ne mora da dokazuje taj kontinuitet.

Ako od isprava u nizu kupoprodaja u konkretnom slučaju nedostaje ugovor o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini, postoji mogućnost da se isti pronađe u Istorijskom arhivu grada. 

                       Ako je objekat izgrađen bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, protivno propisima po kojima je u vreme izgradnje bila propisana obaveza  pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za gradnju, pravo svojine na takvom objektu može se upisati u katastar nepokretnosti na osnovu rešenja o ozakonjenju objekta.

                        Građevinsku dozvolu nije bilo potrebno pribaviti za izgradnju objekata u gradovima, odnosno naseljima gradskog karaktera  do 3. juna 1948. godine, kada je stupila na snagu Osnovna uredba o građenju („Službeni list FNRJ”, broj 46/48), za stambene zgrade na selu do 21. marta 1961. godine, kada je stupio na snagu Zakon o uslovima za izgradnju stambenih zgrada na selu („Službeni glasnik NRS”, broj 7/61) ili do stupanja na snagu propisa o uslovima za izgradnju stambenih zgrada, ukoliko su ih opštinski narodni odbori doneli u roku propisanim tim zakonom, a za ostale vrste objekata koji su izgrađeni na selu do 8. jula 1973. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izgradnji investicionih objekata („Službeni glasnik SRS”, broj 25/73), odnosno do stupanja na snagu opštinske, odnosno gradske odluke, ukoliko je ista doneta u roku propisanim tim zakonom.

Uverenje o promenama koje su izvršene u katastru nepokretnosti u proteklom periodu na određenoj katastarskoj parceli možete dobiti od Službe za katastar nepokretnosti nadležne za područje na kome se nalazi parcela. 

                   Zahtev možete dostaviti poštom, putem preporučene pošiljke ili putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu 

                  Termin za predaju zahteva možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje  koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje, odabirom opcije “Zakazivanje šalterskog termina” radi predaje zahteva.

                Radi upisa posebnih delova objekta u katastar nepokretnosti potrebno je dostaviti pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova na razdvajanju stambenog prostora. Navedeno rešenje izdaje organ jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za izdavanje građevinske dozvole, saglasno odredbama člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20) i člana 3. tačka 17) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Službeni glasnik RS", broj 2/19).  

Za informacije o potrebnoj tehničkoj dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev za izdavanje navedenog odobrenja treba da se obratite tom organu.

              Ugovor o razvrgnuću suvlasničke zajednice (ugovor o deobi) ili poravnanje suvlasnika zaključeno kod suda ili javnog beležnika  je osnov za upis prava svojine na posebnim delovima objekta u katastar nepokretnosti.

Kada javni beležnik, nakon overe izjave poverioca kojom daje saglasnost za brisanje hipoteke na predmetnoj nepokretnosti, tu ispravu dostavi, putem e-šaltera nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, u Službi za katastar nepokretnosti se, po službenoj dužnosti, pokreće postupak brisanja hipoteke iz katastra nepokretnosti.

Za svaki postupak koji je pokrenut u Službi za katastar nepokretnosti, po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, u katastar nepokretnosti upisuje se zabeležba pokrenutog postupka na nepokretnosti koja je predmet upisa, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20). Navedena zabeležba sadrži vreme prijema zahteva, odnosno isprave, broj predmeta u kojem se vodi postupak i vrstu predmetnog upisa.

Navedena zabeležba je vidljiva u eKatastru, koji je javno dostupan na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://katastar.rgz.gov.rs/eKatastarPublic/ Pretraga u eKatastru vrši se po katastarskoj parceli ili po adresi nepokretnosti.  

               Uvidom u eKatastar možete proveriti da li je na predmetnoj nepokretnosti upisana zabeležba pokrenutog postupka, a potom urgirati kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti za rešavanje predmeta putem aplikacije ePrimedbe, koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku  https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/   

                 Odredbom člana 85.  stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon I 9/20-dr. zakon ) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik).

                Odredbom stava 2. istog člana propisano je da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika.

             Dakle, prodavac stana ne mora da bude upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na stanu koji prodaje, ali mora da poseduje ispravu, odnosno isprave o sticanju kojima dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim prethodnikom u katastru nepokretnosti.

            Ako prodavac nepokretnostii nije upisan kao imalac prava svojine na stanu upisanom u katastar nepokretnosti, isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim pravnim prethodnikom, saglasno članu 23. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20),  dužan je da dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, javni beležnik, uz ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, koji je potvrdio (solemnizovao).

Ukoliko je u konkretnom slučaju predmet ugovora o prometu, prenos prava korišćenja na neizgrađenom gradskom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, ukazujemo da je taj prenos bio ograničen.

                Odredbama člana 26. Zakona o građevinskom zemljištu ("Službeni glasnik SRS", broj 20/79), koji je bio na snazi u vreme kada je Vaš otac zaključio ugovor, bilo je propisano da raniji sopstvenik može preneti pravo korišćenja na neizgrađenom gradskom građevinskom zemljištu samo na bračnog druga, potomke, usvojenike, roditelje i usvojice, koji to pravo ne mogu preneti pravnim poslom na druga lica, a da je pravni posao zaključen protivno citiranoj odredbi ništav. Pravo korišćenja mogli su naslediti zakonski naslednici ranijeg sopstvenika i zakonski naslednici bračnog druga, potomka, usvojenika, roditelja i usvojioca na koje je raniji sopstvenik preneo ta prava. 

                    Raniji sopstvenik građevinskog zemljišta je lice koje je po važećim propisima bilo njegov sopstvenik na dan stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Službeni list FNRJ“, br. 52/58, 3/59, 24/59 i 24/61), Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera („Službeni list SFRJ“, broj 5/68), odnosno Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera („Službeni glasnik SRS „, br. 32/68, 17/69, 29/69, 19/71, 16/72, 24/73 i 39/73).

               Ako je predmet konkretnog ugovora građevinsko zemljište u građevinskom području u svojini građana, a ugovor je zaključen u propisanoj formi, taj ugovor može biti podoban pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti ako isti dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se zahteva upis i upisanog prethodnika ili se dostavi i isprava kojom se taj pravni kontinuitet dokazuje, u skladu sa odredbama člana 85. st. 1. i 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon).

               Odredbama člana 85.  st. 1. i 2. Zakona o državnom premeru i katastru propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik), te da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika.

               U ovom slučaju, ako prodavac sa kojim je Vaš sada pok. otac zaključio ugovor nije upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na zemljištu, Vi se ne možete upisati u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na zemljištu koje ste nasledili ako ne posedujete isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim prethodnikom.

              Rešenje o nasleđivanju kojim je prodavac nasledio zemljište možete potražiti kod nadležnog suda koji je doneo to rešenje.

Kao lice koje ima pravni interes u toj upravnoj stvari, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške u katastru nepokretnosti.

                    Ako je u ispravi na osnovu koje je izvršen upis u katastar nepokretnosti, odnosno zemljišnu knjigu tačno naveden podatak o jedinstvenom matičnom broju građana - lica u čiju korist je izvršen upis, Služba za katastar nepokretnosti može da izvrši ispravku greške u katastru na osnovu spisa predmeta koje ima u svojoj arhivi.

                  Ukoliko je u ispravi koja je predstavljala osnov upisa pogrešno naveden podatak o JMBG, ispravka greške u katastru nepokretnosti može se izvršiti na osnovu  ispravke te isprave.           

                  Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku  https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                  Zahtev možete dostaviti putem pošte preporučenom pošiljkom, putem eŠaltera preko advokata profesionalnog korisnika eŠaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu.

                Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje ili na telefon 011 63 55 600.

Odredbom člana 86. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru nepokretnosti  („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/12, 65/13, 15/15-US, 96/15, 47/17-autentično tumačenje, 113/17-dr. zakon,, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon, i 9/20 – dr.zakon) propisano je da isprava za upis, da bi bila podobna za upis, pored ostalog, mora da sadrži označenje nepokretnosti na koju se isprava odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (katastarska opština, broj i površina parcele, broj i površina objekta, broj i površina posebnog dela objekta).

Odredbom stava 6. tačka 3) istog člana propisano je da izuzetno od stava 2. podaci o površini posebnog dela objekta sadržani u ugovoru o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini, sačinjenom u skladu sa zakonom, mogu odstupiti od podataka katastra nepokretnosti, u kom slučaju se upisuje površina iz ugovora.  

                                 Službenost prava prolaza je stvarna službenost koja se ustanovljava u korist vlasnika određene nepokretnosti.

                            Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama na nepokretnosti, koje će sadržati podatke o osnovu upisa i vremenskom periodu na koji su stvarne službenosti prava prolaza ustanovljene na predmetnim katastarskim parcelama.                    

                           Obrazac zahteva za izdavanje uverenja možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/uverenje-o-istorijatu-promena-na-nepokretnosti                  

                           Zahtev se može podneti poštom, putem preporučene pošiljke, putem E-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili geodetske organizacije ili neposredno u prostorijama nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem internet aplikacije na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda eZakazivanje na  linku  https://rgz.gov.rs/kontakt/info-centar/ezakazivanje  ili putem telefona 011 63 55 600.

                     Za proces kupoprodaje bitni su podaci o predmetnoj katastarskoj parceli koji su upisani u katastar nepokretnosti. U ugovoru o kupoprodaji podaci o katastarskoj parceli moraju da budu označeni  prema podacima katastra nepokretnosti, saglasno odredbi člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon). 

                        U postupku potvrđivanja (solemnizacije) ugovora o kupoprodaji nepokretnosti javni beležnik vrši proveru podataka uvidom u bazu podataka katastra nepokretnosti. 

                        Ukoliko, eventualno, katastarska parcela nije prikazana na digitalnoj platformi Geosrbija, to ne predstavlja smetnju za solemnizaciju ugovora, niti za provođenje promene imaoca prava u katastru nepokretnosti.

Potrebno je da nadležnom osnovnom sudu podnesete predlog za pokretanje ostavinskog postupka radi raspravljanja zaostavštine Vašeg pok. dede.

                            Ukoliko je u katastru nepokretnosti upisan pogrešan podatak o imenu Vašeg dede, potrebno je, prethodno, da saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

                          Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                          Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje ili na telefon 011 63 55 600.

Odredbom člana 3. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", br.  93/14, 121/14 i 6/15) propisano je da se prenosom prava svojine na zgradi izgrađenoj na zemljištu na kome vlasnik zgrade nema pravo svojine, već samo pravo korišćenja ili pravo zakupa, prenosi i pravo korišćenja ili pravo zakupa na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Ako je prodavac upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na objektu i ako na objektu nije upisana zabeležba zabrane otuđenja i opterećenja, ugovor o kupoprodaji objekta sačinjen u skladu sa zakonom može da predstavlja pravni osnov za promenu imaoca prava u katastru nepokretnosti.

                Saglasno odredbi člana 39. stav 4. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) danom ekspedovanja rešenja Službe za katastar nepokretnosti, preko jedinstvenog elektronskog sandučića ili preporučenom pošiljkom preko poštanskog operatora, Služba za katastar nepokretnosti to rešenje oglašava i na oglasnoj tabli katastra dostupnoj na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi http://oglasnatabla.rgz.gov.rs/

                Odredbom stava 8. tačka 2) istog člana propisano je da će se dostava stranci smatrati izvršenom istekom roka od 30 dana od dana oglašavanja rešenja na veb prezentaciji Zavoda, ako dostava rešenja nije izvršena ili je dostava izvršena ali tek nakon isteka tog roka.

Takođe, saglasno odredbi stava 9. istog člana, ako je adresa prebivališta, odnosno boravišta, odnosno sedišta stranke nepoznata, dostava rešenja toj stranci smatraće se izvršenom na dan isteka roka od 30 dana od dana oglašavanja rešenja na elektronskoj oglasnoj tabli katastra.

              Od dana dostave rešenja, odnosno od dana kada se smatra da je dostava izvršena, počinje da teče rok za žalbu na rešenje, koji je, saglasno navedenom zakonu, osam dana. Rešenje postaje konačno istekom roka za žalbu, ako žalba nije izjavljena, odnosno donošenjem drugostepenog rešenja, ako je žalba izjavljena, kada se briše zabeležba da rešenje nije konačno.  Ako u naknadnom roku od 40 dana od nastupanja konačnosti rešenja Službi za katastar nepokretnosti ne bude dostavljen dokaz da je pokrenut upravni spor, zabeležba da rešenje nije pravnosnažno briše se iz katastra nepokretnosti.

Potrebno je da Službi za katastar nepokretnosti Vračar podnesete zahtev za provođenje promene ličnih podataka o imaocu prava na stanu u katastru nepokretnosti .

               Zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti podnosi se na propisanom obrascu.                          Obrazac zahteva  možete preuzeti na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi:   https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BE

             Zahtev možete podneti poštom, putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata koji je profesionalni korisnik e-šaltera ili predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar ili na telefon 011 63 55 600.

            Ukoliko date izjavu da ste saglasni da Služba za katastar nepokretnosti može po službenoj dužnosti obrađivati (pribavljati) podatke o ličnosti, ne morate da dostavljate izvod iz matične knjige venčanih ili rođenih. U suprotnom treba da dostavite taj dokument.

             Po podnošenju zahteva Služba za katastar nepokretnosti izdaće Vam specifikaciju o iznosu republičkih administrativnih taksi koje treba da platite.

Zahtev za upis u katastar nepokretnosti stana sa upisom imaoca prava stranka ne može da podnese putem elektronske pošte, već putem e-šaltera preko geodetske organizacije, odnosno advokata, sa statusom profesionalnog korisnika e-šaltera.

            Ako je objekat upisan u katastar nepokretnosti, a za objekat su izdate građevinska i upotrebna dozvola u postupku objedinjene procedure u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, upis stana vrši se na osnovu pravnosnažne upotrebne dozvole i elaborata geodetskih radova, saglasno odredbi člana 5. stav 8. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

            Ako su građevinska i upotrebna dozvola izdate pre sprovođenja objedinjene procedure, upis posebnog dela objekta u katastar nepokretnosti, saglasno odredbi stava 9. istog člana, vrši se na osnovu pravnosnažne građevinske, odnosno upotrebne dozvole, a ako dozvola ne sadrži sve neophodne podatke o posebnom delu objekta koji se upisuju u katastar nepokretnosti, upis se vrši na osnovu uverenja nadležnog organa izdatog u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata dozvola. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda takvo uverenje, upis se vrši na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke izdatog u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom.  

             Radi upisa prava svojine na stanu potrebno je dostaviti ispravu, odnosno isprave o sticanju kojima se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim imaocem prava svojine na objektu, odnosno licem na čije ime su izdate građevinska i upotrebna dozvola. 

Odredbom člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu tog zakona (8. jun 2018. godine), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti kao dokaz u postupku.

             Takođe,  odredbom člana 85.  stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon I 9/20-dr. zakon ) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik).

                Odredbom stava 2. istog člana propisano je da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika.

Imajući u vidu citirane odredbe, ukoliko ugovor sadrži saglasnost za upis (clausula intabulandi) koja nije uslovljena niti oročena i ako dokazuje pravni kontinuitat između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika, takav ugovor je dovoljan pravni osnov za provođenje promene imaoca prava u katastru nepokretnosti. U suprotnom, treba dostaviti i navedene isprave.

                Saglasno odredbama člana 22. stav 1. tačka 2), člana 23. stav 5. tačka 1) i člana 61. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), javni beležnici od 01. jula 2018. godine imaju obavezu da  ugovor o prometu nepokretnosti koji potvrde (solemnizuju) dostave po službenoj dužnosti nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti.

                Budući da ste ugovor o kupoprodaji garažnog mesta zaključili 2017. godine, moraćete Službi za katastar nepokretnosti da podnesete zahtev za provođenje promene imaoca prava, ukoliko je garažno mesto upisano u katastar nepokretnosti.   

             Zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti podnosi se na propisanom obrascu. Obrazac zahteva  možete preuzeti na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi:   https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BE

             Zahtev možete podneti poštom, putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata koji je profesionalni korisnik e-šaltera ili predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar ili na telefon 011 63 55 600.

               Ako ispunjavate uslove za pretvaranje prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine (konverzija) bez naknade, u skladu sa članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21). zahtev se podnosi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti.

              Zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti podnosi se na propisanom obrascu. Obrazac zahteva  možete preuzeti na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi:   https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BE

            Zahtev možete podneti poštom, putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata koji je profesionalni korisnik e-šaltera ili predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar ili na telefon 011 63 55 600.

            Zahtev za ostvarivanje prava na pretvaranje prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine uz naknadu podnosi se  organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne odnose.

Saglasno odredbama čl. 43. i  44. Zakona o hipoteci  („Službeni glasnik RS”, br. 115/05, 60/15, 63/15 – US i 83/15)  vlasnik hipotekovane nepokretnosti može zahtevati ispis hipoteke iz katastra nepokretnosti, a uz zahtev se dostavlja pismena izjava hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke ili  pravnosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo. Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, te da dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti izda potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.

Odredbom člana 52. navedenog zakona propisano je da hipoteka prestaje na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajedničke svojine, ako: je proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeđenog potraživanja (stare hipoteke); upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći, ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja obezbeđenog hipotekom; za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlašćeno lice upisano u registar nepokretnosti.

Dakle, potrebno je da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za brisanje hipoteke i dostavite saglasnost hipotekarnog poverioca za brisanje hipoteke, koja mora biti overena kod javnog beležnika, odnosno nadležnog organa ili pravnosnažnu sudsku odluku.

Odredbom člana 85.  stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik).

                Odredbom stava 2. istog člana propisano je da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika, a koje po sadržini i formi moraju biti podobne za upis, u smislu odredaba čl. 86. i 87. navedenog zakona.

                Imajući u vidu citirane odredbe, u konkretnoj situaciji Vi ne može na osnovu rešenja o nasleđivanju da budete upisani u katastar nepokretnosti za imaoca prava na predmetnoj nepokretnosti, budući da ugovor o kupoprodaji koji je zaključio Vaš otac, a kojim dokazujete pravni kontinuitet sa upisanim imaocem prava, ne predstavlja ispravu podobnu za upis u katastar, budući da potpisi ugovarača nisu  overeni kod suda.

               Potrebno je da kod nadležnog suda, tužbom radi utvrđenja prava svojine, pokrenete parnični postupak, u cilju ostvarivanja svojih imovinskih prava. 

Potrebno je da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev i priložite ispravu kojom dokazujete postojanje pravnog interesa za pribavljanje tražene dokumentacije.

                    Ukoliko je objekat izgrađen u skladu sa zakonom, ne postoji propisana zabrana raspolaganja objektom, bez obzira što se nalazi na katastarskoj parceli na kojoj je izgrađeno više objekata.

                   Odredbom člana 106. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 83/18) propisano je da se zabranjuje raspolaganje svim objektima ili delovima objekta izgrađenim posle stupanja na snagu zakona kojim se uređuje ozakonjenje objekata, bez izdate građevinske dozvole ili rešenja iz člana 145. tog zakona.

                   Na osnovu rešenja građevinskog inspektora o uklanjanju takvog objekta, odnosno posebnog dela objekta u katastar nepokretnosti se upisuje zabeležba zabrane raspolaganja objekta, saglasno odredbi stava 3. istog člana.

                   Zakon o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", broj 96/15) stupio je na snagu 27. novembra 2015. godine.

                   Takođe, odredbom člana 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", broj 83/18) propisano je  da je nadležni organ za ozakonjenje dužan da za sve objekte koji su u postupku ozakonjenja, po službenoj dužnosti, dostavi organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra potvrdu da je objekat u postupku ozakonjenja, u cilju upisa zabeležbe zabrane otuđenja za te objekte, roku od šest meseci od dana stupanja na snagu tog zakona.

            Odredbom člana 132. stav 1. Pravilnika o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", br.  7/16, 88/16 i 7/19- dr. pravilnik) propisano je da se promena nastala uklanjanjem objekta provodi u katastru nepokretnosti na osnovu elaborata geodetskih radova, uz koji se prilaže rešenje o uklanjanju objekta ako je izdato.

            Dakle, rešenje o uklanjanju objekta nije neophodno za provođenje promene u katastru.

            U skladu sa odredbama člana 118. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) i čl. 100. i 101. Pravilnika o katastarskom premeru, obnovi katastra i geodetskim radovima u održavanju katastra nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", br. 7/19, 26/20 i 122/20 - dr. pravilnik) Služba za katastar nepokretnosti vrši pregled elaborata geodetskih radova, koji obuhvata kontrolu i proveru kvaliteta izvedenih geodetskih radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa. Ako u postupku pregleda elaborata geodetskih radova utvrdi nedostatke, Služba za katastar nepokretnosti zapisnikom nalaže geodetskoj organizaciji da u roku od osam dana otkloni utvrđene nedostatke. Ako geodetska organizacija u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke, Služba za katastar nepokretnosti rešenjem odbija zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti. 

                       Saglasno članu 5. st. 5-7. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), podaci o objektu, uključujući i spratnost objekta,  upisuju se u katastar nepokretnosti na osnovu elaborata geodetskih radova i upotrebne dozvole, odnosno građevinske, ako je za objekat izdata samo građevinska dozvola. Ako dozvola ne sadrži  neophodne podatke o objektu koji se upisuju u katastar nepokretnosti, potrebno je dostaviti uverenje nadležnog organa izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola, a ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, upis podataka o objektu može se izvršiti na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke izrađenog u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom.

                     Objekat izgrađen u skladu sa propisima po kojima u vreme gradnje nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju upisuje se u katastar nepokretnosti na osnovu elaborata geodetskih radova i uverenja nadležnog organa ili nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke, u skladu sa odredbom stava10. istog člana.

                    Ako se radi o objektu koji je izgrađen bez dozvole, u vreme kada je ona bila neophodna za izgradnju objekta, upisuju se u katastar nepokretnosti na osnovu elaborata geodetskih radova, u skladu sa odredbom stava 11. istog člana.

                  Shodno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova,  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Ako su u katastru nepokretnosti, na istom objektu na koji se odnosi vaš zahtev, upisane zabeležbe prethodno pokrenutih postpaka, možete od Službe za katastar nepokretnosti da zatražite da izvrši spajanje postupaka, u skladu sa članom 35. stav 3. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Navedenom odredbom je propisano da, ako se po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke pokrene postupak upisa u katastar, a u odnosu na istu nepokretnost se već vodi drugi postupak, odnosno postupci, koji se zasnivaju na istom ili različitom činjeničnom stanju, odnosno istom ili različitom pravnom osnovu, sa istim ili različitim strankama u tim postupcima, ako proceni da će istovremeno odlučivanje u svim tim slučajevima doprineti efikasnijem i ekonomičnijem okončanju svih tih postupaka, Služba ih može spojiti i jedinstvenim rešenjem odlučiti po svim tim osnovima, odnosno zahtevima. 

                Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova.

                Urgenciju za rešavanje Vašeg predmeta u Službi za katastar nepokretnosti možete uputiti preko aplikacije koja je dostupna na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

Nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama na nepokretnostima, koje će sadržati podatak o ispravi koja je predstavljala osnov za upis u katastar nepokretnosti tih zabeležbi.

Obrazac zahteva za izdavanje uverenja možete preuzeti sa veb prezentacije Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/uverenje-o-istorijatu-promena-na-nepokretnosti

Zahtev možete dostaviti poštom, putem preporučene pošiljke, neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu ili putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera.

Termin za predaju zahteva možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje  koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje odabirom opcije “Zakazivanje šalterskog termina” radi predaje zahteva.

Odredbama člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, pored ostalog,  izjavu o dozvoli upisa, koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu ovog zakona (8. jun 2018. godine), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis.

Dakle, ako ugovor o kupoprodaji ne sadrži bezuslovnu saglasnost za upis, već je ona data u posebnoj ispravi, takva isprava mora biti overena.

                Saglasno odredbi člana 61. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br.  41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), upis promene u katastar vrši se odmah po donošenju rešenja o upisu uz upis zabeležbe da rešenje o upisu nije konačno ni pravnosnažno.

                Od dana dostave rešenja počinje da teče rok za žalbu na rešenje, koji je, saglasno navedenom zakonu, osam dana. Rešenje postaje konačno istekom roka za žalbu, ako žalba nije izjavljena, odnosno donošenjem drugostepenog rešenja, ako je žalba izjavljena, kada se briše zabeležba da rešenje nije konačno.  Ako u naknadnom roku od 40 dana od nastupanja konačnosti rešenja Službi za katastar nepokretnosti ne bude dostavljen dokaz da je pokrenut upravni spor, zabeležba da rešenje nije pravnosnažno briše se iz katastra nepokretnosti. U katastar nepokretnosti upisuju se broj i datum rešenja o upisu, kao i vrsta upisa, na koje se odnosi zabeležba da rešenje nije konačno. Za bliže podatke o datumu nastupanja konačnosti rešenja možete se pisanim putem obratiti nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti.

Zahtev za izdavanje lista nepokretnosti možete podneti nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti putem pošte, preporučenom pošiljkom, neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu ili putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera..

Takođe, možete se obratiti javnom beležniku ili geodetskoj organizaciji koji su ovlašćeni za izdavanje lista nepokretnosti, koji ima istu dokaznu snagu kao da ga je izdala Služba za katastar nepokretnosti.

Taj razlomak ne znači da je katastarska parcela u suvlasništvu dva ili više lica, već on predstavlja broj katastarske parcele koja je nastala deobom katastarske parcele.

Odredbom člana 109. st. 1. i 2. Pravilnika o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", br. 7/16, 88/16 i 7/19 - dr. pravilnik) propisano je da se nove parcele nastale deobom parcele koja je numerisana celim brojem, numerišu u vidu razlomka, tako da brojilac predstavlja dosadašnji broj parcele, a imenilac brojeve od 1 do n. Ako se vrši deoba parcele koja je numerisana u vidu razlomka, nove parcele se numerišu tako da se za brojilac zadržava brojilac deljene parcele, a imenioci dobijaju brojeve u nastavku iza poslednje iskorišćenog broja imenioca za taj brojilac.

Nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama na nepokretnostima, koje će sadržati podatak o ispravi koja je predstavljala osnov za upis u katastar nepokretnosti prava stvarne službenosti prolaza.

Obrazac zahteva za izdavanje uverenja možete preuzeti sa veb prezentacije Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/uverenje-o-istorijatu-promena-na-nepokretnosti

Zahtev možete dostaviti poštom, putem preporučene pošiljke, neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu ili putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera.

Termin za predaju zahteva možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje  koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje odabereom opcije “Zakazivanje šalterskog termina” radi predaje zahteva.

Vi možete od prodavca-suvlasnika da kupite određeni udeo u pravu svojine na predmetnoj katastarskoj parceli, a kasnije da sa ostalim suvlasnicima izvršite deobu katastarske parcele.

                Ako katastarska parcela predstavlja građevinsko zemljište, saglasno odredbi člana 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21) uz zahtev za provođenje parcelacije (deobe katastarske parcele) u katastru nepokretnosti podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, projekat parcelacije potvrđen od strane organa jedinice lokalne samouprave  nadležnog za poslove urbanizma, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja. Takođe, podnosi se i elaborat  geodetskih radova u skladu sa članom 5. stav . 4. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

                Dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima predstavlja ugovor o razvrgnuću suvlasničke zajednice (ugovor o deobi) ili poravnanje suvlasnika zaključeno u postupku kod nadležnog suda ili javnog beležnika.

                Promena namene (vrste) zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko vrši se planskim dokumentom. 

               Odredbom člana 88. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21) propisano je da kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granice planskog dokumenta sa popisom katastarskih parcela sa odgovarajućim grafičkim prikazom.

               Budući da je odredbom člana 88. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano da se poljoprivredno zemljište kojem je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, do privođenja zemljišta nameni može koristiti za poljoprivrednu proizvodnju, u katastru nepokretnosti se, prilikom promene vrste (namene) zemljišta zadržava postojeći upis kulture (načina korišćenja) i klase, sve dok se ne steknu uslovi za promenu upisane kulture, u skladu sa Pravilnikom o katastarskom klasiranju i bonitiranju zemljišta  (Službeni glasnik RS“, broj 63/14).

             Odredbom člana 38. stav 1. navedenog pravilnika propisano je da se katastarska kultura, odnosno način korišćenja zemljišta na parceli, odnosno delu parcele, utvrđuje uviđajem na licu mesta prema faktičkom stanju.

             Saglasno članu 40. tog pravilnika, utvrđena promena katastarske kulture konstatuje se u zapisniku o utvrđivanju katastarske kulture zemljišta, koji izrađuje ovlašćena geodetska organizacija.

Budući da je zgrada u kojoj se nalazi stan upisana u katastar nepokretnosti, potrebno je da uz zahtev za upis stana sa upisom imaoca prava u katastar nepokretnosti, dostavite ugovor o otkupu stana.

               Saglasno odredbama člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon), ugovor o kupoprodaji, da bi predstavljao ispravu podobnu za upis, mora da sadrži izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

                Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu tog zakona (8. jun 2018. godine), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda, odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis.          

               Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Ukoliko smatrate da je u katastar nepokretnosti upisan pogrešan podatak, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

                Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

               Odredbama člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, pored ostalog,  izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

                Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu ovog zakona (8. jun 2018. godine), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda, odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis.

                Dakle, ukoliko je zgrada u kojoj se nalazi stan upisana u katastar nepokretnosti, uz zahtev za upis stana sa upisom imaoca prava u katastar nepokretnosti, pored ugovora o otkupu stana, potrebno je  dostaviti i bezuslovnu izjavu prodavca o dozvoli upisa (ako nije sadržana u ugovoru) ili navedenu potvrdu.

               Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Odredbama člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, pored ostalog,  izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena, a ako izjava o dozvoli upisa nije sadržana u toj ispravi, ona može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Zakonom nije propisan rok u kom se može dati izjava o dozvoli upisa u posebnoj ispravi, uz overu potpisa.

Upis podataka o posebnim delovima objekta, uključujući i površinu, vrši se, saglasno članu 5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20),  na osnovu građevinske, odnosno upotrebne dozvole ili uverenja nadležnog organa izdatog u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata navedena dozvola, odnosno nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke, ako organ nije u mogućnosti da izda tako uverenje.

Potrebno je podneti zahtev za naknadni upis površine stana i u prilogu dostaviti navedenu ispravu.

                Ukoliko smatrate da je u katastar nepokretnosti upisan pogrešan podatak, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i dostavite odgovarajuće dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

                Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Možete se obratiti Republičkom geodetskom zavodu- Sektoru za nadzor i kontrolu, Beograd, ul. Bulevar vojvode Mišića 39,  sa zahtevom za kontrolu geodetskih  radova izvršenih u postupku obnove granica katastarske parcele. Nadležni Sektor će, u postupku kontrole, proveriti kvalitet izvedenih geodetskih radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, te da li je geodetska organizacija preuzela podatke premera prema poslednjem stanju u bazi podataka geodetsko-katastarskog informacionog sistema za tu vrstu geodetskih  radova i kojom metodom je izvršeno geodetsko merenje.

Odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da isprava, da bi bila podobna za upis u katastar nepokretnosti, pored ostalog, mora da sadrži označenje nepokretnosti na koju se odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (katastarska opština, broj i površina parcele, broj i površina objekta, broj i površina posebnog dela objekta).

                Dakle, podaci o stanu koji su navedeni u ugovoru, odnosno aneksu ugovora moraju da odgovaraju podacima iz katastra nepokretnosti. Aneks ugovora mora da ima istu formu koja je propisana za osnovni ugovor.

               Ukoliko stan nije upisan u katastar nepokretnosti, podaci o stanu iz ugovora, odnosno aneksa ugovora, moraju da odgovaraju podacima iz isprave na osnovu koje se vrši upis stana u katastar nepokretnosti, a to je, saglasno odredbi člana 5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), pravnosnažna građevinska dozvola, odnosno uverenje nadležnog organa izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, ukoliko dozvola ne sadrži neophodne podatke. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda navedeno uverenje, upis u katastar nepokretnosti posebnog dela objekta vrši se, shodno navedenoj odredbi, na osnovu nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke izdatog na osnovu navedene tehničke dokumentacije.

             Ukazujemo da, ukoliko je investitor upisan u katastar nepokretnosti za držaoca objekta, kupac stana u tom objektu ne može da bude upisan u katastar kao vlasnik stana, već kao držalac.  

Ponovo podnesite zahtev za provođenje promene imaoca prava u katastru nepokretnosti na osnovu tog ugovora, sa napomenom da se ne radi o ugovoru naslednog prava, kojim se ugovara prenos prava svojine na nepokretnosti na davaoca izdržavanja posle smrti primaoca izdržavanja, već o obligaciono-pravnom ugovoru kojim je ugovoreno da se pravo svojine na nepokretnost prenese  na davaoca izdržavanja za života primaoca izdržavanja, odmah po zaključenju i solemnizaciji (potvrđivanju) ugovora kod javnog beležnika.

Odredbom člana 106. stav 2. Zakona o izmenama I dopunama Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, broj 83/18) propisano je da se zabranjuje raspolaganje svim objektima ili delovima objekta izgrađenim posle stupanja na snagu zakona kojim se uređuje ozakonjenje objekata, bez izdate građevinske dozvole ili rešenja iz člana 145. ovog zakona.

Dakle, zabrana raspolaganja ustanovljena je za objekte i delove objekta koji su izgrađeni bez građevinske dozvole posle 27. novembra 2015. godine, kada je stupio na snagu Zakon o ozakonjenju objekata (“Službeni glasnik RS”, broj 96/15).

Pravo korišćenja neizgrađenog građevinskog zemljišta u državnoj svojini nije u prometu. Da bi zemljište moglo da se otuđi, potrebno je da se prethodno izvrši konverzija, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine.

               Raniji sopstvenici građevinskog zemljišta i njihovi pravni sledbenici mogu ostvariti pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, bez naknade, u postupku koji sprovodi mesno nadležna Služba za katastar nepokretnosti.

                Pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, bez naknade, ne mogu ostvariti lica – nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke nadležnog organa. Ta lica mogu ostvariti pravo na konverziju na građevinskom zemljištu uz naknadu, u postupku koji sprovodi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne odnose, u skladu sa Zakonom o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu ("Službeni glasnik RS", br. 64/15 i 9/20).

Imate pravo da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za provođenje promene imaoca prava na nepokretnosti u katastru nepokretnosti.

Zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti podnosi se na propisanom obrascu. Obrazac zahteva  možete preuzeti na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi:   https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BE

Zahtev možete podneti poštom, putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata koji je profesionalni korisnik e-šaltera ili predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar ili na telefon 011 63 55 600.

Odredbom člana 85.  stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon I 9/20-dr. zakon ) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik).

                Odredbama st. 2. i 3. istog člana propisano je da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika, a kada se vrši upis stvarnih prava na novoizgrađenom objektu ili na stanu stečenom ugovorom o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini ne zahteva se postojanje upisanog prethodnika.

                Dakle, ako Vaš prodavac poseduje ispravu koja je po sadržini i formi podobna za upis, odnosno koja ispunjava zakonom propisane uslove za upis u katastar nepokretnosti, Vi ćete na osnovu kupoprodajnog ugovora sačinjenog u skladu sa zakonom i te isprave moći da se upišete u katastar nepokretnosti kao jedini imalac prava na stanu.

Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o svim promenama na određenoj katastarskoj parceli (istorijat promena). Služba za katastar nepokretnosti dužna je da Vam, na osnovu raspoloživih podataka iz službene evidencije koju vodi, izda uverenje, najkasnije u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, saglasno odredbi člana 29. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje).

Obrazac zahteva za izdavanje uverenja možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/uverenje-o-istorijatu-promena-na-nepokretnosti

                Stranka ima pravo da zahteva povraćaj pogrešno uplaćene takse u korist budžeta Republike Srbije. Potrebno je da od postupajuće Službe za katastar nepokretnosti zatraži izdavanje potvrde o iznosu pogrešno uplaćene republičke administrativne takse, na osnovu koje u Poreskoj upravi može da ostvari povraćaj više uplaćenog novčanog iznosa.

                Ako je zgrada u kojoj se nalazi stan upisana u katastar nepokretnosti, radi upisa stana potrebno je, uz zahtev za upis, dostaviti uverenje (specifikacija) nadležnog organa izdato na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola za objekat, a ako organ nije u mogućnosti da izda uverenje, dostavlja se nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke sačinjeno u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom, saglasno odredbi člana 5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Ne možete da se upišete u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na predmetnim nepokretnostima sa udelom 1/1, bez obzira što je suvlasnik nepokretnosti sa udelom od 1/3 preminuo,  ukoliko ne posedujete pravnosnažnu sudsku odluku ili ugovor zaključen sa njegovim naslednicima.

                Ukoliko rešenjem o nasleđivanju kojim je raspravljena zaostavština tog lica nije obuhvaćen suvlasnički udeo na predmetnim nepokretnostima, kao lice koje ima pravni interes, nadležnom sudu za sprovođenje ostavinskog postupka, možete podneti predlog za donošenje dopunskog rešenja  o nasleđivanju.

Potrebno je da Vaša majka, organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne poslove, podnese zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta, u skladu sa članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/20).

                Odredbom člana 105. stav 1. navedenog zakona propisano je da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti.

                Odredbom stava 2. Istog člana propisano je da, kada je pravo svojine na objektu stečeno po osnovu legalizacije, odnosno ozakonjenja objekta, odnosno na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole („Službeni glasnik RS”, broj 25/13), vlasnik tog objekta ima obavezu utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta, u skladu sa članom 70. tog zakona.

                Upis prava svojine na građevinskom zemljištu iz st. 1. i 2. istog člana vrši se na osnovu rešenja iz člana 70. tog zakona, koje organ nadležan za imovinsko-pravne poslove, po pravnosnažnosti, dostavlja po službenoj dužnosti organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.

Odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da isprava, da bi bila podobna za upis u katastar nepokretnosti, pored ostalog, mora da sadrži označenje nepokretnosti na koju se odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (katastarska opština, broj i površina parcele, broj i površina objekta, broj i površina posebnog dela objekta).

                Dakle, površina stana navedena u ugovoru o kupoprodaji mora da odgovara površini stana upisanoj u katastar nepokretnosti.

Saglasno članu 36. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), u postupku koji Služba za katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti, na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti dostavi sud, drugi nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, rok za donošenje rešenja je pet radnih dana, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, a rok za za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Ugovor o kupoprodaji koji nije zaključen u zakonom propisanoj formi (pisana forma i overa, odnosno potvrda od nadležnog organa) je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo.

U zavisnosti od toga o kojoj nepokretnosti se radi, kod javnog beležnika se možete informisati da li su ispunjeni uslovi da u svojstvu naslednika nepokretnosti sa kupcem zaključite poravnanje kojim ćete kupcu priznati pravo svojine na toj nepokretnosti.

Kada su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu, sud utvrđuje granicu između susednih nepokretnosti, u skladu sa odredbama čl. 155-163. Zakona o vanparničnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 25/82, 48/88, i „Službeni glasnik RS”, br. 46/95 – dr. zakon, 18/05 – dr. zakon, 85/12, 45/13 – dr. zakon, 55/14, 6/15, 106/15 – dr. zakon i 14/22).

                Predlog za uređenje međa između susednih zemljišnih parcela može podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela.

                Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama na predmetnim katastarskim parcelama (istorijat promena), koje će sadržati podatke o tome po kom pravnom osnovu i kada je izvršena poslednja promena imaoca prava na tim parcelama.

                Ukoliko smatrate da postoji greška u podacima upisanim u katastar nepokretnosti imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

                Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Fizička lica imaju pravo na zaštitu u vezi sa obradom podataka o ličnosti, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (“Službeni glasnik RS”, broj 87/18 ). Saglasno odredbama člana 15. tog zakona, organ vlasti ne može da obrađuje, odnosno učini dostupnim podatke o ličnost bez pristanka lica na koje se ti podaci odnose, osim ako je zakonom drugačije propisano.

                Odredbom člana 52. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20) propisano je da se list nepokretnosti izdaje svakom zainteresovanom licu.

                Shodno odredbama člana 70. stav 3. i člana 72. stav 4. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon), list nepokretnosti treba da sadrži podatak o prebivalištu i adresi imaoca prava na nepokretnosti.

                Zahtev za izdavanje izvoda iz baze podataka katastra nepokretnosti - list nepokretnosti podnosi se Službi za katastar nepokretnosti putem pošte, preporučenom pošiljkom ili se neposredno predaje u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti. Obrazac zahteva možen se preuzeti na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/izdavanje-izvoda-iz-lista-nepokretnosti

                Javni beležnici i geodetske organizacije su takođe ovlašćeni za izdavanje lista nepokretnosti, koji ima istu dokaznu snagu kao da ga je izdala Služba za katastar nepokretnosti.

Evidentno je da je na predmetnim nepokretnostima upisana hipoteka, ali nije poznato koja zabeležba je upisana.

                Zabeležba je upis kojim se u katastar nepokretnosti upisuju činjenice koje su od značaja za zasnivanje, izmenu, prestanak ili prenos stvarnih prava na nepokretnostima, koje se odnose na ličnost imaoca prava, na samu nepokretnost ili na pravne odnose povodom nepokretnosti

                Nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o činjenicama iz službene evidencije, i to kada, po kom osnovu je upisana predmetna zabeležba i na šta se konkretno odnosi.

Odredbom člana 3. stav 1. tačka 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je načelo upisa, koje podrazumeva da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar, a da prestaju brisanjem tog upisa, te da se samo u slučajevima određenim zakonom, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima mogu steći i pre upisa u katastar, ali da i tada tek upisom proizvode pravno dejstvo prema savesnim trećim licima.

                Dakle, imalac prava svojine, odnosno prava korišćenja na katastarskoj parceli je lice koje je upisano u katastar nepokretnosti kao imalac tog prava.

Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova.

U slučaju smrti lica koje je upisano u katastar nepokretnosti za imaoca prava na nepokretnostima, promena u katastru se sprovodi na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju, tako što se upisuju njegovi naslednici ili lice kome je naslednik ustupio svoj nasledni deo, u skladu sa tim rešenjem.

Ako je zgrada izgrađena bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u vreme kada je prema važećim propisima bilo neophodno pribaviti tu dozvolu, kupac stana, kao posebnog dela takvog objekta, ne može da bude upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na stanu.

                Upis prava svojine na objektu i posebnom delu objekta vrši se na osnovu pravnosnažne upotrebne dozvole, u skladu sa odredbom člana 158. stav 17. Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21), odnosno pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju objekta, saglasno odredbi člana 36. stav 1. Zakona o ozakonjenju objekata (“Službeni glasnik RS”, br. 96/15, 83/18, 81/20 – US).

Potrebno je da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za izdavanje uverenja o identifikaciji  katastarske parcele koja je navedena u ugovoru o kupoprodaji.

               Zahtev se može podneti poštom, putem preporučene pošiljke, putem E-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili geodetske organizacije ili neposredno u prostorijama nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem internet aplikacije na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda E-zakazivanje na  linku  https://rgz.gov.rs/kontakt/info-centar/ezakazivanje  ili putem telefona 011 63 55 600.

                Odredbama člana 85. st. 1. i 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US, 96/15, 47/17- -autentično tumačenje), 113/17-dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon, 9/20-dr. zakon) propisano je da su  upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik), te da se upis  dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika.

              Imajući u vidu citirane odredbe, potrebno je da, uz zahtev za provođenje promene imaoca prava na predmetnim katastarskim parcelama u katastru nepokretnosti, dostavite pravnosnažna rešenja o nasleđivanju kojima je raspravljena zaostavština svakog od upisanih lica posle njhove smrti, odnosno drugu ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim imaocima prava na nepokretnosti

Služba za katastar nepokretnosti je dužna da na zahtev stranke izda uverenje o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju, u skladu sa odredbama člana 29. Zakona o opštem upravnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. бр. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje) i odredbom člana 52.stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

                Saglasno odredbama člana 18.st. 2. i 4. Pravilnika o načinu pristupa, distribucije, izdavaanja, korišćenja, skladištenja i zaštite podataka geodetsko-katastarskog informacionog sistema (Službeni glasnik RS”, broj 76/18), u zahtevu za izdavanje podataka obavezno se navodi koji podaci se traže i u koje svrhe, a podaci se moraju koristiti u svrhu za koju su izdati.

                U zahtevu za izdavanje uverenja o promenama na nepokretnosti (istorijat promena) navode se katastarske parcele i period za koji se traže podaci o promenama na određenoj nepokretnosti. U tom smislu ne postoje ograničenja, a republička administrativna taksa se obračunava prema broju promena, u skladu sa propisanom tarifom.

                Obrazac zahteva za izdavanje uverenja može se preuzeti sa veb prezentacije Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/uverenje-o-istorijatu-promena-na-nepokretnosti

Ukoliko smatrate da je u katastar nepokretnosti upisana pogrešna površina katastarske parcele, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti Palilula će odlučiti rešenjem.

                Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

                Odredbom člana  8. Zakona o hipoteci (“Službeni glasnik RS”, br.  115/05, 60/15, 63/15-US, 83/15) propisano je da hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka), izjave  volje vlasnika nepokretnosti –založne izjave (jednostrana hipoteka), zakona (zakonska hipoteka) i sudske odluke (sudska hipoteka).

                Dakle, bez saglasnosti lica koje je upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava svojine na nepokretnosti ne može se upisati vansudska hipoteka na njegovoj nepokretnosti.

Pravo korišćenja neizgrađenog građevinskog zemljišta u državnoj svojini nije u prometu. Da bi zemljište moglo da se otuđi, potrebno je da se prethodno izvrši konverzija, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine.

                Pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, bez naknade, ne mogu ostvariti lica – nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke nadležnog organa. Ta lica mogu ostvariti pravo na konverziju na građevinskom zemljištu uz naknadu, u postupku koji sprovodi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne odnose, u skladu sa Zakonom o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu ("Službeni glasnik RS", br. 64/15 i 9/20).

Saglasno odredbi člana 4. stav 1. Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS”, br. 96/15, 83/18 i 81/20 –US), predmet ozakonjenja nisu objekti koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u skladu sa propisima po kojima u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju.

                Oobjekti izgrađeni u skladu sa propisima po kojima u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju su:

                1)  objekti u gradovima, odnosno naseljima gradskog karaktera izgrađeni do 3. juna 1948. godine, kada je stupila na snagu Osnovna uredba o građenju („Službeni list FNRJ”, broj 46/48);

                2) stambene zgrade koje su izgrađene na selu do 21. marta 1961. godine, kada je stupio na snagu Zakon o uslovima za izgradnju stambenih zgrada na selu („Službeni glasnik NRS”, broj 7/61) ili do stupanja na snagu propisa o uslovima za izgradnju stambenih zgrada, ukoliko su ih opštinski narodni odbori doneli u roku propisanom tim zakonom;

                3) ostale vrste objekata koji su izgrađeni na selu do 8. jula 1973. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izgradnji investicionih objekata („Službeni glasnik SRS”, broj 25/73), odnosno do stupanja na snagu opštinske, odnosno gradske odluke, ukoliko je ista doneta u roku propisanom tim zakonom.

Odredbom člana 85.  stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik).

                Odredbom stava. 2. istog člana propisano je da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika,

                Imajući u vidu citirane odredbe, u konkretnoj situaciji ne možete se upisati u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na stanu bez ugovora o kupoprodaji kojim se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim prethodnikom. 

                Za informaciju da li Istoriijski arhiv Grada Novog Sada poseduje predmetni ugovor o prometu nepokretnosti, potrebno je da se obratite toj ustanovi. Kontakt  telefon  je  021 / 6431-752.

Saglasno članu 36. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), u postupku koji Služba za katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti, na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti dostavi sud, drugi nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, rok za donošenje rešenja je pet radnih dana, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, a rok za za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je 15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Imate pravo da podnesete zahtev za upis u katastar nepokretnosti. Uz zahtev treba priložiti ugovor o zajedničkoj izgradnji objekta, pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, građevinsku i upotrebnu dozvolu za obekat, kao I elaborat geodetskih radova, koji izrađuje geodetska organizacija.

Za provođenje promene u katastru nepokretnosti plaćaju se republičke administrativne takse, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20). Pored takse na zahtev, koja saglasno tarifnom broju 1. iznosi 330,00 dinara, plaća se taksa za promenu imaoca prava na nepokretnosti, na osnovu jedne isprave, u iznosu od 5.400,00 dinara, a za svaku sledeću ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet u odnosu na upisanog imaoca prava po 1.620,00 dinara, u skladu sa tarifnim br. 215b stav 5. tačka 12).

               Po podnošenju zahteva, Služba za katastar nepokretnosti izdaje instrukciju za plaćanje takse, koja sadrži iznos takse i broj računa na koji treba izvršiti uplatu.

               Republička administrativna taksa se ne plaća za spise i radnje u postupku za ispravljanje grešaka u rešejima, drugim ispravama i službenim evidencijama, saglasno članu 19. stav 1. tačka 3. navedenog zakona.

Ako je zgrada u kojoj se nalazi stan upisana u katastar nepokretnosti, potrebno je da dostavite ugovor o otkupu stana.

                Odredbama člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, pored ostalog,  izjavu o dozvoli upisa, koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje (clausula intabulandi).

                Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da, izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu ovog zakona (8. jun 2018. godine), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda, odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis.

                Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji.

                Za provođenje promene u katastru nepokretnosti plaćaju se republičke administrativne takse, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20). Pored takse na zahtev, koja saglasno tarifnom broju 1. iznosi 330,00 dinara, plaća se taksa za promenu imaoca prava na nepokretnosti, na osnovu jedne isprave, u iznosu od 5.400,00 dinara, a za svaku sledeću ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet u odnosu na upisanog imaoca prava po 1.620,00 dinara, u skladu sa tarifnim br. 215b stav 5. tačka 12).

                Po podnošenju zahteva, Služba za katastar nepokretnosti izdaje instrukciju za plaćanje takse, koja sadrži iznos takse i broj računa na koji treba izvršiti uplatu.

                Ukoliko smatrate da postoji greška u podacima upisanim u katastar nepokretnosti imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

                Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti.

Pravo korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini nije u prometu, te  ugovor o prometu takvog zemljišta javni beležnik ne može da potvrdi (solemnizuje), niti bi Služba za katastar nepokretnosti provela promenu u katastru nepokretnosti na osnovu tog ugovora. Pravo korišćenja može se nasleđivati, sve dok organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne odnose ne donese rešenje o prestanku prava korišćenja na građevinskom zemljištu, u skladu sa članom 102. st. 10. i 12. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 I 52/21).

                Pravnosnažno rešenje kojim se utvrđuje prestanak prava korišćenja dotadašnjeg imaoca prava korišćenja na građevinskom zemljištu predstavlja osnov za brisanje prava korišćenja na građevinskom zemljištu, saaglasno članu 102. stav 15. navedenog zakona.

                Za pravnu pomoć u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa možete se obratiti organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za pružanje besplatne pravne pomoći.

Odredbom člana 15. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20) propisano je da se zabeležba spora briše na zahtev stranke koja dostavi dokaz o tome da je prestao pravni osnov za zabeležbu, kao i po službenoj dužnosti kada obveznik dostave dostavi ispravu koja je osnov za brisanje zabeležbe.

Dakle, zabeležba spora se može izbrisati iz  katastra nepokretnosti na osnovu pravnosnažne odluke suda donate u postupku povodom koga je upisana ta zabeležba.

Odredbama člana 85. st. 1. i 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US, 96/15, 47/17- -autentično tumačenje), 113/17-dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon, 9/20-dr. zakon) propisano je da su  upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik), te da se upis  dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika.

                Stoga,  ako kupac nepokretnosti ne poseduje ispravu kojom dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim imaocem prava na nepokretnosti, ne može se u katastar nepokretnosti upisati kao imalac prava svojine na toj nepokretnosti.

                Ukoliko ne može da pribavi navedenu ispravu, preostaje mu da  tužbom radi utvrđenja prava svojine kod nadležnog suda pokrene parnični postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

                To što presuda ne sadrži podatak o imenu roditelja lica u čiju korist se zahteva upis prava svojine u katastru nepokretnosti ne treba da predstavlja smetnju da se upis izvrši, ako presuda sadrži jedinstveni matični broji građana (JMBG), budući da se na osnovu JMBG utvrđuje identitet lica, a uvidom u izvod iz matične knjige rođenih može se pribaviti podatak o imenu jednog od roditelja.

Informacije o vlasništvu na nepokretnostima mogu se dobiti uvidom u e-katastar koji je javno dostupan  na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda,   na adresi https://rgz.gov.rs/usluge/ekatastar/ekatastar-javni-pristup

                              Pretragu možete izvršiti po adresi nepokretnosti i nazivu opštine ili po broju katastarske parcele i nazivu opštine i katastarske opštine.

Zabeležba da je upis izvršen na osnovu ugovora overenog kod suda pre 1. septembra 2014. godine upisuje se u katastar nepokretnosti na osnovu člana 15. stav 1. tačka 19)  Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), a briše se ako se dostavi potvrda suda da je ugovor na osnovu koga je izvršen upis overen pod odgovarajućim brojem overe ili ako se dostavi odluka suda kojom se utvrđuje pravo stečeno predmetnim ugovorom ili se na drugi način potvrđuje dejstvo predmetnog ugovora. Istekom roka od tri godine od dana upisa, zabeležba se briše po službenoj dužnosti.

                Ova zabeležba ne sprečava dalji promet nepokretnosti na kojoj je upisana, niti nove upise u katastar na toj nepokretnosti.

Savestan držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina, u skladu sa članom 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Službeni list SFRJ ", br. 6/80, 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96. i "Službeni glasnik RS", broj 115/05 – dr. zakon).

U tom slučaju, pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti predstavlja pravnosnažna sudska odluka o utvrđenju prava svojine po osnovu održaja, doneta u parničnom postupku.

Potrebno je da se obratite Republičkom geodetskom zavodu – Odeljenju za adresni registar, na email: mojaadresa@rgz.gov.rs koji će proveriti da li je greškom utvrđen isti kućni broj za dva objekta u istoj ulici ili se radi o neovlašćenom postavljanju tablice sa kućnim brojem.

Republički geodetski zavod će Vam dostaviti pismeno obaveštenje o kućnom broju koji je utvrđen za Vaš objekat.

                Odredbom člana 85.  Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik).

                Odredbama st. 2. i 3. istog člana propisano je da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika,

                Imajući u vidu citirane odredbe, u konkretnoj situaciji nije moguće izvršiti upis u katastar nepokretnosti bez ugovora o kupoprodaji kojim se dokazuje pravni kontinuitet sa investitorom objekta, odnosno licem koje je upisano u katastar za imaoca prava svojine.

                Ukoliko ne možete da pribavite navedenu ispravu, preostaje vam da  tužbom radi utvrđenja prava svojine kod nadležnog suda pokrenete parnični postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Predbeležba prava svojine na nepokretnosti, upisuje se u smislu člana 11. stav 2. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) ako ugovor o kupoprodaji nepokretnosti ne sadrži bezuslovnu saglasnost prodavca da se kupac može upisati u katastar nepokretnosti kao vlasnik nepokretnosti (clausula intabulandi), već je davanje saglasnosti uslovljeno isplatom kupoprodajne cene u celosti.

                Ako je Službi za katastar nepokretnosti dostavljen ugovor o kupoprodaji koji ne sadrži bezuslovnu saglasnost prodavca za upis (clausula intabulandi), Služba upisuje predbeležbu prava svojine u korist kupca, a prodavac i dalje ostaje upisan kao vlasnik sve dok se predbeležba ne opravda, odnosno dok se Službi za katastar nepokretnosti ne dostavi bezuslovna saglasnost za upis (clausula intabulandi), u kom slučaju će se  izvršiti opravdanje predbeležbe i upis prava svojine u korist kupca.

                Javni beležnik je obavezan, da po službenoj dužnosti dostavi Službi za katastar nepokretnosti, radi opravdanja predbeležbe prava svojine, izjavu kojom prodavac potvrđuje da je kupac u celosti isplatio kupoprodajnu cenu i daje mu  saglasnost za upis -clausula intabulandi, koju je potvrdio (solemnizovao), saglasno odredbama člana 22. stav 1. tačka 2), člana 23. stav 5. tačka 1) i člana 61. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

                Ukoliko javni beležnik nije dostavio Službi za katastar nepokretnosti clausulu intabulandi, potrebno je da javnom beležniku ukažete na njegovu zakonsku obavezu dostavljanja isprave po službenoj dužnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti.

                Takođe, imate mogućnost da Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za opravdanje predbeležbe i dostavite clausulu intabulandi.

                Činjenica da je istekao rok za opravdanje predbeležbe ne predstavlja smetnju, osim ako je predbeležba u međuvremenu izbrisana po službenoj dužnosti, u kom slučaju treba podneti zahtev za promenu imaoca prava svojine na stanu na osnovu  ugovora o kupoprodaji i clausule intabulandi.     

Ukoliko smatrate da je u katastar nepokretnosti upisana pogrešna površina stana, koja nije u skladu sa građevinskom i upotrebnom dozvolom, odnosno tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

                Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti.

Potrebno je da se obratite organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za izdavanje građevinske dozvole, radi informisanja o uslovima pod kojim se može odobriti rekonstrukcija objekta.

Prilikom kupovine nepokretnosti morate da proverite da li je prodavac upisan za imaoca prava svojine na nepokretnosti, a ako je upisan kao suvlasnik sa određenim udelom na nepokretnosti, on može raspolagati samo svojim udelom, bez saglasnosti ostalih suvlasnika, saglasno odredbi člana 14. stav  2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80, 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96. i "Službeni glasnik RS", broj 115/05 - dr. zakon).

Ostali suvlasnici imaju pravo preče kupovine u skladu sa odredbama člana 5. Zakona o prometu nepokretnosti (“Službeni glasnik RS”, br.  93/14, 121/14 i 6/15).

Saglasno odredbama člana 39.st. 8. i 9.  Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  dostava rešenja stranci će se smatrati izvršenom na dan isteka roka od 30 dana od dana oglašavanja rešenja na oglasnoj tabli na veb prezentaciji Zavoda, ako dostava nije mogla biti izvršena putem pošte ili je izvršena ali tek nakon isteka tog roka, ili je adresa prebivališta, odnosno boravišta, odnosno sedišta stranke nepoznata.

Protekom roka za žalbu od osam dana od tog dana (kada se smatra da je dostava izvršena) rešenje postaje konačno.

                Odredbama člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, pored ostalog,  izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

                Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu ovog zakona (8. jun 2018. godine), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis.

                Dakle, uz zahtev za upis u katastar nepokretnosti, pored ugovora o otkupu stana, morate da dostavite i bezuslovnu izjavu prodavca o dozvoli upisa ili navedenu potvrdu.

                Nije neophodno da se prethodno sprovede postupak za raspravljanje zaostavštine Vaše pok. majke. Stan će biti upisan na Vašeg oca na osnovu navedene dokumentacije.

                Nepokretnost se, po službenoj dužnosti, upisuje u katastar nepokretnosti kao zajednička svojina supružnika na osnovu teretnih pravnih poslova zaključenih posle stupanje na snagu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (8. Juni 2018. godine), u skladu sa odredbama člana 7.st. 5-8.  tog zakona.

Budući da je predmetna katastarska parcela u javnoj svojini, potrebno je da se za tražene informacije obratite Ministarstvu finansija koje je, saglasno odredbi člana 3. stav 1. Zakona o ministarstvima (“Službeni glasnik RS”, broj 128/20) nadležno za poslove državne uprave koji se odnose na uređivanje prava javne svojine, pa samim tim i za davanje mišljenja i objašnjenja u vezi sa primenom propisa kojima je uređena javna svojina. Ovaj Kontakt centar namenjen je za davanje odgovora i objašnjenja u vezi sa primenom propisa kojima je uređena  oblast upisa u katastar nepokretnosti.

                Odredbom člana 14. stav  2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80, 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96. i "Službeni glasnik RS", broj 115/05 - dr. zakon) propisano je da suvlasnik može raspolagati svojim delom              bez saglasnosti ostalih suvlasnika.

                Saglasno navedenoj odredbi, Služba za katastar nepokretnosti može da provede promenu imaoca prava na suvlasničkom udelu ako je jedan od suvlasnika ugovorom o kupoprodaji raspolagao samo svojim udelom na nepokretnosti. Ako je otuđio čitavu nepokretnost Služba za katastar nepokretnosti će odbiti zahtev za provođenje promene u katastru na osnovu takvog ugovora.

                Služba za katastar nepokretnosti nije dužna da vodi računa da li je ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti povređeno pravo preče kupovine.

Ko smatra da u podacima o nepokretnostima i upisanim stvarnim pravima u katastru nepokretnosti postoji greška, ima pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnese zahtev za ispravku greške i priloži odgovarajuče dokaze. O zahtevu za ispravku greške Služba za katastar nepokretnosti odlučuje rešenjem, protiv koga se može izjaviti žalba Republičkom geodetskom zavodu, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Protiv drugostepenog rešenja može se voditi upravni spor, kao I ako u zakonskom roku nije odlučeno po žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja.

Urgencije za rešavanje predmeta u drugostepenom postupku upisa u katastar nepokretnosti dostavljaju se Republičkom geodetskom zavodu – Sektoru za pravne poslove, na adresu Ulica bulevar vojvode Mišića broj 39, Beograd.

Ukoliko suvlasnici ne mogu sporazumno da podele nepokretnost, potrebno je kod nadležnog suda pokrenuti vanparnični postupa za deobu nepokretnosti.

                Saglasno odredbi člana 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21), uz zahtev za provođenje parcelacije, odnosno preparcelacije u katastru nepokretnosti podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele, projekat parcelacije, odnosno preparcelacije potvrđen od strane organa jedinice lokalne samouprave  nadležnog za poslove urbanizma, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja. Takođe, podnosi se i elaborat  geodetskih radova u skladu sa članom 5. stav . 4. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

                Dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima predstavlja ugovor o razvrgnuću suvlasničke zajednice (ugovor o deobi) ili poravnanje suvlasnika zaključeno u postupku kod nadležnog suda ili javnog beležnika.

                Ukoliko suvlasnici ne mogu da postignu sporazum, potrebno je kod nadležnog suda pokrenuti vanparnični postupak za deobu imovine.

Saglasno članu 36. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), u postupku koji Služba za katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti, na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti dostavi sud, drugi nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, rok za donošenje rešenja je pet radnih dana, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, a rok za za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova.

                Urgencija za rešavanje predmeta može se dostaviti putem aplikacije ePrimedbe koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

                Odredbama člana 62. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (“Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 108/13, 142/14, 88/15 - US, 95/18 i 153/20) propisano je da od stupanja na snagu ovog zakona imovina koja je oduzeta bivšim vlasnicima, a za koju je podneta prijava u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine („Službeni glasnik RS”, broj 45/05), a po odredbama ovog zakona može biti vraćena, ne može biti predmet otuđivanja, hipoteke ili zaloge, do pravnosnažnog okončanja postupka po zahtevu za vraćanje, odnosno do isteka roka za podnošenje zahteva u pogledu imovine za koju nisu podneti zahtevi za vraćanje, te da je akt otuđenja i opterećenja imovine koji je suprotan odredbama tog člana ništav.

                Do dana stupanja na snagu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20),  upis zabeležbe zabrane otuđenja i opterećenja u katastru nepokretnosti nije sprečavao dalje upise na nepokretnosti na koju se ta zabeležba odnosi, osim ako je suprotno izričito propisano zakonom, već su od upisa zabeležbe sva raspolaganja imaoca prava i upisi u katastru  nepokretnosti koji su protivni svrsi upisane zabeležbe uslovni i zavise od ishoda postupka zbog kojih je zabeležba upisana, shodno odredbi člana 81. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon).

                Stupanjem na snagu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, 8. juna 2018. godine, prestala je da važi odredba člana 81. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru. Odredbom člana 14. stav 3. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova propisano je da izuzetno, upis zabeležbe zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti sprečava dalje upise koji se odnose na zabranjeno otuđenje i opterećenje nepokretnosti imaocu upisanog prava.

                Od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama I dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, broj 15/20), 4. marta 2020. godine zabeležba restitucije upisuje se u katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti, na osnovu potvrde organa nadležnog za povraćaj oduzete imovine da se pred tim organom vodi postupak za povraćaj nepokretnosti u javnoj svojini koji može da dovede do njenog povraćaja u naturalnom obliku, saglasno odredbama člana 15.st. 3. i 4.  Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova.  Do tada, ova zabeležba se upisivala u katastar nepokretnosti samo na zahtev stranke.               

                Nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama na predmetnim nepokretnostima izvršenim u katastru nepokretnosti, koje će sadržati i podatke o ispravama koje su predstavljale osnov za upis katastar nepokretnosti ili da je upis preuzet iz zemljišne knjige u postupku izrade katastra nepokretnosti.

Zahtev možete dostaviti poštom, putem preporučene pošiljke, neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu ili putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera.

Termin za predaju zahteva možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje  koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje.

Na šalterima Službe za katastar nepokretnosti Stari Grad uvedeni su POS terminali za plaćanje republičkih administrativnih taksi platnim karticama Dinacard, Visa i Mastercard.

Instrukciju za plaćanje taksi izdaće Vam Služba za katastar nepokretnosti po predaji zahteva.

Saglasno članu 17. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), zahtev za upis u katastar nepokretnosti može podneti lice u čiju korist se odlučuje o upisu, upisani prethodnik, kao i treće lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod postupka upisa.

               Dakle Vi, kao lice koje ima pravni interes, možete podneti zahtev za ispravku greške u katastru. Uz zahtev, treba da priložite ispravu kojom dokazujete postojanje greške, kao i ispravu kojom dokazujete pravni interes za podnošenje zahteva.

Upis podataka o posebnim delovima objekta, uključujući i površinu, vrši se, saglasno odredbi člana 5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  na osnovu pravnosnažne građevinske, odnosno upotrebne dozvole ili uverenja nadležnog organa (specifikacija), izdatog u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata navedena dozvola, a ako organ nije u mogućnosti da izda uverenje, na osnovu nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdatog u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom.

Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama na predmetnim katastarskim parcelama (istorijat promena), koje će sadržati podatke o tome po kom pravnom osnovu i kada je izvršena poslednja promena imaoca prava na tim parcelama.

Ukoliko smatrate da postoji greška u podacima upisanim u katastar nepokretnosti imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. Nije propisan rok za podnošenje zahteva za ispravku greške.

O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Ne morate da angažujete advokata, možete sami da podnesete zahtev za promenu imaoca prava na stanu u katastru nepokretnosti i priložite sporazum o deobi bračne tekovine, u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Saglasno odredbi člana 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21), uz zahtev za provođenje parcelacije, odnosno preparcelacije u katastru nepokretnosti podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele, projekat parcelacije, odnosno preparcelacije potvrđen od strane organa jedinice lokalne samouprave  nadležnog za poslove urbanizma, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja. Takođe, podnosi se i elaborat  geodetskih radova u skladu sa članom 5. stav . 4. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

                Dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima predstavlja ugovor o razvrgnuću suvlasničke zajednice (ugovor o deobi) ili poravnanje suvlasnika zaključeno u postupku kod nadležnog suda ili javnog beležnika.

               Ukoliko suvlasnici ne mogu da postignu sporazum, potrebno je kod nadležnog suda pokrenuti vanparnični postupak za deobu imovine.

Saglasno odredbi člana  26. stav 2. Zakona o Registru prostornih jedinica i Adresnom registru (“Službeni glasnik RS”, broj 9/20) podaci o adresi objekta ažuriraju se u bazi podataka katastra nepokretnosti preme podacima Adresnog registra po službenoj dužnosti, bez donošenja rešenja.

                Dakle, nije potrebno da podnosite zahtev da se u katastru nepokretnosti izmeni kućni broj, budući da će ta promena biti izvršena po službenoj dužnosti, bez donošenja rešenja.

Kao vlasnik predmetne nepokretnosti, imate pravo da Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za izdavanje uverenja koje će sadržati podatak o vrsti i pravnom osnovu promene koja je predmet postupka upisa, koji se u Službi za katastar nepokretnosti vodi pod navedenim brojem, a o čemu je upisana zabeležba pokrenutog postupka upisa na Vašoj katastarskoj parceli.

Zahtev za izdavanje uverenja možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti ili putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera.

Potrebno je da se naslednica  obrati nadležnom osnovnom sudu u Beogradu sa zahtevom za dostavljanje I ostalih spisa predmeta ostavinskog postupka koji se kod Trećeg opštinskog suda u Beogradu vodio pod br. O. 1158/92, te uz zahtev dostavi rešenje o nasleđivanju kojim dokazuje svoj pravni interes za to.  

Odredbama člana 22. stav 1. Zakona o registru prostornih jedinica i adresnom registru (“Službeni glasnik RS”, broj 9/20) propisano je da ako objekat ima više zasebnih ulaza, svakom ulazu se utvrđuje poseban kućni broj.

Ako utvrđivanje dodatnog kućnog broja za ulaz u objekat izaziva potrebu promene ostalih kućnih brojeva na objektu, za sve ulaze u objekat utrđuje se isti kućni broj kome se dodaju slovne oznake po azbučnom redu sa narednom slovnom oznakom, u skladu sa odredbom stava 3. istog člana.

Zahtev za utvrđivanje kućnog broja podnosi se Republičkom geodetskom zavodu, Beograd, Ul. Bulevar vojvode Mišića br. 39.

Ukoliko smatrate da postoji greška u podacima upisanim u katastar nepokretnosti, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

Saglasno čl. 43. i 44. Zakona o hipoteci  („Službeni glasnik RS”, br. 115/05, 60/15, 63/15 – US i 83/15)  vlasnik hipotekovane nepokretnosti može zahtevati ispis hipoteke iz katastra nepokretnosti, a uz zahtev se dostavlja pismena izjava hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, ili  pravnosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo. Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, te da dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti izda potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.

Odredbom člana 52. navedenog zakona propisano je da hipoteka prestaje i na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajedničke svojine, ako: je proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeđenog potraživanja (stare hipoteke); upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći, ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja obezbeđenog hipotekom; za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlašćeno lice upisano u registar nepokretnosti.

Imajući u vidu citirane odredbe, ukoliko Vaš suprug ne može da pribavi pismenu izjavu hipotekarnog poverioca da je saglasan sa ispisom hipoteke iz katastra nepokretnosti, preostaje  da kod nadležnog suda pokrene postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Informaciju o hipotekarnom poveriocu može dobiti iz lista nepokretnosti u kome su upisane predmetne nepokretnosti i hipoteka.

Zahtev za izdavanje lista nepokretnosti podnosi se Službi za katastar nepokretnosti. Takođe, geodetske organizacije i javni beležnici imaju ovlašćenje za izdavanje lista nepokretnosti, koji ima istu dokaznu snagu kao da ga je izdala Služba za katastar nepokretnosti. 

U postupku obnavljanja granica katastarske parcele (omeđavanje) geodetska organizacija obeležava granične tačke parcele na terenu propisanim belegama, prema poslednjem stanju podataka o parceli u bazi podataka katastra nepokretnosti. O izvedenim geodetskim radovima u postupku omeđavanja geodetska organizacija je obavezna da, u skladu sa čl. 64, 65. i 74. Pravilnika o premeru, obnovi katastra i geodetskim radovima u održavanju katastra nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, broj 7/19), sačini elaborat geodetskih radova, čiji sastavni deo je i zapisnik o izvršenom uviđaju.

Geodetska organizacija je dužna da dostavi Službi za katastar nepokretnosti elaborat geodetskih radova i zapisnik o izvršenom uviđaju, u roku od 30 dana od dana preuzimanja podataka premera, u skladu sa odredbom člana 18.stav 1. tačka 6) i člana 118. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon). Postupanje suprotno navedenoj odredbi sankcionisano je kao prekršaj odredbama člana 183. stav 1. tačka 5) i st. 2. i 3. istog zakona.

Primedbe na rad geodetske organizacije mogu se dostaviti Republičkom geodetskom zavodu-Sektoru za nadzor I kontrolu, koji vrši inspekcijski nadzor nad radom geodetske organizacije, saglasno odredbama člana 10. stav 1. tačka 21) i člana 176. st. 1-4. Zakona o državnom premeru i katastru.

Odredbom člana 70. stav 24. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20) propisano je da pravo trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku i stambenom kompleksu, koje je investitor preneo pravnim poslom trećem licu, može se dalje prometovati i raspolagati u obimu stečenih prava, te da se tim pravnim poslom ne stiču uslovi za upis svojinskih prava u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, ali se pravni posao kojim se prenosi to pravo može upisati kao zabeležba u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima.

Dakle, u katastar nepokretnosti se ne upisuje parking mesto izvan zgrade, već zabeležba postojanja ugovora o prenosu prava trajnog korišćenja parking mesta.

Zabeležba zaštite prirodnog dobra upisuje se u katastar nepokretnosti u skladu sa članom 45. stav 2. tačka 2) Zakona o zaštiti prirode (“Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10 - ispravka, 14/16, 95/18 – dr. zakon i 71/21).

Navedenom odredbom propisano je da organ koji donosi akt o proglašenju zaštićenog područja isti dostavlja Republičkom geodetskom zavodu, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu, radi upisa zabeležbe zaštite prirodnog dobra.

Na zaštićenom području uspostavlja se određeni rešim zaštite, utvrđen aktom o proglašenju zaštićenog područja, na osnovu studije zaštite. Režim zaštitne zone zaštićenog područja zabranjuje i ograničava radove i aktivnosti za koje se (u postupku utvrđenom zakonom i drugim propisima) utvrdi da mogu imati značajan nepovoljan uticaj na biološku raznovrsnost, vrednosti geonasleđa i predela tog zaštićenog područja.

Uz zahtev za upis u katastar nepokretnosti, isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Dokaz o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava nije uslov za upis u katastar nepokretnosti.

Ukoliko je u katastar nepokretnosti upisana pogrešna površina stana, koja nije u skladu sa građevinskom i upotrebnom dozvolom, odnosno tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat, imalac prava svojine na stanu ima pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnese zahtev za ispravku greške i priloži odgovarajuče dokaze. O zahtevu za ispravku greške Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

Obrazac zahteva može se preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev se može dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin se može zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Odredbom člana 45. Zakona o opštem upravnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje) propisano je da ako nastupi smrt fizičkog lica ili pravno lice prestane da postoji, a prava, obaveze i pravni interesi o kojima se odlučuje u postupku ne mogu da pređu na naslednike, odnosno pravne sledbenike, postupak se obustavlja.

Bez pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju, naslednici ne mogu da se upišu u katastar nepokretnosti za vlasnike nepokretnosti.

Podnesite nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti zahtev za upis u katastar nepokretnosti na udelu od 1/2 katastarske parcele u korist Vašeg dede, na osnovu isprave koju posedujete, a Služba će u zavisnosti od stanja upisa u katastru ceniti podobnost te isprave za upis i doneće odgovarajuće rešenje.

Saglasno članu 4. stav 2. tačka 3) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US, 96/15, 47/17-autentično tumačenje, 113/17-dr.zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon, 9/20-dr.zakon), kao i članu 19. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Službeni list SFRJ", br. 6/80, 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", brojј 115/05 – dr. zakon), u katastar nepokretnosti upisuju se posebni delovi objekta koji čine građevinsku celinu, i to stan, poslovni prostor, garaža i garažno mesto.

Dakle, podrum ne predstavlja poseban deo objekta u smislu citiranih odredbi i nije predmet upisa u katastar nepokretnosti, već se samo navodi kao etaža na kojoj se nalazi poseban deo objekta..

U aplikaciji eZakazivanje koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje u padajućem meniju su navedene Službe za katastar nepokretnosti za koje se mora zakazati termin za predaju zahteva.

Ako katastarska parcela predstavlja građevinsko zemljište potrebno je izvršiti parcelaciju u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21).

Odredbom člana 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se uz zahtev za provođenje parcelacije u katastru nepokretnosti podnosi dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, projekat preparcelacije potvrđen od strane organa jedinice lokalne samouprave  nadležnog za poslove urbanizma, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

Takođe, potrebno je dostaviti i elaborat  geodetskih radova u skladu sa članom 5. stav . 4. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

                Dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima predstavlja ugovor o razvrgnuću suvlasničke zajednice (ugovor o deobi) ili poravnanje suvlasnika zaključeno u postupku kod nadležnog suda ili javnog beležnika.

Ako je Vaš otac  upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine  na katastarskim parcelama, uz zahtev za upis potrebno je da dostavite pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

                Obrazac zahteva za upis možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Odredbama člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, pored ostalog,  izjavu o dozvoli upisa, koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu ovog zakona (8. jun 2018. godine), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis.

                Imajući u vidu citirane odredbe, bez potvrde o isplati kupoprodajne cene nije moguće provesti promenu u katastru nepokretnosti na osnovu kupoprodajnog ugovora koji ne sadrži bezuslovnu saglasnost za upis.

Odredbom člana 15. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20) propisano je da se zabeležba spora briše na zahtev stranke koja dostavi dokaz o tome da je prestao pravni osnov za zabeležbu, kao i po službenoj dužnosti kada obveznik dostave dostavi ispravu koja je osnov za brisanje zabeležbe.

Dakle, zabeležba spora se može izbrisati iz  katastra nepokretnosti na osnovu pravnosnažne odluke suda donate u postupku povodom koga je upisana ta zabeležba.

Ukoliko smatrate da je u katastar nepokretnosti upisana pogrešna površina posebnih delova objekta, koja nije u skladu sa građevinskom i upotrebnom dozvolom, odnosno tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Sukorisnici mogu zajedno, jednim zahtevom da traže pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na izgrađenom građevinskom zemljištu, bez naknade. Međutim, može samo jedan od njih da Službi za katastar nepokretnosti podnese zahtev, budući da je odredbom člana 25. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20) propisano da, ako se radi o upisu prava deljivih srazmerno celini, svaki imalac prava može da zahteva upis odgovarajućeg dela u svoju korist, pri čemu će se po službenoj dužnosti izvršiti upis i u korist drugih imalaca prava.

Nije potrebno dostavljati nikakvu dokumentaciju, budući da se pravo svojine stiče danom stupanja na snagu zakona, saglasno članu 102. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21).

Takođe, nije potrebno plaćati takse za upis, s obzirom na to, da se ne plaća republička administrativna taksa za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu koje je stečeno zakonom, saglasno odredbi stava 5. napomene tarifnog broja 215b Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03-ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18-, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20).

Prodavac stana ne mora da bude upisan u katastar nepokretnosti kao vlasnik stana upisanog u katastar nepokretnosti.

Ako prodavac nepokretnostii nije upisan u katastar nepokretnosti kao imalac prava svojine, isprave kojimase dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim pravnim prethodnikom, saglasno članu 23. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20),  dužan je da dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, javni beležnik uz ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, koji je potvrdio (solemnizovao).

Pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti u konkretnoj situaciji može da predstavlja poravnanje koje zaključe prodavci stana i kupčevi naslednici kod suda ili javnog beležnika ili pravnosnažna sudska presuda o utvrđenju prava svojine na stanu.

Na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda objavljen je e-katastar.

Informacije o vlasništvu na nepokretnostima mogu se dobiti uvidom u e-katastar koji je javno dostupan  na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda,   na adresi https://rgz.gov.rs/usluge/ekatastar/ekatastar-javni-pristup

Pretragu možete izvršiti po adresi nepokretnosti i nazivu opštine ili po broju katastarske parcele i nazivu opštine i katastarske opštine.

Saglasno odredbi člana 66. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21), uz zahtev za provođenje parcelacije u katastru nepokretnosti podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, projekat preparcelacije potvrđen od strane organa jedinice lokalne samouprave  nadležnog za poslove urbanizma, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja, kao i elaborat  geodetskih radova u skladu sa članom 5. stav . 4. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

                Odredbom člana 106. stav 6. navedenog zakona propisano je da prilikom izrade projekta parcelacije za potrebe razvrgnuća suvlasničke zajednice u sudskom postupku, ne moraju se primenjivati odredbe o minimalnoj površini građevinske parcele, o pristupu javnoj saobraćajnoj površini, visini i udaljenju objekata, koji su propisani planskim dokumentom za tu zonu.          

Odredbom člana 43. stav 1. Zakona o hipoteci (“Službeni glasnik RS” , br. 115/05, 60/15, 63/15-US I 83/15) propisano je da hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana, u skladu sa zakonom.

Dakle, ako je u katastru nepokretnosti na kući koju planirate da kupite upisna hipoteka, to znači da ona još uvek nije prestala.

Zahtev za izdavanje kopije rešenja kojim se dozvoljava upis u katastar nepokretnosti podnosi se Službi za katastar nepokretnosti. U zahtevu morate da navedete broj rešenja,  datum donošenja i naziv Službe za katastar nepokretnosti koja je donela rešenje.

Ukazujemo da dokaz o vlasništvu na nepokretnosti predstavlja izvod iz baze podataka katastra nepokretnosti - list nepokretnosti, koji izdaju Službe za katastar nepokretnosti, javni beležnici i geodetske organizacije.

Odredbama člana 87. stav 1. tač. 1) i 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, pored opštih uslova koji važe za ispravu za upis, da bi bila podobna za upis, mora  biti sačinjena u pisanoj formi uz overu potpisa lica između kojih se isprava sačinjava, ako posebna forma isprave nije propisana posebnim zakonom, te mora da sadrži  izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da izjava o dozvoli upisa može biti data u posebnoj ispravi,  uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Ako je prodavac u stečaju, potrebno je da od stečajnog upravniku zatražite da Vam da clausulu intabulandi.

Potrebno je Službi za katastar nepokretnosti dostaviti rešenja o nasleđivanju kojima je raspravljena zaostavština preminulih suvlasnika i dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima suvlasnika (ugovor o razvrgnuću suvlasničke zajednice ili sudsko poravnanje, odnosno  poravnanje zaključeno kod javnog beležnika).

Saglasno članu 17. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), zahtev za upis u katastar nepokretnosti može podneti lice u čiju korist se odlučuje o upisu, upisani prethodnik, kao i treće lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod postupka upisa.

Treće lice, uz zahtev, mora priložiti ispravu kojom dokazuje pravni interes za podnošenje zahteva.

Dakle, Vi, kao treće lice koje ima pravni interes, možete podneti zahtev Službi za katastar nepokretnosti za provođenje promene imaoca prava u katastru nepokretnosti na osnovu ugovora o kupoprodaji koji je zaključio Vaš pok. otac.

                Za informacije u vezi sa plaćanjem poreza potrebno je da se obratite organu jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na imovinu.

Nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o činjenicama iz službene evidencije, i to kada, po kom osnovu je upisana predmetna zabeležba i na šta se konkretno odnosi.

Saglasno članu 17. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), zahtev za upis u katastar nepokretnosti može podneti lice u čiju korist se odlučuje o upisu, upisani prethodnik, kao i treće lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod postupka upisa.

Treće lice, uz zahtev, mora da priloži ispravu koja je pravni osnov za provođenje promene u katastru nepokretnosti i ispravu kojom dokazuje pravni interes za podnošenje zahteva.

Saglasno članu 5. st. 5. i 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), podaci o objektu upisuju se u katastar nepokretnosti na osnovu elaborata geodetskih radova i podataka o objektu iz upotrebne dozvole, odnosno građevinske, ako je za objekat izdata samo građevinska dozvola. Ako dozvola ne sadrži sve podatke o objektu koji se upisuju u katastar nepokretnosti, potrebno je dostaviti uverenje nadležnog organa izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola, a ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, upis podataka o objektu može se izvršiti na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke izrađenog u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom.

                Napominjemo da, prema važećim propisima, na osnovu  pravnosnažne građevinske dozvole može se upisati u katastar nepokretnosti objekat, ali bez podataka o imaocu prava svojine. Za upis prava svojine na objektu potrebno je dostaviti pravnosnažnu upotrebnu dozvolu ili rešenje o ozakonjenju objekta, osim za objekte koji su izgrađeni u vreme kada nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske i upotrebne dozvole.

                U konkretnom slučaju potrebno je dostaviti i pravnosnažno rešenje o nasleđivanju.

                Geodetska organizacija koju stranka angažuje da izvrši geodetsko-tehničko snimanje objekata, putem e-šaltera dostaviće nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti elaborat geodetskih radova, zahtev za upis u katastar u ime stranke i potrebnu dokumentaciju za upis.

Shodno odredbi člana 36. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  Služba za katastar nepokretnosti je dužna da donese rešenje u roku od pet radnih dana od dana prijema isprave za upis dostavljene po službenoj dužnosti.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) propisano je da isprava za upis mora naročito da sadrži  označenje nepokretnosti na koju se isprava odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (naziv katastarske opštine, broj i površinu parcele, broj i površinu objekta, broj i površinu posebnog dela objekta).

Imajući u vidu citiranu odredbu, budući da u konkretnom slučaju ugovor o kupoprodaji ne sadrži broj i površinu katastarske parcele, potrebno je da ugovorne strane zaključe aneks ugovora.

Odredbama člana 31. st. 1. i  2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da ako je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, odnosno ako je podneto više zahteva za upis na istoj nepokretnosti, odnosno istom udelu na nepokretnosti, prvo će se sprovesti postupak po dostavi koja je prva izvršena, odnosno po zahtevu koji je prvi primljen. Po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenoj ispravi, odnosno zahtevu, uzimaju se u postupak kasnije dostavljene isprave, odnosno zahtevi, po redosledu prijema.

U situaciji kada je stan upisan u katastar nepokretnosti i kada se zahtevom traži npr. promena imaoca prava na stanu, zabeležba pokrenutog postupka tim zahtevom bila bi upisana u katastru na stanu, te bi se utvrđivanje reda prvenastva prava u odnosu na stan, u smislu citiranih odredbi, vršilo prema vremenskom redosledu upisanih zabeležbi pokrenutih postupaka na stanu.

Međutim, u situaciji kada stan nije upisan u katastar nepokretnosti, već se zahtevom traži upis stana, zabeležba pokrenutog postupka tim zahtevom upisuje se na objektu u kome se nalazi stan, te se utvrđivanje redosleda prvenstva prava u odnosu na stan vrši prema vremenskom redosledu upisanih zabeležbi pokrenutih postupaka na objektu.

Dakle, u konkretnom slučaju, po konačnosti rešenja donetih u postupcima po ranije podnetim zahtevima za upis na objektu, uzeće se u postupak Vaš zahtev.

Ako je nepokretna imovina već upisana u katastar nepokretnosti samo na jednog od supružnika, zajednička svojina supružnika naknadno će se upisati u katastar na osnovu izjave oba supružnika da se u konkretnom slučaju radi o zajedničkoj svojini, saglasno članu 7. stav 5. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Izjava supružnika dostavlja se u formi javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) izjave.

Radi upisa stana sa upisom imaoca prava u katastar nepokretnosti ne dostavlja se potvrda Poreske uprave o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava, odnosno na nasleđe i poklon.

Ako je zgrada upisana u katastar nepokretnosti, za upis stana potrebno je uz zahtev za upis dostaviti pravnosnažnu građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu, a ako dozvola ne sadrži neophodne podatke za upis stana potrebno je dostaviti uverenje nadležnog organa (specifikacija) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata ta dozvola. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije.

U skladu sa odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) građevinska, odnosno upotrebna dozvola mora naročito da sadrži  naziv katastarske opštine, broj i površinu parcele, broj i površinu objekta, broj i površinu posebnog dela objekta.

Ukoliko je investitor upisan za imaoca prava svojine na objektu, za upis prava svojine na stanu u korist određenog lica, potrebno je dostaviti ispravu/isprave o sticanju kojima se dokazuje pravni kontinuitet između tog lica i investitora, odnosno upisanog imaoca prava svojine na objektu, izuzev  kada se upis vrši na osnovu ugovora o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini, shodno članu 85. Zakona o državnom premeru i katastru. 

Ugovor o prometu nepokretnosti mora da sadrži saglasnost za upis-clausula intabulandi, koja nije uslovljena, niti oročena.

Ako zgrada u kojoj se nalazi stan nije upisana u katastar, potrebno je da angažujete ovlašćenu geodetsku organizaciju da izvrši geodetsko-tehničko snimanje zgrade, koja će, po izvršenom snimanju, dostaviti nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, putem e-šaltera, elaborat geodetskih radova i p