Ako je Vaš otac upisan u katastar nepokretnosti kao imalac prava svojine na kući sa udelom 1/1 i proda kuću, Služba za katastar nepokretnosti će provesti promenu imaoca prava na osnovu dostavljenog  ugovora o kupoprodaji, ukoliko u katastru nema upisane zabeležbe zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti.

Ukoliko je slovna greška u prezimenu Vašeg oca pričinjena prilikom preuzimanja podataka iz zemljišne knjige u postupku izrade katastra nepokretnosti, potrebno je da Republičkom geodetskom zavodu - Odeljenje arhiva, Beograd, Ul. bulevar vojvode Mišića br. 39 podnesete zahtev za izdavanje kopije zemljišno-knjižnog uloška u kojem je Vaš otac bio upisan za imaoca prava svojine na katastarskoj parceli, te da potom nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za ispravku greške u katastru nepokretnosti, u skladu sa odredbama člana 51. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Takođe, uvidom u bazu podataka Digitalnog arhiva RGZ-a, koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, link https://arhiv.rgz.gov.rs/  možete pronaći taj zemljišno-knjižni uložak.

Potrebno je da suvlasnici zaključe ugovor o prometu nepokretnosti (prodaja ili poklon) kojim će svoj udeo preneti na jednog od suvlasnika, koji mora biti potvrđen (solemnizovan) od strane javnog beležnika. Javni beležnik je dužan da,  u roku od 24 časa od trenutka potvrđivanja,  ugovor dostavi, po službenoj dužnosti, nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, saglasno odredbama člana 22. stav 1. tačka 2), člana 23. stav 5. tačka 1) i člana 61. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Potrebno je da stranka podnese zahtev za brisanje zabeležbe zabrane otuđenja nepokretnosti, saglasno odredbi člana 15. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Radi upisa u katastar nepokretnosti prava svojine na katastarskoj parceli potrebno je Službi za katastar nepokretnosti dostaviti ispravu na osnovu koje je upisani pravni prethodnik stekao katastarsku parcelu, a koja je po sadržini i formi podobna za upis u katastar nepokretnosti. Ukoliko ne možete da pribavite takvu ispravu, potrebno je da Vaš otac, na osnovu rešenja o nasleđivanju, kojim u zaostavštinu njegove pok. majke treba da budu uključena prava i obaveze po osnovu ugovora o kupoprodaji te katastarske parcele, kod nadležnog suda pokrene parnički postupak radi utvrđenja prava svojine na toj nepokretnosti.

                Budući da se na aneks ugovora primenjuju propisi koji važe za osnovni ugovor, postupak upisa u katastar nepokretnosti na osnovu navedenih isprava sprovodio bi se u skladu sa Zakonom o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 – autentično tumačenje i 113/17 – dr. zakon), saglasno odredbi člana 57. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

                Odredbama člana 134. st. 1. i 2. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 – autentično tumačenje i 113/17 – dr. zakon)

propisano je da se u postupku održavanja katastra nepokretnosti brisanje držaoca i upis prava svojine na objektu, odnosno posebnom delu objekta, kao i objektu, odnosno posebnom delu objekta koji se prvi put upisuju u katastar nepokretnosti, vrši na osnovu upotrebne dozvole ili u skladu sa zakonom kojim se propisuju posebni uslovi za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez dozvole, te da se, izuzetno, upis prava svojine na stanu vrši i na osnovu ugovora o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini sačinjenog u skladu sa zakonom.

                Dakle, ako je ugovor o otupu stana u društvenoj svojini zaključen u skladu sa zakonom, kupac stana može na osnovu istog biti upisan u katastar nepokretnosti kao imalac prava svojine na stanu.

Na osnovu predugovora o kupoprodaji nepokretnosti ne mogu se vršiti bilo kakvi upisi u katastar nepokretnosti, pa ni predbeležba prava svojine na stanu u izgradnji.

Saglasno članu 11. stav 5. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20), na stanu u izgradnji, kao posebnom delu objekta u izgradnji, može se upisati predbeležba prava svojine na osnovu pravnosnažne građevinske dozvole, tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, potvrde o prijavi radova po toj dozvoli i ugovora o prometu posebnog dela objekta u izgradnji.

Radi upisa prava svojine na kući u katastar nepokretnosti, potrebno je dostaviti pravnosnažnu upotrebnu dozvolu ili pravnosnažno rešenje o ozakonjenju tog objekta.

Potrebno je nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti uz zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti dostaviti pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji.

                Saglasno odredbama člana 32. stav 10. i 11. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20) organ nadležan za poslove ozakonjenja objekata, pre donošenja odluke u tom postupku, dostavlja nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, na pregled, elaborat geodetskih radova, radi provere da li je isti sačinjen u skladu sa propisima, standardima i tehničkim normativima, te ako Služba za katastar nepokretnosti utvrdi da elaborat nema nedostataka, donosi rešenje o upisu objekta u katastar nepokretnosti. Upis imaoca prava svojine na objektu sprovodi se u katastar nepokretnosti nakon ozakonjenja objekta, odnosno na osnovu pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju objekta, koje nadležni organ dostavlja Službi za katastar nepokretnosti, putem e-šaltera, po službenoj dužnosti.

                Kod nadležnog organa koji je doneo rešenje o ozakonjenju vašeg objekta možete se informisati da li je isto prosleđeno nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti i ukoliko jeste, pod kojim brojem je formiran predmet u Službi, kako biste mogli da proverite status rešavanja vašeg predmeta. Status rešavanja predmeta možete proveriti putem aplikacije koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, link https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Javni beležnik je dužan da po službenoj dužnosti, putem e-šaltera, organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poteza na imovinu, prosledi ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je solemnizovao, kao i podatke neophodne za utvrđivanje poreza na imovinu.

Kod organa nadležnog za utvrđivanje poreza na imovinu možete se informisati da li je doneo rešenje kojim Vam je utvrđena poreska obaveza.

Upis prava svojine na nepokretnosti u Vašu korist može se izvršiti u katastru nepokretnosti na osnovu pravnosnažne sudske presude o utvrđenju prava svojine. Za pravnu pomoć u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa možete se obratiti organu jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za pružanje besplatne pravne pomoći ili advokatu.

Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za provođenje promene u katastru nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova.

Odredbama člana 34. st. 6. i 7. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, br. 115/05, 60/15, 63/15 – УС i 83/15) propisano je da ako u roku od 18 meseci od dana konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, hipotekovana nepokretnost ostane neprodata u vansudskom postupku namirenja, registar nepokretnosti će doneti rešenje o brisanju zabeležbe po službenoj dužnosti, te da  istovremeno sa donošenjem tog rešenja, registar nepokretnosti će upisati zabeležbu zabrane vansudske prodaje hipotekovane nepokretnosti od strane hipotekarnog poverioca u čiju korist je bila upisana zabeležba hipotekarne prodaje, koji se od tog momenta može namiriti isključivo u postupku sudske prodaje.

Dakle, zabeležba zabrane vansudske prodaje hipotekovane nepokretnosti odnosi se na banku kao hipotekarnog poverioca koja se od trenutka upisa te zabeležbe može namiriti samo u postupku sudske prodaje, tako da Služba za katastar nepokretnosti može da provede u katastru nepokretnosti promenu na osnovu ugovora o kupoprodaji te nepokretnosti iz 2008. godine, kojim je nepokretnost prodata dužniku –korisniku kredita prema kojem banka ima potraživanje obezbeđeno hipotekom.

Naslednici, odnosno jedan od naslednika može preuzeti obaveze iz ugovora o otkupu stana na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. Ako je zgrada u kojoj se nalazi stan upisana u katastar nepokretnosti, radi upisa stana u katastar nepokretnosti potrebno je dostaviti uverenje o posebnom delu zgrade (specifikacija), koje izdaje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za građevinske poslove, u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat. Ako taj organ nije u mogućnosti da izda takvo uverenje, dostavlja se nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke, izdat u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom. Takođe, potrebno je dostaviti pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, ugovor o otkupu stana, kao i bezuslovnu saglasnost prodavca za upis (clausula intabulandi), ako nije sadržana u ugovoru, koja mora biti overena u skladu sa zakonom.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji.

Rok za donošenje rešenja o utvrđivanju kućnog broja je 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Ako je zgrada u kojoj se nalazi stan upisana u katastar nepokretnosti, ali ne i stan, radi upisa stana u katastar nepokretnosti potrebno je dostaviti uverenje o posebnom delu zgrade (specifikacija), koje izdaje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za građevinske poslove, u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat. Ako taj organ nije u mogućnosti da izda takvo uverenje, dostavlja se nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke, izdat u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom. Takođe, potrebno je dostaviti ugovor o otkupu stana, potvrdu o isplati kupoprodajne cene u celosti, ako je saglasnost prodavca za upis (clausula intabulandi) uslovljena isplatom kupoprodajne cene.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji, u jednom primerku.

Za upis u katastar nepokretnosti potrebno je dostaviti i elaborat geodetskih radova koji izrađuje geodetska organizacija nakon izvršenih geodetsko-tehničkih radova na terenu i isti dostavlja putem e-šaltera nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti uz zahtev za upis koji podnosi u Vaše ime zajedno sa ostalom dokumentacijom. Ukoliko se radi o stambenoj zgradi za kolektivno stanovanje potrebno je dostaviti, radi upisa u katastar nepokretnosti, i ugovor o prenosu prava svojine na zajedničkom delu zgrade, zaključen sa stambenom zajednicom, u skladu sa članom 9. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (“Službeni glasnik RS”, br. 104/16, 9/20-dr.zakon).

                U postupku ozakonjenja objekta položaj objekta se ne utvrđuje na osnovu satelitskog snimka, već na osnovu kopije plana i elaborata geodetskih radova, koji je takođe osnov za upis objekta u katastar nepokretnosti. Takođe, u sudskom postupku za uređenje međa sud ceni nalaz i mišljenje veštaka geodetske struke koji mora da utvrdi činjenično stanje na terenu i sačini elaborat geodetskih radova.

                Da biste otklonili svaku sumnju, možete angažovati geodetsku organizaciju da izvrši omeđavanje vaše katastarske parcele.

                U postupku omeđavanja, odnosno obnavljanja granica katastarske parcele geodetska organizacija je dužna da obeležava granične tačke parcele na terenu propisanim belegama, prema poslednjem stanju podataka o parceli u bazi podataka katastra nepokretnosti. Odredbom člana 74. stav 3. Pravilnika o premeru, obnovi katastra i geodetskim radovima u održavanju katastra nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, br. 7/19,26/20 i 122/20-dr. pravilnik) propisano je da, ako se prilikom omeđavanja utvrdi odstupanje obeleženih graničnih tačaka od faktičkog stanja koje je veće od vrednosti dvostruke standardne devijacije horizontalnog položaja za utvrđenu klasu tačnosti za to područje, odnosno od vrednosti podatka kategorije premera za premer izvršen u skladu sa ranijim propisima, i imaoci prava nisu saglasni sa izvršenim obeležavanjem, ponovo se vrši obeležavanje graničnih tačaka najmanje istom tačnošću i sa istom metodom koja je korišćena u premeru, odnosno održavanju premera.

                Ako se u postupku omeđavanja kontrolnim merenjem utvrdi da postoji greška u izdatim podacima, geodetska organizacija je dužna da u zapisniku o izvršenom uviđaju konstatuje navedene činjenice, koje je Služba za katastar nepokretnosti dužna da proveri i po potrebi ispravi grešku, saglasno odredbi člana 75. stav 2. navedenog pravilnika.

                Saglasno članu 36. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), u postupku koji Služba za katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti, na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti dostavi sud, drugi nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, rok za donošenje rešenja je pet radnih dana, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, a rok za za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Zainteresovano lice koje dokaže svoj pravni interes ima pravo da razgleda spise predmeta i da dobije kopiju spisa, saglasno odredbi člana 64. stav 6. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje).

Potrebno je da angažujete geodetsku organizaciju koja će izvršiti potrebne geodetske radove na terenu (premer) i izraditi elaborat geodetskih radova, koji je osnov za upis objekta u katastar nepokretnosti, kao i za provođenje promene u katastru nepokretnosti nastale uklanjanjem objekta sa terena. Radi upisa prava svojine na objektu potrebno je dostaviti pravnosnažnu građevinsku i upotrebnu dozvolu za objekat.

Podatke o ovlašćenim geodetskim organizacijama za izvođenje navedenih radova možete pronaći na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, link https://www.rgz.gov.rs/kod-profesionalnih-korisnika

                Odredbom člana 83. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US, 96/15, 47/17- -autentično tumačenje), 113/17-dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon, 9/20-dr. zakon) propisano je da su opšti uslovi za upis stvarnih prava, predbeležbe i zabeležbe u katastar nepokretnosti postojanje upisane nepokretnosti, upisanog prethodnika I isprave za upis.

                Odredbama člana 85. st. 1. i 2. navedenog zakona propisano je da su  upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik), te da se upis  dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika.

                Stoga,  ako ne posedujete ugovor o otkupu stana u društvenoj svojini, kojim dokayujete pravni kontinuitet sa upisanim prethodnikom, ne možete se u katastar nepokretnosti upisati kao imalac prava svojine na stanu.

                Pokušajte da primerak ugovora o otkupu stana pronađete u Istorijskom arhivu grada. Ukoliko ne pronađete ugovor, preostaje Vam da  tužbom radi utvrđenja prava svojine kod nadležnog suda pokrene parnični postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

                Odredbom člana 44. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i  vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da je Republički geodetski zavod dužan da odluči po žalbi na prvostepeno rešenje najkasnije u roku od 60 dana od dana predaje uredne žalbe.

                Saglasno odredbama člana 15. i člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može tužbom pokrenuti upravni spor zbog nedonošenja zahtevanog akta.

                Odredbom člana 83. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US, 96/15, 47/17- -autentično tumačenje), 113/17-dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon, 9/20-dr. zakon) propisano je da su opšti uslovi za upis stvarnih prava, predbeležbe i zabeležbe u katastar nepokretnosti postojanje upisane nepokretnosti, upisanog prethodnika I isprave za upis.

                Odredbama člana 85. st. 1. i 2. navedenog zakona propisano je da su  upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik), te da se upis  dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika.

                Stoga,  ako ne posedujete pravnosnažno rešenje o nasleđivanju kojim ste proglašeni za naslednika stana, ne možete se u katastar nepokretnosti upisati kao imalac prava svojine na toj nepokretnosti.

                Pokušajte da overenu kopiju ili prepis rešenja o nasleđivanju pribavite kod Trećeg osnovnog suda u Beogradu koji je doneo to rešenje. Ukoliko ne pribavite navedenu ispravu, preostaje Vam da  tužbom radi utvrđenja prava svojine kod nadležnog suda pokrene parnični postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Radi promene spratnosti i površine objekta u katastru nepokretnosti potrebno je podneti zahtev za upis Službi za katastar nepokretnosti Obrenovac i dostaviti pravnosnažno rešenje kojim se odobrava izvođenje radova na rekonstrukciji objekta, odnosno promeni namene tavanskog u stambeni prostor, pravnosnažnu upotrebnu dozvolu i elaborat geodetskih radova. Elaborat geodetskih radova dostavlja Službi za katastar nepokretnosti geodetska organizacija, putem e-šaltera, zajedno sa zahtevom za upis, koji podnosi po Vašem ovlašćenju.

Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), rok za za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu isprave, koja je po sadržini i formi podobna za upis (npr. ugovor o prometu nepokretnosti, odluka suda ili drugog nadležnog organa).

Pokušajte da primerak ugovora pronađete u sudu koji je izvršio overu ugovora, ako nije proteklo više od 10 godina od dana overe ugovora. U protivnom, svoja imovinska prava možete ostvarivati u parničnom postupku pred nadležnim sudom.

Izjava kojom poverilac daje saglasnost za brisanje hipoteke mora biti overena u skladu sa propisima kojima je uređena overa potpisa, rukopisa  i prepisa. Nakon overe, javni beležnik, odnosno sud u gradovima I opštinama za koje nisu imenovani javni beležnici, obavezan je da izjavu, po službenoj dužnosti, dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi brisanja hipoteke iz katastra nepokretnosti.

Dakle, Vi ne morate da podnesete zahtev za brisanje hipoteke iz katastra nepokretnosti.

Rok za donošenje rešenja u postupku pokrenutom na osnovu isprave dostavljene po službenoj dužnosti, o kojoj po redosledu prvenstva može da se odlučuje je pet radnih dana od dana prijema isprave.

Od dana dostave rešenja svim strankama u postupku počinje da teče rok za žalbu na rešenje, koji je osam dana. Rešenje postaje konačno istekom roka za žalbu, ako žalba nije izjavljena, odnosno donošenjem drugostepenog rešenja, ako je žalba izjavljena, kada se iz katastra nepokretnosti, po službenoj dužnosti briše zabeležba da rešenje nije konačno.

Odredbama člana 168. st. 1. i 2. Pravilnika o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, br. 7/16, 88/16 i 7/19 – dr. pravilnik) propisano je da se zabeležba postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju upisuje na nepokretnosti u korist davaoca izdržavanja koji će posle smrti primaoca izdržavanja steći svojinu na nepokretnosti, a ako je posle upisa zabeležbe postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju izvršen upis prava svojine na osnovu druge isprave u korist drugog lica, a ne davaoca izdržavanja, brisanje tog upisa vrši se na osnovu sudske odluke kojom se poništava isprava na osnovu koje je izvršen upis prava svojine.

                Odredbama člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru propisano je da isprava, da bi bila podobna za upis u katastar nepokretnosti, mora da sadrži označenje nepokretnosti na koju se odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (katastarska opština, broj i površina parcele, broj i površina objekta, broj i površina posebnog dela objekta).

                Dakle, u ugovoru o kupoprodaji mora da se navede površina objekta koja je upisana u katastru nepokretnosti.              

                Podaci o površini objekta  upisuju se u katastar nepokretnosti na osnovu pravnosnažne upotrebna dozvola, a ako ista ne sadrži taj podatak, površina se upisuje na osnovu uverenja organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za građevinske poslove, izdatog na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata upotrebna dozvola za objekat, a ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, površina objekta može se upisati u katastar na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke, izdatog na osnovu navedene tehničke dokumentacije, saglasno odredbi člana 5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Obratite se sudu koji je overio ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. Ugovori o prometu nepokretnosti koje je overio sud moraju se čuvati u arhivi suda 10. godina.

Organu jedinice lokalne samouprave možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o posebnom delu objekta (specifikacija vašeg stana), koje sadrši i površinu stana, a koje organ izdaje u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat. Navedeno uverenje predstavlja osnov za upis podataka o posebnom delu objekta u katastar nepokretnosti.

Za pripajanje zajedničkog dela zgrade stanu, pored ugovora  o prenosu prava svojine na zajedničkom delu zgrade, zaključen sa stambenom zajednicom u skladu sa članom 9. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (“Službeni glasnik RS”, br. 104/16, 9/20-dr.zakon) potrebno je i pravnosnažno rešenje kojim se odobrava promena namene zajedničkog dela objekta,  koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon и 9/20) i članom 3. stav 2. tač. 16) I 17) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Službeni glasnik RS", br. 102/20, 16/21).

Јавни бележници од 01. јула 2018.  године, имају обавезу да уговор о промету непокретности, у року од 24 часа од тренутка потврђивања  (солемнизације) доставе, по службеној дужности, надлежној Служби за катастар непокретности, ради провођења промене имаоца права у катастру непокретности, сагласно одредбама члана 22. став 1. тачка 2), члана 23. став 5. тачка 1) и члана 61. став 1. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова (“Службени гласник РС”, бр. 41/18, 95/18, 31/19 и 15/20).

Од поступајућег јавног бележника можете затражити информацију да ли је доставио Служби за катастар непокретности купопродајни уговор који је потврдио (солемнизовао), ради промене имаоца права на предметном стану.

Lice koje ima pravo plodouživanja na stanu ne može da raspolaže tim stanom, odnosno da ga proda, jer nije vlasnik stana.

Isprava koja je izvorno nastala u elektronskom obliku, odnosno koja je potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom ovlašćenog lica, odnosno kvalifikovanim elektronskim pečatom, predstavlja ispravu koja je po formi podobna za upis u katastar nepokretnosti i ista se dostavlja uz zahtev za upis u formi elektronskog dokumenta, putem e-šaltera, preko advokata koji ima status profesionalnog korisnika e-šaltera.

                Ukoliko zahtev podnosite u formi papirnog dokumenta, u tom slučaju ta isprava se dostavlja u formi odštampanog primerka elektronskog dokumenta koji, saglasno odredbama člana 12. stav 1. Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju (“Službeni glasnik RS", br. 94/17 i 52/21) mora biti odštampan pod nadzorom ovlašćenog lica pravnog lica čiji je to akt, ili lica koje je ovlašćeno za overu potpisa, rukopisa i prepisa u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa, rukopisa i prepisa i da je istovetnost odštampanog primerka elektronskog dokumenta sa originalom potvrđena, uz naznaku da je reč o odštampanom primerku elektronskog dokumenta, svojeručnim potpisom ovlašćenog lica pravnog lica, kao i pečatom pravnog lica, ako postoji zakonska obaveza da akt sadrži pečat, ili od strane lica koje je ovlašćeno za overu potpisa, rukopisa i prepisa u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa, rukopisa i prepisa.

                Podatke o advokatima koji imaju status profesionalnog korisnika e-šaltera možete pronaći na veb stranici Republičkog geodetskog zavoda, link https://www.rgz.gov.rs/kod-profesionalnih-korisnika

                Ako stan nije upisan u katastar nepokretnosti, a zgrada je upisana, za upis stana potrebno je, uz zahtev za upis, dostaviti  uverenje organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za građevinske poslove (specifikacija posebnog dela objekta) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat, a ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije. Radi upisa prava svojine na stanu u vašu korist, potrebno je dostaviti pravnosnažno rešenje o nasleđivanju i ugovor o otkupu stana, koji mora da sadrži saglasnost za upis-clausula intabulandi. Ako je saglasnost za upis uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, potrebno je dostaviti potvrdu o isplati kupoprodajne cene.

                Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

                Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, link https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

              Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu ili putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera.

                Termin za predaju zahteva možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje  koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje odabirom opcije “Zakazivanje šalterskog termina” radi predaje zahteva ili na telefon 0700 500 500.

Za imaoca prava svojine na objektu u katastar nepokretnosti se upisuje lice na čije ime je izdata građevinska i upotrebna dozvola, odnosno rešenje o ozakonjenju objekta. Ako za objekat nije izdata dozvola, niti rešenje o ozakonjenju objekta, u katastru nepokretnosti se upisuje da vlasnik nije utvrđen.

Pokušajte da potvrdu o isplati cene za otkupljen stan u društvenoj svojini pronađete u Istorijskom arhivu grada. U protivnom upis prava svojine na stanu može se izvršiti na osnovu pravnosnažne sudske presude o utvrđenju prava svojine.

Potrebno je da od suda koji je raspravljao zaostavštinu Vašeg pok. oca zatražite da donese dopunsko rešenje o nasleđivanju za taj objekat.

Odredbom člana 3. stav 1. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je načelo upisa, koje podrazumeva da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar, a da prestaju brisanjem tog upisa, te da se samo u slučajevima određenim zakonom, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima mogu steći i pre upisa u katastar, ali da i tada tek upisom proizvode pravno dejstvo prema savesnim trećim licima.

Dakle, vlasnik nepokretnosti je lice koje je upisano u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na toj nepokretnosti i ono može slobodno da raspolaže svojom nepokretnošću.

Isprava koja je izvorno nastala u elektronskom obliku, odnosno koja je potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom ovlašćenog lica, odnosno kvalifikovanim elektronskim pečatom, predstavlja ispravu koja je po formi podobna za upis u katastar nepokretnosti i ista se dostavlja uz zahtev za upis u formi elektronskog dokumenta, putem e-šaltera, preko advokata koji ima status profesionalnog korisnika e-šaltera.

                Ukoliko zahtev podnosite u formi papirnog dokumenta, u tom slučaju ta isprava se dostavlja u formi odštampanog primerka elektronskog dokumenta koji, saglasno odredbama člana 12. stav 1. Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju (“Službeni glasnik RS", br. 94/17 i 52/21) mora biti odštampan pod nadzorom ovlašćenog lica pravnog lica čiji je to akt, ili lica koje je ovlašćeno za overu potpisa, rukopisa i prepisa u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa, rukopisa i prepisa i da je istovetnost odštampanog primerka elektronskog dokumenta sa originalom potvrđena, uz naznaku da je reč o odštampanom primerku elektronskog dokumenta, svojeručnim potpisom ovlašćenog lica pravnog lica, kao i pečatom pravnog lica, ako postoji zakonska obaveza da akt sadrži pečat, ili od strane lica koje je ovlašćeno za overu potpisa, rukopisa i prepisa u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa, rukopisa i prepisa.

                Podatke o advokatima koji imaju status profesionalnog korisnika e-šaltera možete pronaći na veb stranici Republičkog geodetskog zavoda, link https://www.rgz.gov.rs/kod-profesionalnih-korisnika

                Objekat u izgradnji upisuje se u katastar nepokretnosti kao predbeležba na osnovu pravnosnažne građevinske dozvole, tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola i potvrde o prijavi radova po toj dozvoli, u skladu sa odredbom člana 11. st. 4. i 5. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20). Elaborat geodetskih radova nije osnov za upis predbeležbe objekta u izgradnji.

                Na osnovu elaborata geodetskih radova u katastar nepokretnosti se upisuju zgrade ako su stavljene pod krov ili u funkciju za koju su namenjene, saglasno odredbi člana 17. stav 4. Pravilnika o katastarskom premeru, obnovi katastra i geodetskim radovima u održavanju katastra nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, br. 7/19, 26/20 i 122/20-dr. pravilnik).

Hipotekarni poverilac može u jednoj ispravi dati saglasnost za brisanje obe hipoteke, uz overu potpisa kod javnog beležnika.

Svakoj ćerki možete da poklonite i zemljište sa određenim udelom. Za pravnu pomoć u vezi sa izradom ugovora o poklonu možete se obratiti advokatu ili organu jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za pružanje besplatne pravne pomoći. 

Potrebno je da, prethodno, angažujete geodetsku organizaciju koja će izvršiti geodetsko-tehničke radove na terenu i sačiniti elaborat geodetskih radova, koji dostavlja putem e-šaltera nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, uz Vaš zahtev za upis u katastar nepokretnosti.

Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Odredbom člana 50. st. 3. i 4. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon I 9/20-dr. zakon) propisano je da se u postupku katastarskog premera podaci o objektu i posebnom delu objekta prikupljaju prema faktičkom stanju ili preuzimaju iz postojećih evidencija i tehničke dokumentacije, a kada se podaci o posebnom delu objekta prikupljaju prema faktičkom stanju, površina i struktura se utvrđuju prema važećem standardu u oblasti izgradnje objekata.

Za informacije o važećem standardu u oblasti izgradnje objekta potrebno je da se obratite organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za građevinske poslove ili Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastructure. Ovaj Kontakt centar je namenjen za davanje odgovora i objašnjenja radi lakšeg I pravilnijeg razumevanja propisa kojima je uređena oblast upisa u katastar nepokretnosti.

                Nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama na određenoj nepokretnosti (istorijat promena), koje će sadržati podatke o tome kada i po kom osnovu su izvršene promene u katastru nepokretnosti na određenoj katastarkoj parceli.

                Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu ili putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera.

                Termin za predaju zahteva možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje  koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje odabirom opcije “Zakazivanje šalterskog termina” radi predaje zahteva ili na telefon 0700 500 500.

Svako zainteresovano lice može nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama imaoca prava na određenoj nepokretnosti (istorijat promena), u određenom periodu. Nije potrebno da dokazuje pravni interes, u kom slučaju se u postupku izdavanja uverenja mora voditi računa o zaštiti podataka o ličnosti, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, broj 87/18).

Ako je katastarska parcela navedena u ugovoru u međuvremenu promenila površinu i oblik (deoba, spajanje parcela i dr.) Služba za katastar nepokretnosti je dužna da u postupku upisa u katastar nepokretnosti, na osnovu spiska promena, izvrši identifikaciju katastarske parcele, odnosno da utvrdi kojoj katastarskoj parceli/katastarskim parcelama prema podacima poslednjeg stanja upisa u katastru nepokretnosti odgovara katastarska parcela iz ugovora i u kom obimu.

Ako je katastarska parcela navedena u ugovoru u međuvremenu promenila površinu i oblik (deoba, spajanje parcela i dr.) Služba za katastar nepokretnosti je dužna da u postupku upisa u katastar nepokretnosti, na osnovu spiska promena, izvrši identifikaciju katastarske parcele, odnosno da utvrdi kojoj katastarskoj parceli/katastarskim parcelama prema podacima poslednjeg stanja upisa u katastru nepokretnosti odgovara katastarska parcela iz ugovora i u kom obimu.

Ako je katastarska parcela navedena u ugovoru u međuvremenu promenila površinu i oblik (deoba, spajanje parcela i dr.) Služba za katastar nepokretnosti je dužna da u postupku upisa u katastar nepokretnosti, na osnovu spiska promena, izvrši identifikaciju katastarske parcele, odnosno da utvrdi kojoj katastarskoj parceli/katastarskim parcelama prema podacima poslednjeg stanja upisa u katastru nepokretnosti odgovara katastarska parcela iz ugovora i u kom obimu.

Ako je katastarska parcela navedena u ugovoru u međuvremenu promenila površinu i oblik (deoba, spajanje parcela i dr.) Služba za katastar nepokretnosti je dužna da u postupku upisa u katastar nepokretnosti, na osnovu spiska promena, izvrši identifikaciju katastarske parcele, odnosno da utvrdi kojoj katastarskoj parceli/katastarskim parcelama prema podacima poslednjeg stanja upisa u katastru nepokretnosti odgovara katastarska parcela iz ugovora i u kom obimu.

Odredbama člana 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da u postupku održavanja katastra nepokretnosti Služba za katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, ispravlja sve utvrđene greške, nedostatke i propuste u podacima o nepokretnostima i upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima.

Odredbom stava 4. istog člana propisano je da se greške, nedostaci i propusti o upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima ne mogu ispraviti ako nema saglasnosti lica koje je posle pogrešnog upisa, upisalo svoje pravo smatrajući podatke katastra nepokretnosti istinitim i potpunim, u skladu sa načelom pouzdanja.

Ukoliko pribavite navedenu saglasnog upisanog lica na pomoćnim objektima, imate pravo da Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za ispravku greške u katastru nepokretnosti  i dostavite tu saglasnost sa potpisom overenim od strane javnog beležnika, kao i pravnosnažno rešenje o nasleđivanju kojim je vaša pok. majka stekla predmetne objekta.

Budući da vaš stan nije upisan u katastar nepokretnosti, ugovor o otkupu stana, potvrda o isplati kupoprodajne cene u celosti i rešenje o nasleđivanju nisu dovoljni, već je potrebno, uz zahtev za upis, dostaviti  I uverenje organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za građevinske poslove (specifikacija posebnog dela objekta) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat, a ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije, saglasno odredbama člana  5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Saglasno odredbama člana 87. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) sve private isprave na osnovu kojih se vrši upis u katastar nepokretnosti moraju da budu sačinjene u pisanoj formi uz overu potpisa lica između kojih se isprava sačinjava, ako posebna forma isprave nije propisana posebnim zakonom.

Pored osnovnog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti moraju se priložiti i svi aneksi ugovora.

Pravni osnov da se u katastru nepokretnosti sprovede navedena promena predstavljaju  elaborat geodetskih radova i pravnosnažno rešenje kojim se odobrava izvođenje radova na razdvajanju stambenog prostora, koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa odredbama člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) i člana 3. stav 2. tačka 18) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Službeni glasnik RS", br. 102/20 i 16/21).

Saglasno odredbama člana 44. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS”, br. 115/05, 60/15, 63/15 – US i 83/15), uz zahtev za ispis dostavlja se pismena izjavu hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, ili  pravnosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo. Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, te da dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti izda potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.

Izjava kojom hipotekarni poverilac (u konkretnom slučaju preduzeće od kojeg ste otkupili stan na rate) daje saglasnost za brisanje hipoteke mora biti overena u skladu sa propisima kojima je uređena overa potpisa. Nakon overe, javni beležnik, odnosno sud u gradovima i  opštinama za koje nisu imenovani javni beležnici, obavezan je da izjavu, po službenoj dužnosti, dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi brisanja hipoteke iz katastra nepokretnosti.

Nije propisan obrazac izjave o saglasnosti za brisanje hipoteke (brisovna dozvola). Bitno je da stan u brisovnoj dozvoli bude označen prema podacima katastra nepokretnosti i da ista sadrži broj I datum overe ugovora na osnovu kojeg je izvršen upis hipoteke.

Saglasno članu 4. stav 2. tačka 3) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US, 96/15, 47/17-autentično tumačenje, 113/17-dr.zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon, 9/20-dr.zakon), kao i članu 19. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Službeni list SFRJ", br. 6/80, 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", brojj 115/05 – dr. zakon), u katastar nepokretnosti upisuju se posebni delovi objekta koji čine građevinsku celinu, i to stan, poslovni prostor, garaža i garažno mesto.

Dakle, sklonište ne predstavlja poseban deo objekta u smislu citiranih odredbi i ne može se upisati u katastar nepokretnosti kao poseban deo ubjekta.

Sklonište kao vrsta objekta jeste predmet upisa u katastar nepokretnosti, u skladu sa odredbama člana 4. stav 2. tačka 2) i stav 3. Zakona o državnom premeru I katastru.

Budući da vaš stan nije upisan u katastar nepokretnosti, ugovor o otkupu stana, potvrda o isplati kupoprodajne cene u celosti i rešenje o nasleđivanju nisu dovoljni, već je potrebno, uz zahtev za upis, dostaviti  I uverenje organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za građevinske poslove (specifikacija posebnog dela objekta) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat, a ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije, saglasno odredbama člana  5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Ukoliko je prodavac sa kojim ste zaključili ugovor o kupoprodaji stana upisan u katastar nepokretnosti za vlasnika stana, uz zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti priložite ugovor o kupoprodaji, uključujući i anekse ugovora, kao i  potvrdu o isplati kupoprodajne cene u celosti. Dokumenta se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji. Nije potrebno da prilažete dokumentaciju koja se odnosi na upis hipoteke.

Na obrascu zahteva označite tačku “1. Promena imaoca prava odnosno držaoca”. Navedite u zahtevu da je u međuvremenu došlo do promene naziva ulice Iinavedite novi naziv, a Služba za katastar nepokretnosti će, po službenoj dužnosti, utvrditi činjenice uvidom u Adresni registar.

Načelo upisa, koje je propisano odredbom člana 3. stav 1. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), podrazumeva da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar, a da prestaju brisanjem tog upisa, te da se samo u slučajevima određenim zakonom, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima mogu steći i pre upisa u katastar, ali da i tada tek upisom proizvode pravno dejstvo prema savesnim trećim licima.

Upisani vlasnici zemljišta u katastru nepokretnosti mogu se obratiti Ministarstvu odbrane za informaciju da li poseduje ispravu o sticanju prava koja nije provedena u katastru nepokretnosti.

Odredbama člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži izjavu o dozvoli upisa, koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu ovog zakona (8. jun 2018. godine), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis.

Dakle, ako je u ugovoru saglasnost za upis uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, takav ugovor ne predstavlja ispravu podobnu za upis u katastar nepokretnosti, bez dokaza da je kupoprodajna cena isplaćena u celosti.

I za upis u zemljišnu knjigu bila je neophodna saglasnost za upis. Prema paragrafu 39. stav 1. tačka b) Zakona o zemljišnim knjigama (“Službene novine Kraljevine Jugoslavije br. 146 –LIII od 1. jula 1930. i br. 281-XC- od 1. decembra 1931.) privatna isprava, na osnovu koje se ima izvršiti uknjiženje mora da sadrži izrečenu izjavu onoga čije se pravo ograničava, opterećuje, ukida ili na drugu osobu prenosi da pristaje na uknjiženje, a koja izjava se može dati i u posebnoj ispravi.

Osnov za upis objekta sa upisom imaoca prava u katastar nepokretnosti su elaborat geodetskih radova, građevinska i upotrebna dozvola. Ako ste nakon izdavanja građevinske i upotrebne dozvole dogradili objekat, potrebno je da pribavite rešenje o ozakonjenju dograđenog dela objekta.

Ukoliko ste kupili i zemljište, podnesite Službi za katastar nepokretnosti zahtev za upis i dostavite ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. U protivnom, organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne poslove podnesite zahtev za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta, u skladu sa članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji  70. Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20 i 52/21).

Naime, odredbom člana 105. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, a da se upis prava svojine na građevinskom zemljištu vrši na osnovu rešenja o određivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta koje donosi  organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove.

Budući da vaš stan nije upisan u katastar nepokretnosti, ugovor o otkupu stana i potvrda o isplati kupoprodajne cene u celosti nisu dovoljni, već je potrebno, uz zahtev za upis, dostaviti  I uverenje organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za građevinske poslove (specifikacija posebnog dela objekta) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat, a ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije, saglasno odredbama člana  5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

U slučaju pretvaranja zajedničkih delova zgrade u stan, osnov za upis u katastar nepokretnosti su elaborat geodetskih radova, ugovor o prenosu prava svojine na zajedničkom delu zgrade, zaključen sa stambenom i pravnosnažno rešenje kojim se odobrava promena namene zajedničkog dela objekta u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon и 9/20) i članom 3. stav 2. tač. 16) i 17) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Službeni glasnik RS", br. 102/20, 16/21). Navedeno rešenje donosi organ jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Prostorne granice u okviru kojih će se na katastarskoj parceli uspostaviti pravo službenosti prolaza određuju ugovorne strane saglasnošću volja, odnosno sud ili drugi nadležni organ, iz kog razloga su skica i opis prostorne granice sastavni deo isprave o uspostavljanju prava službenosti prolaza.

Podzakonskim aktima nije regulisano kako se izrađuje skica prostorne granice i opis prostorne granice, koji su sastavni deo isprave na osnovu koje se uspostavlja pravo službenosti prolaza. Ovo iz razloga što se te prostorne granice ne prikazuju na katastarskom planu i ne upisuju u bazu podataka katastra nepokretnosti. Geodetska organizacija, na osnovu podataka premera i uz primenu opštih pravila geodetskog merenja, izrađuje navedenu skicu.

U postupku upisa stvarne službenosti u katastar nepokretnosti po zahtevu stranke, plaća se republička administrativna taksa za zahtev u iznosu od 330,00 dinara, u skladu sa tarifnim brojem 1. i taksa za upis prava službenosti u iznosu od 3730,00 dinara, po ispravi, u skladu sa tarifnim brojem 215b stav 5. tačka 19) podtačka (2) Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka, 144/20 i 138/22).

Zahtev za provođenje promene, koja se odnosi na lične podatke imaoca prava, u katastru nepokretnosti podnesite Službi za katastar nepokretnosti Svrljig i dostavite fotokopiju lične karte, odnosno očitanu ličnu kartu.

Ukoliko date izjavu da ste saglasni da Služba za katastar nepokretnosti Svrljig može po službenoj dužnosti obrađivati (pribavljati) podatke o ličnosti, ne morate da dostavljate izvod iz matične knjige venčanih ili rođenih. U suprotnom treba da dostavite taj dokument.

Bez pravnosnažne upotrebne dozvole, odnosno rešenja o ozakonjenju objekta nije moguće upisati pravo svojine na kući. Za informacije o dokumentaciji koju treba dostaviti u postupku izdavanja upotrebne dozvole, odnosno rešenja o ozakonjenju objekta, potrebno je da se obratite organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za građevinske poslove.

Ako se rešenjem dozvoljava upis prava svojine u korist tri suvlasnika, suvlasnici će biti upisani na katastarskoj parceli sa određenim udelima. Ukoliko želite da budete upisani kao imalac prava svojine sa udelom 1/1, potrebno je da se izvrši deoba katastarske parcele. U tu svrhu, potrebno je da sa ostalim suvlasnicima zaključite sporazum o razvrgnuću suvlasničke zajednice (ugovor o deobi), koji mora javni beležnik da overi (solemnizuje), te da angažujete geodetsku organizaciju da izvrši potrebne geodetsko- tehničke radove na terenu i izradi elaborat geodetskih radova, koji dostavlja nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti putem e-šaltera uz zahtev za upis u katastar nepokretnosti.

Ako je premetna katastarska parcela, po vrsti zemljišta, građevinsko zemljište, za provođenje promene u katastru nepokretnosti potreban je i projekat parcelacije overen od strane organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove urbanizma, saglasno odredbi člana 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21).

Ako se rešenjem dozvoljava upis prava svojine u korist tri suvlasnika, suvlasnici će biti upisani na katastarskoj parceli sa određenim udelima. Ukoliko želite da budete upisani kao imalac prava svojine sa udelom 1/1, potrebno je da se izvrši deoba katastarske parcele. U tu svrhu, potrebno je da sa ostalim suvlasnicima zaključite sporazum o razvrgnuću suvlasničke zajednice (ugovor o deobi), koji mora javni beležnik da overi (solemnizuje), te da angažujete geodetsku organizaciju da izvrši potrebne geodetsko- tehničke radove na terenu i izradi elaborat geodetskih radova, koji dostavlja nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti putem e-šaltera uz zahtev za upis u katastar nepokretnosti.

Ako je premetna katastarska parcela, po vrsti zemljišta, građevinsko zemljište, za provođenje promene u katastru nepokretnosti potreban je i projekat parcelacije overen od strane organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove urbanizma, saglasno odredbi člana 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21).

Saglasno članu 36. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), u postupku koji Služba za katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti, na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti dostavi sud, drugi nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, rok za donošenje rešenja, u predmetu koji po redosledu prvenstva može da se rešava, je pet radnih dana, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano.

Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Ako je zgrada upisana u katastar nepokretnosti, za upis stana potrebno je, uz zahtev za upis, dostaviti uverenje organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za građevinske poslove (specifikacija) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije.

Ukoliko je investitor, odnosno lice na čije ime je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola upisan za imaoca prava svojine na objektu, za upis prava svojine na stanu u korist određenog lica, potrebno je dostaviti ispravu/isprave o sticanju kojima se dokazuje pravni kontinuitet između tog lica i investitora, odnosno upisanog imaoca prava svojine na objektu.

Ugovor o prometu nepokretnosti mora da sadrži saglasnost za upis-clausula intabulandi, a ako je ta saglasnost uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, potrebno je dostaviti potvrdu o isplati cene, odnosno bezuslovnu saglasnost za upis.

Ako zgrada u kojoj se nalazi stan nije upisana u katastar, potrebno je da pribavite pravnosnažnu građevinsku i upotrebnu dozvolu za objekat, te da angažujete ovlašćenu geodetsku organizaciju da izvrši geodetsko-tehničko snimanje zgrade, koja će, po izvršenom snimanju, dostaviti nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, putem e-šaltera, elaborat geodetskih radova, kao i svu ostalu dokumentaciju neophodnu za upis, uz zahtev za upis koji podnosi po vašem ovlašćenju.

Saglasno odredbama člana 87. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) sve private isprave na osnovu kojih se vrši upis u katastar nepokretnosti moraju da budu sačinjene u pisanoj formi uz overu potpisa lica između kojih se isprava sačinjava, ako posebna forma isprave nije propisana posebnim zakonom.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Ozakonjenjem (legalizacijom) objekta ne možete besplatno, po sili zakona, da steknete pravo na zemljištu.  

Odredbama člana 105. st. 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) propisano je da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, te da se upis prava svojine na građevinskom zemljištu u katastru nepokretnosti vrši na osnovu rešenja o određivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta, koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove.

Odredbom stava 19. Istog člana propisano je da se navedenim rešenjem utvrđuje prestanak prava korišćenja, odnosno prava svojine dotadašnjeg korisnika, odnosno vlasnika građevinskog zemljišta i pravo vlasnika objekta da pravo svojine na građevinskom zemljištu, koje je određeno kao zemljište za redovnu upotrebu objekta, stekne neposrednom pogodbom, po tržišnoj ceni, u skladu sa tim zakonom.

Provođenje promene u katastru nepokretnosti nastale uklanjanjem objekta vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova.

Potrebno je da angažujete ovlašćenu geodetsku organizaciju koja će izvršiti potrebne geodetsko-tehničke radove na terenu, izraditi elaborat geodetskih radova i isti, putem e-šaltera dostaviti nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, sa zahtevom za provođenje promene u katastru nepokretnosti koji će, po Vašem ovlašćenju, dostaviti u Vaše ime.

Podatke o licenciranim geodetskim organizacijama možete pronaći u registru geodetskih organizacija, koji je javno dostupan na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://rgo.rgz.gov.rs/registar-licenci-za-rad-public

Ako osnovni ugovor o otkupu stana nije potvrđen (solemnizovan) od strane javnog beležnika, već samo aneks ugovora, moraćete Vi da podnesete zahtev za upis u katastar nepokretnosti na osnovu tog ugovora.

Služba za katastar nepokretnosti je nadležna za konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu u državnoj svojini, bez naknade. Saglasno načelu prvenstva, predmeti se moraju rešavati prema redosledu prijema zahteva za upis, odnosno isprave.  

Shodno odredbama člana 36. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), u postupku koji Služba za katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti, na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti dostavi sud, drugi nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, rok za donošenje rešenja je pet radnih dana, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, a rok za za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Ukoliko na objektima nije upisana zabeležba zabrane otuđenja i opterećenja, odnosno raspolaganja nepokretnošću nema razloga da Služba za katastar nepokretnosti ne provede promenu držaoca na objektima na osnovu poravnanja zaključenog pred sudom ili javnim beležnikom koje za predmet ima samo objekte a ne i zemljište na kojem su objekti izgrađeni.

Odredbom člana 156. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje, 113/17 - autentično tumačenje, 54/19, 9/20 - autentično tumačenje i 10/23 - dr. zakon) propisano je da od upisa zabeležbe rešenja o izvršenju nije dozvoljeno da se u katastar nepokretnosti upiše promena prava svojine na nepokretnosti, niti koje drugo stvarno pravo zasnovano na raspolaganju vlasnika, bez obzira kada je raspolaganje učinjeno.

U postupku obnavljanja granica katastarske parcele (omeđavanje) geodetska organizacija je dužna da obeležava granične tačke parcele na terenu propisanim belegama, prema poslednjem stanju podataka o parceli u bazi podataka katastra nepokretnosti. O izvedenim geodetskim radovima u postupku omeđavanja geodetska organizacija je obavezna da, u skladu sa čl. 64, 65. i 74. Pravilnika o premeru, obnovi katastra i geodetskim radovima u održavanju katastra nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, broj 7/19), sačini elaborat geodetskih radova, čiji sastavni deo je i zapisnik o izvršenom uviđaju, koji potpisuju prisutne stranke.

Odredbom člana 74. stav 3. navedenog pravilnika propisano je da, ako se prilikom omeđavanja utvrdi odstupanje obeleženih graničnih tačaka od faktičkog stanja koje je veće od vrednosti dvostruke standardne devijacije horizontalnog položaja za utvrđenu klasu tačnosti za to područje, odnosno od vrednosti podatka kategorije premera za premer izvršen u skladu sa ranijim propisima, i imaoci prava nisu saglasni sa izvršenim obeležavanjem, ponovo se vrši obeležavanje graničnih tačaka najmanje istom tačnošću i sa istom metodom koja je korišćena u premeru, odnosno održavanju premera.

Ako se u postupku omeđavanja kontrolnim merenjem utvrdi da postoji greška u izdatim podacima, geodetska organizacija je dužna da u zapisniku o izvršenom uviđaju konstatuje navedene činjenice, koje je Služba za katastar nepokretnosti dužna da proveri i po potrebi ispravi grešku, saglasno odredbi člana 75. stav 2. navedenog Pravilnika.

Bez uvida u spise predmeta na osnovu kojih je izvršen upis imalaca prava na katastarskoj parceli, kao i celokupnu dokumentaciju na osnovu koje je izvršen upis objekta na toj parceli, nije moguće dati tražene informacije. Iz tog razloga ovaj Kontakt centar nije namenjen za davanje instrukcija za postupanje u pojedinačnim situacijama, već za davanje odgovora i objašnjenja radi lakšeg i pravilnijeg razumevanja propisa kojima je uređena  oblast upisa u katastar nepokretnosti.

Radi provođenja promene nastale razdvajanjem stambenog prostora u katastru nepokretnosti, potrebno je Službi za katastar nepokretnosti dostaviti pravnosnažno rešenje nadležnog organa kojim je odobreno razdvajanje stambenog prostora i ugovor o razvrgnuću suvlasničke zajednice (ugovor o deobi). Budući da ste već upisani kao suvlasnici predmetnog stana, nije potrebno da dostavljate isprave kojima dokazujete pravni kontinuitet sa licima na čije ime je izdato navedeno rešenje.

Kada su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu, sud utvrđuje granicu između susednih nepokretnosti, u skladu sa odredbama čl. 155-163. Zakona o vanparničnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 25/82, 48/88, i „Službeni glasnik RS”, br. 46/95 – dr. zakon, 18/05 – dr. zakon, 85/12, 45/13 – dr. zakon, 55/14, 6/15, 106/15 – dr. zakon i 14/22).

Predlog za uređenje međa između susednih zemljišnih parcela može podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela.

Pravo prolaza je stvarna službenost koja se upisuje u katastar nepokretnosti po sili zakona ako je zakonom propisan upis službenosti ili na osnovu isprave (ugovor, odluka suda ili drugog nadležnog organa).

Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama na nepokretnosti, koje će sadržati podatke o osnovu upisa i vremenskom periodu na koji je službenost prolaza ustanovljena na vašoj katastarskoj parceli.

Odredbom člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, izjavu o dozvoli upisa, koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje (clausula intabulandi).

Odredbom člana 59. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da se uz zahtev dostavljaju isprave u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji, koja sadrži konstataciju da je prepis, odnosno kopija verna originalu prepisane, odnosno kopirane isprave.

Ukoliko ne možete da pribavite izjavu o saglasnosti za upis u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji, preostaje vam da kod nadležnog suda tužbom radi utvrđenja prava svojine pokrenete parnični postupak, radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Prodavac stana koji poseduje pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne mora da bude upisan u katastar nepokretnosti kao vlasnik stana upisanog u katastar nepokretnosti.

 Ako prodavac nepokretnostii nije upisan u katastar nepokretnosti kao  imalac prava svojine, isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim pravnim prethodnikom, saglasno članu 23. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20),  dužan je da dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, javni beležnik uz ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, koji je potvrdio (solemnizovao).

Podrum se prikazuje u elaboratu geodetskih radova kao etaža objekta i uračunava se u ukupnu korisnu površinu porodične stambene zgrade.

Saglasno odredbama člana 70. stav 3. tačka 2) i člana 72. stav 4, list nepokretnosti treba da sadrži podatke o prebivalištu i adresi imaoca prava na nepokretnosti. Odredbom člana 52. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da se list nepokretnosti izdaje svakom zainteresovanom licu.

Zahtev za izdavanje lista nepokretnosti možete podneti Službi za katastar nepokretnosti ili javnom beležniku ili geodetskoj organizaciji.

Upis objekta u katastar nepokretnosti vrši se u skladu sa elaboratom geodetskih radova. Sastavni deo elaborata je zapisnik o izvršenom uviđaju, koji potpisuju prisutne stranke, koje tom prilikom imaju pravo da iznesu primedbe na zapisnik.

Ukoliko je u elaboratu geodetskih radova, na osnovu kojeg je predmetni objekat upisan u katastar nepokretnost, prikazan jedan objekat, a u katastru su upisana dva zasebna objekta, imate pravo da Službi za katastar nepokretnosti Šabac podnesete zahtev za ispravku greške, u skladu sa  odredbom člana 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Ukoliko je tim ugovorom saglasnost za upis uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, bez potvrde o isplati cene nije moguće izvršiti promenu imaoca prava u katastar. Pokušajte da tu potvrdu potražite u Istorijskom arhivu grada. U ptotivnom, preostaje Vam da kod nadležnog suda, tužbom radi utvrđenja prava svojine, pokrenete parnični postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Odredbom člana 41. stav 2. Pravilnika o katastarskom premeru, obnovi katastra i geodetskim radovima u održavanju katastar nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, br. 7/19, 26/20 i 122/20) propisano je da se površine parcela i delova parcela zaokružuju do na m2, tako da neslaganje površine katastarske parcele iz ugovora sa površinom upisanom u katastar nepokretnosti do 1m2 ne predstavlja problem u postupku provođenja promena u katastru nepokretnosti.

Prani osnov za provođenje promene u katastru nepokretnosti nastale spajanjem stambenog prostora predstavljaju elaborat geodetskih radova i pravnosnažno rešenje kojim se odobrava izvođenje radova na spajanju stambenog prostora, koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20) I 52/21 i članu 3. stav 2. tačka 18) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Službeni glasnik RS", br. 102/20, 16/21 i 87/21).

Uz zahtev za provođenje promene imaoca prava u katastru nepokretnosti potrebno je priložiti ispravu o sticanju (npr. ugovor, pravnosnažna presuda, pravnosnažno rešenje o nasleđivanju i sl.) kojom se dokazuje pravni kontinuitet sa licima koja su upisana za imaoce prava na određenoj nepokretnosti.

Ukoliko smatrate da je u katastru nepokretnosti greškom izvršen upis imaoca prava na određenoj parceli, potrebno je nadležnoj Službi za katastar nepojkretnosti podneti zahtev za ispravku greške i priložiti dokaze kojima se greška potvrđuje.

Ako je u rešenju o raspodeli komasacione mase pričinjena greška, Služba za katastar nepokretnosti ne može da izvrši promenu u katastru nepokretnosti dok se to rešenje ne ispravi.

Odredbom člana 51. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20) propisano je da se ispravka greške vrši i na osnovu ispravke isprave na osnovu koje je upis izvršen, a koja je dostavljena katastru radi ispravke upisa.

Potrebno je da se obratite organu jedinice lokalne samouprave koji je obrazovao Komisiju za komasaciju.

Uz zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti potrebno je dostaviti  uverenje organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za građevinske poslove (specifikacija posebnih delova objekta) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat, a ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije, saglasno odredbama člana  5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Ako je Vaša pok. majka upisana u katastar nepokretnosti za imaoca prava na predmetnom zemljištu, uz zahtev za provođenje imaoca prava potrebno je da dostavite ugovor o doživotnom izdržavanju.

Ukoliko ne priložite izvod iz matične knjige umrlih, kao dokaz da je nastupila smrt primaoca izdržavanja, Služba za katastar nepokretnosti će isti pribaviti po službenoj dužnosti.

               Zahtev se podnosi putem e-šaltera preko advokata koji ima status profesionalnog korisnika e-šaltera.

               Za provođenje promene u katastru nepokretnosti plaćaju se republičke administrativne takse, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka, 144/20 i 138/22). Pored takse za zahtev, koja saglasno tarifnom broju 1. iznosi 330,00 dinara, plaća se taksa za promenu imaoca prava na nepokretnosti, na osnovu jedne isprave, u iznosu od 5.400,00 dinara, a za svaku sledeću ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet u odnosu na upisanog imaoca prava po 1.620,00 dinara, u skladu sa tarifnim br. 215b stav 5. tačka 12).

                Služba za katastar nepokretnosti izdaje instrukciju za plaćanje takse, koja sadrži iznos koji treba platiti po personalizovanom pozivu na broj koji se utvrđuje nakon podnošenja zahteva, odnosno formiranja predmeta.

Saglasno odredbama člana 62. st. 1. i 4. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 108/13, 142/14, 88/15 - US, 95/18 i 153/20) imovina koja je oduzeta bivšim vlasnicima, a koja može biti vraćena po odredbama tog zakona, ne može biti predmet otuđivanja, hipoteke ili zaloge, do pravnosnažnog okončanja postupka po zahtevu za vraćanje, a akt otuđenja i opterećenja imovine koji je suprotan odredbama tog člana je ništav.

                Odredbom člana 85.  stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon I 9/20-dr. zakon ) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik).

                Odredbom stava 2. istog člana propisano je da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika.

Odredbama člana 86. stav 2. tač. 2) i 3) Zakona o državnom premeru i katastru propisano je da isprava, da bi bila podobna za upis u katastar nepokretnosti, pored ostalog, mora da sadrži označenje nepokretnosti na koju se odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (katastarska opština, broj i površina parcele, broj i površina objekta, broj i površina posebnog dela objekta), prezime, ime i ime jednog roditelja, odnosno naziv, prebivalište, odnosno boravište, ili sedište i jedinstveni matični broj građana, odnosno matični broj upisanog prethodnika i lica u čiju korist se upis zahteva.

                Odredbama člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži  izjavu o dozvoli upisa, koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu ovog zakona (8. jun 2018. godine), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis.

                Dakle, potrebno je uz zahtev za upis priložiti sve isprave kojima se dokazuje kontinuitet sa upisanim pravnim prethodnikom, u skladu sa zakonom. Svi ugovori moraju da sadrže saglasnost za upis –clausula intabulandi, a ukoliko ne sadrže, potrebno je istu dostaviti u posebnoj ispravi ili potvrdu banke u smislu citirane odredbe.

                Zabeležba da prvostepena odluka nije konačna briše se protekom roka za žalbu (osam dana od dana dostavljanja prvostepenog rešenja svim strankama u postupku) ako žalba nije izjavljena, a ako je žalba izjavljena danom donošenja drugostepenog rešenja.

Saglasno odredbi člana 15. stav 1. tačka 6) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20) u katastar nepokretnosti upisuje se zabeležba spora, i to ne svakog spora, već spora po tužbi radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti, spora po tužbi poverioca radi pobijanja pravnih radnji dužnika kojim se raspolagalo nepokretnošću u skladu sa zakonom koji uređuje obligacione odnose, kao i sa zakonom koji uređuje stečaj, spora radi utvrđenja ništavosti, odnosno poništenja pravnog posla na osnovu kojeg je upisano lice koje je imalac prava u trenutku upisa ove zabeležbe, odnosno njegov univerzalni sledbenik, kao i svakog drugog spora o pravu svojine na toj nepokretnosti, ako ga je tužilac pokrenuo jer je na to upućen od strane vanparničnog suda ili drugog ovlašćenog lica.

Služba za katastar nepokretnosti ne može da ceni da li je tužba kojom je pokrenut parnični postupak osnovana, jer je to u nadležnosti suda, koji ceni da li će usvojiti tužbeni zahtev. Ova zabeležba se upisuje u katastar nepokretnosti radi činjenja vidljivim za treća lica - potencijalne kupce nepokretnosti da je predmetna nepokretnost u sporu i svakako doprinosi većoj pravnoj sigurnosti u prometu nepokretnosti.

Odredbama člana 105. st. 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) propisano je da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, te da se upis prava svojine na građevinskom zemljištu vrši na osnovu rešenja o određivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta, koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove. Navedeni organ, po pravnosnažnosti, dostavlja to rešenje po službenoj dužnosti Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti.

Dakle, potrebno je da kod organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za imovinsko-pravne poslove pokrenete postupak za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta, u skladu sa članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji..

Odredbama člana 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da u postupku održavanja katastra nepokretnosti Služba po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, ispravlja sve utvrđene greške, nedostatke i propuste u podacima o nepokretnostima i upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima.

Odredbom stava 2. Istog člana propisano je da se ispravka greške u katastru nepokretnosti vrši i na osnovu ispravke isprave na osnovu koje je upis izvršen, a koja je dostavljena katastru radi ispravke upisa.

                Ako je u ispravi koja je bila osnov za upis pogrešno navedeno prezime, potrebno je dostaviti Službi za katastar nepokretnosti ispravku isprave (prethodno kod organa koji je doneo ispravu pokrenuti postupak za ispravku greške).

                Ukoliko je u toj ispravi ispravno navedeno prezime, a greška je pričinjena u postupku upisa u katastar nepokretnosti, dostavite ponovo tu ispravu ili u zahtevu za ispravku greške u katastru nepokretnosti navedite broj predmeta u kojem je doneto rešenje o upisu u katastar nepokretnosti na osnovu te isprave.

Možete sa sestrom da zaključite ugovor o poklonu koji mora biti povrđen (solemnizovan) od strane javnog beležnika.

Zabeležba zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti može se upisati u katastar nepokretnosti na osnovu odluke suda i drugog nadležnog organa ili ako je to zakonom propisano, a ne može se upisati na osnovu ugovora.

U katastru nepokretnosti se može provesti promena na nepokretnostima na kojima je upisana državina, na osnovu ugovora o deobi zaključenog u zakonom propisanoj formi.

Saglasno članu 5. st. 5. i 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), podaci o objektu upisuju se u katastar nepokretnosti na osnovu elaborata geodetskih radova i upotrebne dozvole, odnosno građevinske, ako je za objekat izdata samo građevinska dozvola. Ako dozvola ne sadrži sve podatke o objektu koji se upisuju u katastar nepokretnosti, potrebno je dostaviti I uverenje nadležnog organa izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola, a ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, upis podataka o objektu može se izvršiti na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke izrađenog u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom.

                Napominjemo da, prema važećim propisima, na osnovu  pravnosnažne građevinske dozvole može se upisati u katastar nepokretnosti objekat, ali bez podataka o imaocu prava svojine. Za upis prava svojine na objektu potrebno je dostaviti pravnosnažnu upotrebnu dozvolu ili rešenje o ozakonjenju objekta, osim za objekte koji su izgrađeni u vreme kada nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske i upotrebne dozvole.

                U konkretnom slučaju potrebno je dostaviti i pravnosnažno rešenje o nasleđivanju.

                Geodetska organizacija koju stranka angažuje da izvrši geodetsko-tehničko snimanje objekata, putem e-šaltera dostaviće nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti elaborat geodetskih radova, zahtev za upis u katastar u ime stranke i potrebnu dokumentaciju za upis.

Upis u katastar nepokretnosti vrši se u skladu sa ispravom koja je osnov za upis.

Odredbama člana 105. st. 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) propisano je da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, te da se upis prava svojine na građevinskom zemljištu vrši na osnovu rešenja o određivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta, koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove. Navedeni organ, po pravnosnažnosti, dostavlja to rešenje po službenoj dužnosti Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti.

                Dakle, imate mogućnost da sa prodavcem zaključite aneks ugovora o kupoprodaji nepokretnosti kojim ćete obuhvatiti i zemljište ili da kod organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za imovinsko-pravne poslove pokrenete postupak za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta, u skladu sa članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji.

Saglasno odredbama člana 22. stav 1. tačka 2), člana 23. stav 5. tačka 1) i člana 61. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19, i15/20), javni beležnik je bio u obavezi da pravnosnažno rešenje o nasleđivanju koje predstavlja podoban pravni osnov za promenu imaoca prava na nepokretnosti u katastru nepokretnosti, po službenoj sužnosti, putem e-šaltera, dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti.

Ako su nepokretnosti koje su predmet nasleđivanja upisane u katastar nepokretnosti, uvidom u eKatastar koji je dostupan na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/ekatastar/ekatastar-javni-pristup možete proveriti da li je javni beležnik dostavio pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, odnosno da li je u Službi za katastar nepokretnosti, po službenoj dužnosti pokrenut postupak promene imaoca prava u katastra nepokretnosti na osnovu tog rešenja. Za svaki postupak koji je pokrenut u Službi za katastar nepokretnosti, po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti u katastar nepokretnosti se upisuje zabeležba pokrenutog postupka na nepokretnosti koja je predmet upisa, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

                S poštovanjem,

Vi, kao prodavac imate pravo da podnesete zahtev za promenu imaoca prava u katastru nepokretnosti i priložite ugovor o kupoprodaji nepokretnosti i saglasnost za upis clausula intabulandi, ako nije sadržana u ugovoru. Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Ako je upisani prethodnik u katastru nepokretnosti bio upisan kao držalac, njegovi pravni sledbenici nisu mogli da budu upisani kao vlasnici, već kao držaoci, na osnovu dokumentacije koju ste naveli.

Radi upisa prava svojine na zemljištu potrebno je Službi za katastar dostaviti ispravu na osnovu koje je deda stekao nepokretnost, a za objekte pravnosnažnu upotrebnu dozvolu ili rešenje o ozakonjenju objekta. Ukoliko ne posedujete  ispravu o sticanju, potrebno je kod nadležnog suda pokrenuti parnični postupak tužbom radi utvrđenja prava svojine.

Katastar nepokretnosti predstavlja javnu evidenciju, te se izvod iz baze podataka katastra nepokretnosti - list nepokretnosti izdaje svakom zainteresovanom licu, u skladu sa odredbom člana 52. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20.

Geodetska organizacija je dužna da o izvedenim geodetskim radovima na terenu sačini elaborat geodetskih radova, čiji sastavni deo je i zapisnik o izvršenom uviđaju, koji potpisuju prisutne stranke.

             Geodetska organizacija je dužna da dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti elaborat geodetskih radova, u roku od 30 dana od dana preuzimanja podataka premera, u skladu sa odredbom člana 18.stav 1. tačka 6) i člana 118. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon). Postupanje suprotno navedenoj odredbi sankcionisano je kao prekršaj odredbama člana 183. stav 1. tačka 5) i st. 2. i 3. istog zakona.               

           Služba vrši pregled elaborate, odnosno kontrolu i proveru kvaliteta izvedenih geodetskih radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa. Ako elaborat nema nedostataka, Služba overava i prima elaborate, a ako se utvrde nedostaci, zapisnikom se nalaže geodetskoj organizaciji da u roku od osam dana nedostatke otkloni.

Od nadležne Službe za katastar nepokretnosti možete da zatražite da Vas informiše da li je postupajuća geodetska organizacija predala Službi za katastar nepokretnosti elaborat geodetskih radova i da li su geodetski radovi izvedeni u skladu sa propisima, standardima i tehničkim normativima. 

Radi upisa prava svojine na stanu u Vašu korist morate, uz zahtev za upis, Službi za katastar nepokretnosti da dostavite sve isprave kojima dokazujete pravni kontinuitet sa upisanim pravnim prethodnikom u katastru nepokretnosti.

Za pravnu pomoć u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa možete se obratiti advokatu ili organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za pružanje besplatne pravne pomoći. Ovaj Info centar namenjen je za pružanje informacija u vezi sa postupkom upisa u katastar nepokretnosti.

U katastar nepokretnosti imaoci prava se upisuju na katastarskoj parceli u celini ili sa određenim udelom izraženim razlomkom, u skladu sa ispravom koja je osnov za upis. Ako su u ispravi udeli izraženi u procentima ili decimalnim brojevima, udeo prava preračunava se u odgovarajući razlomak.

Upis u katastar nepokretnosti mora da bude u skladu sa pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Naslednici mogu drugačije da urede imovinsko-pravne odnose sporazumom o razvrgnuću suvlasničke zajednice, zaključenim u propisanoj formi ili poravnanjem zaključenim pred javnim beležnikom.

Shodno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova.

Odredbama člana 86. stav 2. tač. 2) i 3) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da isprava, da bi bila podobna za upis u katastar nepokretnosti, mora da sadrži označenje nepokretnosti na koju se odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (katastarska opština, broj i površina parcele, broj i površina objekta, broj i površina posebnog dela objekta), prezime, ime i ime jednog roditelja, odnosno naziv, prebivalište, odnosno boravište, ili sedište i jedinstveni matični broj građana, odnosno matični broj upisanog prethodnika i lica u čiju korist se upis zahteva).

                Odredbama člana 32. stav 1. tačka 3) i 33. stav 1. tačka 5) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da Služba za katastar nepokretnosti u postupku upisa u katastar proverava da li su činjenice o nepokretnosti i licima, koje su navedene u ispravama koje su osnov za upis, u skladu sa stanjem katastra nepokretnosti u trenutku odlučivanja o upisu.

                Imajući u vidu citirane odredbe, ako u katastru nepokretnosti nije upisan jedinstveni matični broj građana (JMBG) za upisanog imaoca prava, u tom slučaju ni sudska presuda ne mora da sadrži njegov JMBG, ali mora da sadrži JMBG lica u čiju korist se upis zahteva na osnovu te presude.

Ukoliko imate pravnosnažnu građevinsku dozvolu za dogradnju objekta i upotrebnu dozvolu za dograđeni deo objekta -terase, potrebno je da Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za upis. Uz zahtev je potrebno dostaviti, pored dozvola i elaborat geodetskih radova, koji izrađuje ovlašćena geodetska organizacija i isti dostavlja zajedno sa ostalom dokumentacijom, putem e-šaltera, nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti.

U protivnom dograđeni deo objekta može se upisati u katastar nepokretnosti na osnovu pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju i elaborata geodetskih radova.

                Imate mogućnost da angažujete geodetsku organizaciju da izvrši omeđavanje vaše katastarske parcele.

 U postupku obnavljanja granica katastarske parcele (omeđavanje) geodetska organizacija je dužna da obeležava granične tačke parcele na terenu propisanim belegama, prema poslednjem stanju podataka o parceli u bazi podataka katastra nepokretnosti. O izvedenim geodetskim radovima u postupku omeđavanja geodetska organizacija je obavezna da, u skladu sa čl. 64, 65. i 74. Pravilnika o premeru, obnovi katastra i geodetskim radovima u održavanju katastra nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, broj 7/19), sačini elaborat geodetskih radova, čiji sastavni deo je i zapisnik o izvršenom uviđaju, koji potpisuju prisutne stranke.

             Geodetska organizacija je dužna da dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti elaborat geodetskih radova i zapisnik o izvršenom uviđaju, u roku od 30 dana od dana preuzimanja podataka premera, u skladu sa odredbom člana 18.stav 1. tačka 6) i člana 118. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon). Postupanje suprotno navedenoj odredbi sankcionisano je kao prekršaj odredbama člana 183. stav 1. tačka 5) i st. 2. i 3. istog zakona.               

            Odredbom člana 74. stav 3. navedenog pravilnika propisano je da, ako se prilikom omeđavanja utvrdi odstupanje obeleženih graničnih tačaka od faktičkog stanja koje je veće od vrednosti dvostruke standardne devijacije horizontalnog položaja za utvrđenu klasu tačnosti za to područje, odnosno od vrednosti podatka kategorije premera za premer izvršen u skladu sa ranijim propisima, i imaoci prava nisu saglasni sa izvršenim obeležavanjem, ponovo se vrši obeležavanje graničnih tačaka najmanje istom tačnošću i sa istom metodom koja je korišćena u premeru, odnosno održavanju premera.

Takođe, imate mogućnost da kod nadležnog suda pokrenete vanparnčni postupak za uređenje međe.

                Kada su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu, sud utvrđuje granicu između susednih nepokretnosti, u skladu sa odredbama čl. 155-163. Zakona o vanparničnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 25/82, 48/88, i „Službeni glasnik RS”, br. 46/95 – dr. zakon, 18/05 – dr. zakon, 85/12, 45/13 – dr. zakon, 55/14, 6/15, 106/15 – dr. zakon i 14/22).

                Predlog za uređenje međa između susednih zemljišnih parcela može podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela.

Za tražene informacije koje se odnose na pravila građenja objekta, potrebno je da se obratite organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za građevinske poslove. Ovaj Kontakt centar namenjen je za davanje odgovora i objašnjenja radi lakšeg i pravilnijeg razumevanja propisa kojima je uređena  oblast upisa u katastar nepokretnosti.

Odredbom člana 86. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru nepokretnosti  („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/12, 65/13, 15/15-US, 96/15, 47/17-autentično tumačenje, 113/17-dr. zakon,, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon, i 9/20 – dr.zakon) propisano je da isprava za upis, da bi bila podobna za upis, pored ostalog, mora da sadrži označenje nepokretnosti na koju se isprava odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (katastarska opština, broj i površina parcele, broj i površina objekta, broj i površina posebnog dela objekta). Odredbom stava 6. tačka 3) istog člana propisano je da izuzetno od stava 2. podaci o površini posebnog dela objekta sadržani u ugovoru o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini, sačinjenom u skladu sa zakonom, mogu odstupiti od podataka katastra nepokretnosti, u kom slučaju se upisuje površina iz ugovora. 

                Budući da se podaci o posebnim delovima stana, kao posebnog dela objekta, uključujući I površinu upisuju u katastar nepokretnosti na osnovu uverenja (specifikacije) nadležnog organa izdatog u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat, u konkretnom slučaju neslaganje površine stana iz ugovora o otkupu stana sa površinom iz tog uverenja, ne predstavlja smetnju u postupku provođenja promene u katastru nepokretnosti na osnovu tog ugovora, imajući u vidu citiranu odredbu kojom je propisan izuzetak kod ugovora o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini.                  

Odredbom člana 70. stav 24. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21) propisano je da pravo trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku i stambenom kompleksu, koje je investitor preneo pravnim poslom trećem licu, može se dalje prometovati i raspolagati u obimu stečenih prava, te da se tim pravnim poslom ne stiču uslovi za upis svojinskih prava u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, ali se pravni posao kojim se prenosi to pravo može upisati kao zabeležba u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima.

Dakle, u katastar nepokretnosti se ne upisuje parking mesto izvan zgrade, te samim tim ni pravo korišćenja parking mesta, već zabeležba postojanja ugovora o prenosu prava trajnog korišćenja parking mesta. Nije bitno vreme zaključenja ugovora.

                Saglasno članu 36. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), u postupku koji Služba za katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti, na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti dostavi sud, drugi nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, rok za donošenje rešenja je pet radnih dana, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, a rok za za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Republika Srbija nasleđuje ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika, u skladu sa članom 21. stav 1. Zakona o nasleđivanju (“Službeni glasnik RS”, broj 46/95, 101/03 - USRS, 6/15).

Za pravnu pomoć u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa možete se obratiti advokatu ili organu jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za pružanje besplatne pravne pomoći.

Kupoprodajni ugovor, overen kod nadležnog suda sa potvrdom o isplati kupoprodajne cene u celosti, koja mora biti overena u skladu sa propisima koji uređuju overu potpisa i rešenja o nasleđivanju su dovoljni za promenu imaoca prava na zemljištu, ukoliko je prodavac sa kojim je Vaš svekar zaključio ugovor o kupoprodaji upisan u katastru nepokretnosti za imaoca prava na zemljištu.

Radi upisa objekata u katastar nepokretnosti, potrebno je da angažujete ovlašćenu geodetsku organizaciju da izvrši geodetsko-tehničko snimanje objekata i sačini elaborat geodetskih radova koji je osnov za upis objekata, s tim da pravo svojine na objektima ne može biti upisano dok ne pribavite pravnosnažnu građevinsku i upotrebnu dozvolu ili rešenje o ozakonjenju objekata, osim ako su objekti izgrađeni pre donošenja propisa po kojima je za izgradnju potrebna građevinska dozvola.

Bez ugovora o kupoprodaji stana ne može se izvršiti upis na osnovu rešenja o nasleđivanju.

Ukoliko ne uspe da pribavi ugovor, preostaje joj da kod nadležnog suda tužbom radi utvrđenja prava svojine pokrene parnični postupak u cilju ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Ukoliko smatrate da je u katastar nepokretnosti upisan pogrešan podatak, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

                Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Ako je objekat izgrađen bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u skladu sa propisima po kojima u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, potrebno je dostaviti Službi za katastar nepokretnosti, pored ugovora o kupoprodaji, uverenje organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za građevinske poslove, koje sadrži potrebne podatke o objektu i vremenu gradnje objekta, a ako organ nije u mogućnosti da izda takvo uverenje, dostavlja se nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke koje sadrži iste podatke. Ako objekat nije upisan u katastar potrebno je da angažujete geodetsku organizaciju koja će sačiniti elaborat geodetskih radova.

Građevinsku dozvolu nije bilo potrebno pribaviti za izgradnju objekata u gradovima, odnosno naseljima gradskog karaktera  do 3. juna 1948. godine, kada je stupila na snagu Osnovna uredba o građenju („Službeni list FNRJ”, broj 46/48), za stambene zgrade na selu do 21. marta 1961. godine, kada je stupio na snagu Zakon o uslovima za izgradnju stambenih zgrada na selu („Službeni glasnik NRS”, broj 7/61) ili do stupanja na snagu propisa o uslovima za izgradnju stambenih zgrada, ukoliko su ih opštinski narodni odbori doneli u roku propisanim tim zakonom, a za ostale vrste objekata koji su izgrađeni na selu do 8. jula 1973. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izgradnji investicionih objekata („Službeni glasnik SRS”, broj 25/73), odnosno do stupanja na snagu opštinske, odnosno gradske odluke, ukoliko je ista doneta u roku propisanim tim zakonom.

Ako je objekat izgrađen posle stupanja na snagu propisa kojim je propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, a za objekat nije izdata građevinska dozvola, upis prava svojine na objektu može se izvršiti na osnovu rešenja o ozakonjenju objekta.

Potrebno je da, uz zahtev za upis u katastar nepokretnosti prava svojine na katastarskoj parceli, Službi za katastar nepokretnosti dostavite ispravu na osnovu koje je Vaš pok. otac stekao tu parcelu ili da kod nadležnog suda tužbom radi utvrđenja prava svojine pokrenete parnični postupak u cilju ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Bez uvida u spise predmeta nije moguće ceniti da li je geodetska organizacija u elaboratu pravilno prikazala površinu objekta. Geodetska organizacija je dužna da u elaboratu geodetskih radova koje sačini nakon geodetskog merenja objekta obavezno prikaže površinu objekta u gabaritu, odnosno površinu ispod objekta. Nije u obavezi da u elaboratu geodetskih radova prikaže i korisnu površinu objekta, ali ako je prikaže ona mora da se slaže sa korisnom površinom iz Uverenja organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove urbanizma i građevinarstva, koje se izdaje u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat.

Odredbama člana 51. Stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da u postupku održavanja katastra nepokretnosti Služba po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, ispravlja sve utvrđene greške, nedostatke i propuste u podacima o nepokretnostima i upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima.

Odredbom stava 5. istog člana propisano je da se može dozvoliti i ispravka očiglednih greški u podacima o imaocima prava na nepokretnosti i površini objekta, odnosno posebnog dela objekta, nastalih prilikom upisa u zemljišnu knjigu, pod uslovom da cenjeni dokazi potvrđuju tu grešku i da se na taj način ne vrši upis na štetu drugih lica. Odredbom stava 6. istog člana propisano je da, ako se utvrdi da je greška nastala prilikom upisa u zemljišnu knjigu, a ne radi se o slučaju iz stava 5. tog člana, Služba će odbiti zahtev za ispravku greške i podnosioca uputiti na pokretanje odgovarajućeg parničnog, odnosno vanparničnog postupka u cilju pribavljanja akta koji je osnov za ispravku te greške.

Ako je prodavac, od kojeg ste kupili lokal upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na lokalu, za promenu imaoca prava u vašu korist dovoljan je kupoprodajni ugovor i potvrda da je kupoprodajna cena isplaćena u celosti, koja mora biti overena u skladu sa propisima koji uređuju overu potpisa, rukopisa i prepisa.

Zahtev za upis u katastar nepokretnosti podnosi se Službi za katastar nepokretnosti.

Odredbom člana 156. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje, 113/17 - autentično tumačenje, 54/19, 9/20 - autentično tumačenje i 10/23 - dr. zakon) propisano je da od upisa zabeležbe rešenja o izvršenju nije dozvoljeno da se u katastar nepokretnosti upiše promena prava svojine na nepokretnosti, niti koje drugo stvarno pravo zasnovano na raspolaganju vlasnika, bez obzira kada je raspolaganje učinjeno.

Za pravnu pomoć u ostvarivanju svojih imovinskih prava potrebno je da se obratite advokatu ili organu jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za pružanje besplatne pravne pomoći. Ovaj Kontakt centar namenjen je za davanje odgovora i objašnjenja radi lakšeg i pravilnijeg razumevanja propisa kojima je uređena  oblast upisa u katastar nepokretnosti.

Katastarska parcela koja je u Vašem vlasništvu može da bude upisana u katastar nepokretnosti sa pravom svojine u korist Vaše supruge na osnovu bračnog ugovora, odnosno ugovora o deobi imovine između supružnika ili ugovora o poklonu, sačinjenog u skladu sa zakonom.

Naslednici, kao pravni sledbenici ostavioca, nastavljaju realizaciju pravnih poslova koje je on započeo.

Potrebno je da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za deobu nepokretnosti i dostavite navedenu dokumentaciju i pravnosnažno rešenje o nasleđivanju. Zahtev može podneti samo jedan od naslednika, a upis će se izvršiti i u korist drugog naslednika.

Ako je u Službi za katastar nepokretnosti pokrenut postupak upisa u katastar nepokretnosti na osnovu pravnosnažne upotrebne dozvole za pomoćni objekat, imate pravo da tražite od Službe za katastar nepokretnosti spajanje  tog postupka sa postupcima koji su ranije pokrenuti radi provođenja promena u katastru na Vašim nepokretnostima. Služba za katastar nepokretnosti ima mogućnost da uvidom u spisak promena izvrši identifikaciju katastarske parcele na kojoj je izgrađen pomoćni objekat, odnosno da utvrdi da se u vreme izdavanja upotrebne dozvole pomoćni objekat nalazio na katastarskoj parceli koja je spajanjem ušla u sastav novoformirane katastarske parcele.

Potrebno je da pribavite pravnosnažnu upotrebnu dozvolu za objekat ili rešenje o ozakonjenju objekta, radi upisa prava svojine na objektu. Vlasnik objekta ima pravo na pretvaranje prava korišćenja na izgrađenom građevinskom zemljištu u pravo svojine,  saglasno članu 102. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21), a upis prava svojine na građevinskom zemljištu Služba za katastar nepokretnosti vrši po službenoj dužnosti, po sili zakona.

Upotrebna dozvola nije dovoljna za upis objekta u katastar nepokretnosti, već je potreban i elaborat geodetskih radova koji izrađuje geodetska organizacija. Instrukciju za plaćanje republičke administrativne takse za zahtev i takse za upis objekta Služba za katastar nepokretnosti izdaje nakon podnošenja zahteva, budući da se taksa plaća po personalizovanom pozivu na broj koji se dobija nakon formiranja predmeta.

Ako je u katastru nepokretnosti na određenoj nepokretnosti upisana zabeležba da prvostepena odluka nije konačna, postoji mogućnost, ako je izjavljena žalba, da prvostepena odluka bude izmenjena, iz kog razloga javni beležnik neće solemnizovati ugovor o kupoprodaji takve nepokretnosti.

Nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama na određenoj nepokretnosti (istorijat), koje će sadržati podatke o tome kada je formirana određena katastarska parcela i na osnovu koje isprave je izvršen upis imaoca prava u katastar nepokretnosti u korist određenog lica.

Možete u katastar nepokretnosti da upišete objekat izgrađen na katastarskoj parceli na kojoj ste upisani kao suvlasnik. Ne treba Vam saglasnost suvlasnika za upis, jer Služba za katastar nepokretnosti vrši upis u korist lica na čije ime je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola.

Saglasno odredbi člana 25. stav 3. tačka 3) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) punomoćje se ne overava ako je punomoćnik profesionalni korisnik u smislu tog zakona.

Saglasno odredbama člana 36. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), u postupku koji Služba za katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti, na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti dostavi sud, drugi nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, rok za donošenje rešenja je pet radnih dana, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, a rok za za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.    

         Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Za provođenje promene u katastru nepokretnosti plaćaju se republičke administrativne takse, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03-ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka, 144/20 i 138/22). Pored takse na zahtev, koja saglasno tarifnom broju 1. iznosi 330,00 dinara, plaća se taksa za promenu imaoca prava na nepokretnosti, na osnovu jedne isprave, u iznosu od 5.400,00 dinara, a za svaku sledeću ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet u odnosu na upisanog imaoca prava po 1.620,00 dinara, u skladu sa tarifnim br. 215b stav 5. tačka 12).

Takse se plaćaju i za provođenje promene u katastru nepokretnosti na osnovu ugovora o poklonu.

Odredbom člana  27. Zakona o poljoprivrednom zemljištu (“Službeni glasnik RS", br. 62/06, 65/08 - dr. zakon, 41/09, 112/15, 80/17, 95/18 - dr. zakon) propisano da obradivo poljoprivredno zemljište ne može da se usitni na parcele čija je površina manja od 0,5 hektara, a obradivo poljoprivredno zemljište uređeno komasacijom ne može da se usitni na parcele čija je površina manja od jednog hektara.

Takođe, na šumskom zemljištu uređenom komasacijom i na šumskom zemljištu za koje je donet program gazdovanja šumama ne mogu se, shodno оdredbama člana 102. stav 2. Zakona o šumama (“Službeni glasnik RS", br.  30/10, 93/12, 89/15, 95/18 – dr. zakon), deobom na terenu formirati parcele čija je površina manja od 0,5 hektara.

Ukoliko smatrate da je u katastru nepokretnosti upisan pogrešan podatak o pravnom statusu objekta, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za ispravku greške i kao dokaz priložite uverenje organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za građevinske poslove ili nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke, koji sadrže potrebne podatke o vremenu gradnje tog objekta, u skladu sa odredbom člana 5. stav 10. navedenog zakona.

Priznanice ne predstavljaju dokaz u postupku upisa u katastar nepokretnosti, već morate imati potvrdu prodavca da je stan isplaćen u celosti. Takođe, morate da posedujete i ugovor o kupoprodaji. Pokušajte da ugovor o otkupu stana u društvenoj svojini i ostalu dokumentaciju potražite u Istorijskom arhivu grada.

Podnosite jedan zahtev za upis u katastar nepokretnosti i potrebnu dokumentaciju u jednom primerku.

Saglasno odredbama čl. 43. i 44. Zakona o hipoteci  („Službeni glasnik RS”, br. 115/05, 60/15, 63/15 – US i 83/15)  vlasnik hipotekovane nepokretnosti može zahtevati ispis hipoteke iz katastra nepokretnosti, a uz zahtev se dostavlja pismena izjava hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, ili  pravnosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo. Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, te da dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti izda potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.

Odredbom člana 52. navedenog zakona propisano je da hipoteka prestaje na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajedničke svojine, ako: je proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeđenog potraživanja (stare hipoteke); upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći, ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja obezbeđenog hipotekom; za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlašćeno lice upisano u registar nepokretnosti.

Dakle, osnov za brisanje hipoteke iz katastra nepokretnosti je saglasnost poverioca za brisanje hipoteke, koja mora biti overena kod javnog beležnika, u skladu sa propisima koji uređuju overu potpisa ili pravnosnažna sudska odluka.

Od dana dostavljanja rešenja svim strankama u postupku počinje da teče rok za žalbu na rešenje, koji je osam dana, saglasno odredbi člana 42. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br.  41/18, 95/18, 31/19 i 15/20). Rešenje postaje konačno istekom roka za žalbu, ako žalba nije izjavljena, odnosno donošenjem drugostepenog rešenja, ako je žalba izjavljena, kada se, po službenoj dužnosti, iz katastra nepokretnosti briše zabeležba da rešenje nije konačno. 

Urgenciju za brisanje zabeležbe da rešenje o upisu u katastar nepokretnosti nije konačno možete dostaviti Službi za katastar nepokretnosti putem aplikacije ePrimedbe koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

Saglasno odredbi člana 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. 

Suvlasnik nepokretnosti može da raspolaže svojim suvlasničkim udelom, s tim da je suvlasnik koji namerava da proda svoj suvlasnički udeo, dužan da ga prethodno ponudi na prodaju ostalim suvlasnicima, saglasno odredbi člana 5.  Zakona o prometu nepokretnosti (“Službeni glasnik RS”, br. 93/14, 121/14 i 6/15).

Služba za katastar nepokretnosti u postupku upisa u katastar nepokretnosti na osnovu ugovora o kupoprodaju nije u obavezi da proverava da li je istim povređeno pravo preče kupovine, već javni beležnik u postupku potvrđivanja (solemnizacije) ugovora.

U katastar vodova upisuju se vodovi sa pripadajućim uređajima i postrojenjima. U pripadajuće uređaje i postrojenja spadaju uređaji koji su izgrađeni na vodovima, i koji omogućavaju funkcionisanje i celishodno korišćenje vodova, a ne mogu se odvojiti od voda bez uništenja ili značajnog oštećenja (potpuno inkorporisani delovi voda), saglasno odredbi člana 54. stav 3. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon).

Osnov za upis voda, kao i pripadajućih uređaja i postrojenja u katastar vodova je elaborat geodetskih radova koji izrađuje geodetska organizacija.

Potrebno je da se obratite geodetskoj organizaciji, koja će na osnovu izvršenog uviđaja na terenu utvrditi da li je u konkretnom slučaju gasni kotao predmet upisa u katastar vodova.

Ukoliko je u ugovoru o doživotnom izdržavanju naveden broj katastarske parcele prema podacima katastra nepokretnosti u vreme zaključenja ugovora (u skladu sa listom nepokretnosti), Služba za katastar nepokretnosti je dužna da izvrši identifikaciju katastarske parcele, odnosno ukoliko je parcela u međuvremenu promenila oblik i površinu (deoba ili spajanje parcela) da utvrdi istorijski sled.

Imate pravo da Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za izdavanje uverenja o promenama na nepokretnosti (istorijat promena) za predmetnu katastarsku parcelu.

Javni beležnik će odbiti da potvrdi (solemnizuje) ugovor prometu katastarske parcele na kojoj je u katastar nepokretnosti upisana zabeležba postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju).

Nije moguće da u katastru nepokretnosti i prodavac i kupac budu  upisani kao vlasnici određene nepokretnosti sa udelom 1/1. Vi ste, najverovatnije, upisani sa predbeležbom prava svojine. Vi još niste upisani kao vlasnik. Postaćete vlasnik kada se predbeležba opravda.

Predbeležba prava svojine na nepokretnosti, upisuje se u smislu člana 11. stav 2. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni Glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) ako ugovor o kupoprodaji nepokretnosti ne sadrži bezuslovnu saglasnost prodavca da se kupac može upisati u katastar nepokretnosti kao vlasnik nepokretnosti (clausula intabulandi), već je davanje saglasnosti uslovljeno isplatom kupoprodajne cene u celosti.

Ako je Službi za katastar nepokretnosti dostavljen najpre ugovor o kupoprodaji, bez saglasnosti prodavca za upis (clausula intabulandi), Služba upisuje predbeležbu prava svojine u korist kupca, a prodavac i dalje ostaje upisan kao vlasnik sve dok se predbeležba ne opravda, odnosno dok se Službi za katastar nepokretnosti ne dostavi saglasnost za upis (clausula intabulandi), u kom slučaju će se  izvršiti opravdanje predbeležbe i upis prava svojine u korist kupca.

Javni beležnik je obavezan, da po službenoj dužnosti dostavi Službi za katastar nepokretnosti, radi opravdanja predbeležbe prava svojine, izjavu kojom prodavac potvrđuje da je kupac u celosti isplatio kupoprodajnu cenu i daje mu saglasnost za upis – bezuslovna clausula intabulandi, koju je solemnizovao, a na osnovu koje se u Službi formira po službenoj dužnosti novi predmet.

Kada su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu, sud utvrđuje granicu između susednih nepokretnosti, u skladu sa odredbama čl. 155-163. Zakona o vanparničnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 25/82, 48/88, i „Službeni glasnik RS”, br. 46/95 – dr. zakon, 18/05 – dr. zakon, 85/12, 45/13 – dr. zakon, 55/14, 6/15, 106/15 – dr. zakon i 14/22).

Predlog za uređenje međa između susednih zemljišnih parcela može podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela.

Ovaj Kontakt centar namenjen je za davanje odgovora i objašnjenja radi lakšeg i pravilnijeg razumevanja propisa kojima je uređena  oblast upisa u katastar nepokretnosti. Kontakt centar nije namenjen za davanje objašnjenja o primeni propisa kojima je uređena izgradnja objekata. Za tražene informacije u vezi sa izgradnjom objekta, možete se obratiti organu jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za građevinske poslove.

Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o svim promenama na određenoj katastarskoj parceli (istorijat promena).

Obrazac zahteva za izdavanje uverenja možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/uverenje-o-istorijatu-promena-na-nepokretnosti

Uz zahtev za upis u katastar nepokretnosti, potrebno je da dostavite ugovor o otkupu stana, sa potvrdom o isplati cene u potpunosti, ako je upis uslovljem isplatom kupoprodajne cene u celosti, i ugovor o poklonu. Ugovori moraju biti overeni u skladu sa zakonom. Takođe, ako stan nije upisan u katastar, potrebno je da dostavite  uverenje o tom posebnom delu objekta (specifikacija) koje izdaje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za građevinske poslove, u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat.  Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji.

Za provođenje promene u katastru nepokretnosti plaćaju se republičke administrativne takse, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka, 144/20 i 138/22). Pored takse na zahtev, koja saglasno tarifnom broju 1. iznosi 330,00 dinara, plaća se taksa za promenu imaoca prava na nepokretnosti, na osnovu jedne isprave, u iznosu od 5.400,00 dinara, a za svaku sledeću ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet u odnosu na upisanog imaoca prava po 1.620,00 dinara, u skladu sa tarifnim br. 215b stav 5. tačka 12).

Instrukciju za plaćanje republičke administrativne takse Služba za katastar nepokretnosti izdaje po podnošenju zahteva, budući da se taksa plaća po personalizovanom pozivu na broj koji se dobija nakon podnošenja zahteva, odnosno formiranja predmeta.

Zahtev za upis, odnosno provođenje promene u katastru nepokretnosti podnosi se na propisanom obrascu. Obrazac zahteva  možete preuzeti na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi: : https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BE

Budući da Vaš pok. otac nije bio upisan u katastar nepokretnosti za vlasnika zemljišta i objekta, Vi niste mogli steći pravo svojine na osnovu rešenja o nasleđivanju, već ste upisani kao držalac. Radi upisa prava svojine potrebno je da dostavite ispravu na osnovu koje je Vaš pok. otac stekao zemljište i uverenje da je objekat izgrađen pre propisa kojima je uvedena obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno da se može graditi objekat samo na osnovu pravnosnažne građevinske dozvole. To uverenje izdaje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za građevinske poslove, a ko taj organ nije u mogućnosti da izda takvo uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke o vremenu gradnje objekta.

Nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja sa bližim podacima o ispravi kojom je pokrenut postupak upisa u katastar nepokretnosti na nepokretnostima Vašeg pok. oca. Budući da Vi niste upisani u katastru za vlasnika tih nepokretnosti, morate dostaviti dokaz da imate pravni interes za podnošenje zahteva (kopija izvoda iz matične knjige rođenih).

Predbeležba prava svojine na nepokretnosti, upisuje se u smislu člana 11. stav 2. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni Glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) ako ugovor o kupoprodaji nepokretnosti ne sadrži bezuslovnu saglasnost prodavca da se kupac može upisati u katastar nepokretnosti kao vlasnik nepokretnosti (clausula intabulandi), već je davanje saglasnosti uslovljeno isplatom kupoprodajne cene u celosti.

Ako je Službi za katastar nepokretnosti dostavljen najpre ugovor o kupoprodaji, bez saglasnosti prodavca za upis (clausula intabulandi), Služba upisuje predbeležbu prava svojine u korist kupca, a prodavac i dalje ostaje upisan kao vlasnik sve dok se predbeležba ne opravda, odnosno dok se Službi za katastar nepokretnosti ne dostavi saglasnost za upis (clausula intabulandi), u kom slučaju će se  izvršiti opravdanje predbeležbe i upis prava svojine u korist kupca.

Javni beležnik je obavezan, da po službenoj dužnosti dostavi Službi za katastar nepokretnosti, radi opravdanja predbeležbe prava svojine, izjavu kojom prodavac potvrđuje da je kupac u celosti isplatio kupoprodajnu cenu i daje mu saglasnost za upis -clausula intabulandi, koju je solemnizovao, a na osnovu koje se u Službi formira po službenoj dužnosti novi predmet.

Podaci o objektu upisuju se u katastar nepokretnosti na osnovu pravnosnažne građevinske, odnosno upotrebne dozovle i elaborata geodetskih radova. Ukoliko je u elaboratu geodetskih radova koji je bio osnov za upis predmetnog objekta u katastar nepokretnosti navedeno da je spratnost objekta P+1, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti odluči će rešenjem.

Odredbom člana 3. stav 1. tačka 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je načelo upisa, koje podrazumeva da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar, a da prestaju brisanjem tog upisa, te da se samo u slučajevima određenim zakonom, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima mogu steći i pre upisa u katastar, ali da i tada tek upisom proizvode pravno dejstvo prema savesnim trećim licima.

Dakle, imalac prava svojine na nepokretnosti je lice koje je upisano u katastar nepokretnosti kao imalac tog prava.

Vi, kao prodavac nepokretnosti, imate pravo da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za provođenje promene imaoca prava u katastru nepokretnosti na osnovu kupoprodajnog ugovora. Takođe, imate pravo da organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za utvrđivanje, kontrolu i naplatu  poreza na imovinu podnesete zahtev za promenu obveznika poreza na imovinu na osnovu tog ugovora.

Pravni osnov za provođenje u katastru nepokretnosti promene nastale razdvajanjem stambenog prostora jesu  elaborat geodetskih radova i pravnosnažno rešenje kojim se odobrava izvođenje radova na razdvajanju stambenog prostora, koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) i članom 3. stav 2. tačka 18) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Službeni glasnik RS", br. 102/20, 16/21 i 87/21).

Budući da elaborat geodetskih radova čine podaci dobijeni geodetskim merenjem i prikupljanjem podataka na terenu, razdvajanje stambenog prostora mora biti faktički izvršeno da bi se ta promena provela u katastru nepokretnosti.

Isto je propisano odredbom člana 5. stav 10. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 24/20).

Saglasno navedenoj odredbi,  ako se radi o objektu izgrađenom pre stupanja na snagu Osnovne uredbe o građenju („Službeni list FNRJ”, broj 46/48), Zakona o uslovima za izgradnju stambenih zgrada na selu („Službeni glasnik NRS”, broj 7/61), odnosno Zakona o izgradnji investicionih objekata („Službeni glasnik SRS”, broj 25/73) podaci o objektu, odnosno posebnim delovima tog objekta upisuju se na osnovu uverenja nadležnog organa ili nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke, koji sadrže potrebne podatke o objektu, odnosno posebnim delovima objekta i vremenu gradnje tog objekta, kao i na osnovu elaborata geodetskih radova ako objekat nije upisan u katastar nepokretnosti.

Za aneks ugovora o otkupu stana koji je zaključen sa preduzećem koje je u stečaju obratite se stečajnom upravniku.

Ukazujemo da su odredbom člana 86. stav 6. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) propisani izuzeci od pravila da u ispravi koja je osnov za upis, nepokretnost mora biti označena prema podacima katastra nepokretnosti. Naime, propisano je da izuzetno, isprava za upis nastala pre stupanja na snagu katastra nepokretnosti u katastarskoj opštini na koju se isprava odnosi, mora sadržati označenje nepokretnosti koja je predmet upisa i podatke o upisanom prethodniku i licu u čiju korist se zahteva upis, na način koji omogućava njihovu pouzdanu identifikaciju

Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Zahtev za upis u katastar nepokretnosti može se podneti poštom, putem preporučene pošiljke. Instrukciju za plaćanje republičke administrativne takse Služba za katastar nepokretnosti izdaje po podnošenju zahteva, budući da se plaćanje takse vrši po personalizovanom pozivu na broj koji se dobija nakon podnošenja zahteva, odnosno formiranja predmeta.

Naslednici mogu da se sporazumeju da jedna od nasleđenih katastarskih parcela ostane u suvlasništvu svih naslednika. Pravni osnov za provođenje promene imaoca prava na nepokretnostima u katastru nepokretnosti predstavlja pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, sporazum o razvrgnuću suvlasničke zajednice ili poravnanje zaključeno pred javnim beležnikom.

Ukoliko posedujete pravnosnažno rešenje kojim je izdata upotrebna dozvola za poslovni prostor od strane organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za građevinske poslove, potrebno je da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za upis u katastar nepokretnosti i priložite to rešenje, u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Zahtev za upis, odnosno provođenje promene u katastru nepokretnosti podnosi se na propisanom obrascu. Obrazac zahteva  možete preuzeti na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi: : https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BE

Zahtev možete podneti poštom, putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata koji je profesionalni korisnik e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti Palilula u zakazanom terminu.

Termin za predaju zahteva možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na veb prezentaciji republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje Ili na telefon 0700 500 500.   

Instrukciju za plaćanje republičke administrativne takse Služba za katastar nepokretnosti izdaje po podnošenju zahteva, budući da se taksa plaća po personalizovanom pozivu na broj koji se dobija nakon podnošenja zahteva, odnosno formiranja predmeta.

Potrebno je da kod nadležnog suda pokrenete parnični postupak tužbom radi utvrđenja prava svojine na delu katastarske parcele na kome je upisana državina.

Odredbama člana 58. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da ako se najkasnije do 1. maja 2028. godine ne steknu zakonski uslovi za upis prava svojine na nepokretnostima na kojima je određeno lice upisano kao držalac u skladu sa Zakonom o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 – autentično tumačenjei 113/17 – dr. zakon), Služba će po službenoj dužnosti izvršiti brisanje svojstva držaoca tog lica i državine na nepokretnosti.

Isto se odnosi se i na lica koja državinu steknu pravnim poslom, nasleđivanjem, odlukom suda ili drugog nadležnog organa ili po drugom zakonom propisanom osnovu.

Ako je Vaš pok. otac upisan za imaoca prava svojine na kući, pravni osnov za promenu imaoca prava svojine na istoj u katastru nepokretnosti predstavlja pravnosnažno rešenje o nasleđivanju.

Ako vlasnik objekta nije upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava na građevinskom zemljištu na kome je objekat izgrađen, on može, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, steći pravo svojine na građevinskom zemljištu na kome je objekat izgrađen po tržišnim uslovima, neposrednom pogodbom u postupku određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranja građevinske parcele, koji sprovodi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove, u skladu sa odredbama člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20).

Pravni osnov za provođenje tražene promene u katastru nepokretnosti predstavljaju projekat parcelacije, odnosno preparcelacije potvrđen od strane organa jedinice lokalne samouprave  nadležnog za poslove urbanizma, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja, saglasno odredbi člana 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21), elaborat  geodetskih radova, saglasno odredbi člana 5. stav 4. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20), kao i dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele.

Dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima predstavlja ugovor o razvrgnuću suvlasničke zajednice (ugovor o deobi) ili poravnanje suvlasnika zaključeno pred sudom ili javnim beležnikom.

Ukoliko suvlasnici ne mogu da postignu sporazum, potrebno je kod nadležnog suda pokrenuti vanparnični postupak za deobu imovine.

Kada je u katastar nepokretnosti  hipoteka na objektu u izgradnji, odnosno posebnim delovima objekta u izgradnji upisana na zemljištu, upisom objekta i posebnih delova objekta u katastar nepokretnosti na osnovu pravnosnažne upotrebne dozvole, hipoteka se upisuje na objektu, odnosno posebnim delovima objekta,  po službenoj dužnosti, u skladu sa odredbom člana 11. stav 2. tačka 1) Zakona o hipoteci (“Službeni glasnik RS”, br. 115/05, 60/15, 63/15 –US i 83/15).

Očigledno se u konkretnom slučaju radi o propustu da se hipoteka upiše na izgrađenim  i upisanim stanovima.

Parking mesta izvan zgrade se ne upisuju u katastar nepokretnosti, pa samim tim ne postoji mogućnost upisa prava korišćenja parking mesta. U katastar nepokretnosti može se upisati zabeležba postojanja ugovora o prenosu prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku i stambenom kompleksu, u skladu sa odredbom člana 70. stav 24. Zakona o planiranju i izgradnji izgradnji( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20),

Odredbom člana 70. stav 24. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravo trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku i stambenom kompleksu, koje je investitor preneo pravnim poslom trećem licu, može se dalje prometovati i raspolagati u obimu stečenih prava, te da se tim pravnim poslom ne stiču uslovi za upis svojinskih prava u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, ali se pravni posao kojim se prenosi to pravo može upisati kao zabeležba u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima.

Dakle, u katastar nepokretnosti se upisuje zabeležba postojanja ugovora o prenosu prava trajnog korišćenja parking mesta.

Odredbom člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, pored ostalog,  izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena, a koja, izuzetno, može biti data i u posebnoj ispravi, uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Potrebno je da, uz zahtev za provođenje promene imaoca prava na predmetnim katastarskim parcelama u katastru nepokretnosti, koji se podnosi Službi za katastar nepokretnosti, priložite pravnosnažna rešenja o nasleđivanju kojima je raspravljena zaostavština svakog od upisanih vlasnika posle njhove smrti, kojima se Vi oglašavate za naslednika.

                 Ako stan nije upisan u katastar nepokretnosti, a zgrada je upisana, za upis stana potrebno je, uz zahtev za upis, dostaviti  uverenje organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za građevinske poslove (specifikacija posebnog dela objekta) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat, a ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije. Radi upisa prava svojine na stanu u vašu korist, potrebno je dostaviti pravnosnažno rešenje o nasleđivanju i ugovor o otkupu stana, koji mora da sadrži saglasnost za upis-clausula intabulandi. Ako je saglasnost za upis uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, potrebno je dostaviti potvrdu o isplati kupoprodajne cene.

                Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova.

                Za provođenje promene u katastru nepokretnosti plaćaju se republičke administrativne takse, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka, 144/20 i 138/22). Pored takse za zahtev, koja saglasno tarifnom broju 1. iznosi 330,00 dinara, plaća se taksa za promenu imaoca prava na nepokretnosti, na osnovu jedne isprave, u iznosu od 5.400,00 dinara, a za svaku sledeću ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet u odnosu na upisanog imaoca prava po 1.620,00 dinara, u skladu sa tarifnim br. 215b stav 5. tačka 12).

                Za upis u katastar nepokretnosti po osnovu rešenja o nasleđivanju ne plaća se republička administrativna taksa, saglasno  odredbi stava 4. tačka 2) Napomene tarifnog broja 215b navedenog Zakona.

                U konkretnom slučaju, platili biste taksu za provođenje promene po osnovu ugovora o otkupu stana u iznosu od 1.620,00 dinara i taksu za zahtev 330,00 dinara.

                Po podnošenju zahteva, Služba za katastar nepokretnosti izdaje instrukciju za plaćanje takse, koja sadrži iznos takse i broj računa na koji treba izvršiti uplatu.

Zabeležba pokrenutog postupka za promenu imaoca prava svojine na tom stanu, u Beogradu upisana je povodom zahteva Grada Beograda za upis javne svojine.

Službi za katastar nepokretnosti Palilula podnesite zahtev za upis na osnovu ugovora o otkupu stana. Napominjemo da ugovor o otkupu stana mora da sadrži saglasnost za upis-clausula intabulandi. Ako je saglasnost za upis uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, potrebno je dostaviti i potvrdu o isplati kupoprodajne cene.

Radi upisa prava svojine na stanu u vašu korist, pored pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju, potrebno je, uz zahtev za upis, nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti dostaviti i ugovor o otkupu stana, koji mora da sadrži saglasnost za upis-clausula intabulandi. Ako je saglasnost za upis uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, potrebno je dostaviti i potvrdu o isplati kupoprodajne cene.

Ukoliko se Vaše pitanje odnosi na zabeležbu pokrenutog postupka za promenu imaoca prava na nepokretnosti Vašim zahtevom, koja je upisana u katastar nepokretnosti, ta zabeležba sprečava da Služba za katastar nepokretnosti odlučuje o novim upisima na istoj nepokretnosti dok se ne donese konačna odluka u postupku koji je pokrenut vašim zahtevom, saglasno načelu prvenstva iz člana 3. stav 1. tačka 3) i člana 31. st. 1.i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

Odredbom člana 31.stav 3. navedenog zakona propisano je da, izuzetno, Služba za katastar nepokretnosti odlučuje prioritetno o upisu koji se vrši na osnovu propisa kojim se uređuje eksproprijacija, kao i o upisu zabeležbe rešenja o izvršenju radi prinudnog namirenja potraživanja obezbeđenog hipotekom koja je upisana u katastar na istoj nepokretnosti.

Upisana zabeležba pokrenutog postupka za promenu imaoca prava na nepokretnosti ne sprečava zaključenje ugovora o prometu te nepokretnosti, ali javni beležnik u postupku potvrđivanja (solemnizacije) ugovora vodi računa o upisu te zabeležbe i neće potvrditi (solemnizovati) takav ugovor ako je u katastar nepokretnosti upisana zabeležba pokrenutog postupka radi promene imaoca prava na nepokretnosti.   

                Zahtev za upis u katastar nepokretnosti podnosi se Službi za katastar nepokretnosti nadležnoj za područje na kome se nalazi nepokretnost koja je predmet upisa. Promena imaoca prava na nepokretnosti po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju provodi se u katastru nepokretnosti na osnovu tog ugovora, ukoliko je primalac izdržavanja upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava na nepokretnosti, kao i izvoda iz matične knjige umrlih, koji Služba za katastar nepokretnosti pribavlja po službenoj dužnosti ako je u ugovoru naveden podatak o jedinstvenom matičnom broju građana za primaoca izdržavanja. Ako primalac izdržavanja nije upisan u katastar, potrebno je dostaviti i ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim prethodnikom.

                Ukazujemo da je odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da isprava, da bi bila podobna za upis u katastar nepokretnosti, pored ostalog, mora da sadrži označenje nepokretnosti na koju se odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (katastarska opština, broj i površina parcele, broj i površina objekta, broj i površina posebnog dela objekta). Odredbom člana 86. stav 6. istog zakona propisano je da izuzetno, isprava za upis nastala pre stupanja na snagu katastra nepokretnosti u katastarskoj opštini na koju se isprava odnosi, mora sadržati označenje nepokretnosti koja je predmet upisa na način koji omogućava njihovu pouzdanu identifikaciju.

                Odredbom člana 87. stav 1. tačka 1) navedenog zakona propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, pored opštih uslova koji važe za ispravu za upis, da bi bila podobna za upis, mora biti sačinjena u pisanoj formi uz overu potpisa lica između kojih se isprava sačinjava, ako posebna forma isprave nije propisana posebnim zakonom.

                Posebna forma ugovora o doživotnom izdržavanju propisana je  odredbom člana 195. Zakona o nasleđivanju (“Službeni glasnik RS br. 46/95, 101/03-US i 6/15).

                Prema sada važećoj odredbi ugovor o doživotnom izdržavanju zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prema odredbi koja je bila na snazi u vreme kada ste Vi sa ocem zaključili ugovor, ugovor o doživotnom izdržavanju morao je da bude zaključen u pisanom obliku i overen od sudije koji je bio dužan da pre overe pročita ugovor strankama i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. U suprotnom ugovor je ništav.   

Odredbama člana 82a st. 1. i 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80, 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", broj 115/05 - dr. zakon) propisano da strana fizička i pravna lica koja obavljaju delatnost u Republici Srbiji mogu, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima na teritoriji Republike Srbije koje su im neophodne za obavljanje te delatnosti, a da strano fizičko lice koje ne obavlja delatnost u Republici Srbiji može, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na stanu i stambenoj zgradi kao i državljanin Republike Srbije. Takođe, odredbom člana 3. stav 1.  Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, br. 93/14, 121/14 i 6/15) propisano je da se prenosom prava svojine na zgradi istovremeno prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Imajući u vidu citirane odredbe, ako su predmet ugovora o kupoprodaji stambena zgrada i eventualno pomoćne zgrade koje su u funkciji glavnog stambenog objekta, i građevinsko zemljište na kojem se zgrade nalaze, kao i zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrada, te ukoliko je prodavac upisan u katastar nepokretnosti kao imalac prava svojine na objektima, odnosno prava korišćenja ili prava svojine na zemljištu, možete se upisati u katastar nepokretnosti za imaoca prava na predmetnim nepokretnostima, pod uslovom da sa državom čiji ste državljanin postoji uzajamnost (reciprocitet) u pogledu mogućnosti sticanja prava svojine na nepokretnostima pravnim poslom. Za objašnjenje o uzajamnostii možete se obratiti Ministarstvu pravde Republike Srbije.  

Kada se radi o neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, raniji sopstvenici građevinskog zemljišta i njihovi pravni sledbenici mogu ostvariti pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, bez naknade, u postupku koji sprovodi mesno nadležna Služba za katastar nepokretnosti.

Pravo na konverziju bez naknade ne mogu ostvariti lica – nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke nadležnog organa. Ta lica mogu ostvariti pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, uz naknadu, u postupku koji sprovodi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne odnose, u skladu sa Zakonom o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu ("Službeni glasnik RS", br. 64/15 i 9/20).

Raniji sopstvenik građevinskog zemljišta je lice koje je po važećim propisima bilo njegov sopstvenik na dan stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Službeni list FNRJ“, br. 52/58, 3/59, 24/59 i 24/61), Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera („Službeni list SFRJ“, broj 5/68), odnosno Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera („Službeni glasnik SRS „, br. 32/68, 17/69, 29/69, 19/71, 16/72, 24/73 i 39/73).

Nije potrebno da se prethodno prodavac od kojeg ste kupili stan uknjiži za vlasnika stana, s tim da morate, uz zahtev za upis u katastar nepokretnosti, da priložite i ugovor o otkupu stana koji je on zaključio sa preduzećem.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji.

Budući da se u konkretnom predmetu promena koju treba provesti u katastru nepokretnosti odnosi na zemljište (deoba parcele), a ne na upis objekta, kućni broj se ne utvrđuje po službenoj dužnosti, već je potrebno podneti zahtev za utvrđivanje kućnog broja.

Zahtev za utvrđivanje kućnog broja podnosi se Republičkom geodetskom zavodu- Odeljenju za adresni registar, na adresu: Beograd, Ul. Bulevar vojvode Mišića br. 39 ili na email: mojaadresa@rgz.gov.rs

Budući da niko ne može na drugog preneti više prava nego što sam ima (Nemo plus iuris ad alium transferre potest quam ipse habet), nije moguće steći pravo svojine na predmetnom stanu, na kome je XX upisan kao držalac, sve dok se u katastru nepokretnosti ne promeni pravni status objekta, odnosno dok se Službi za katastar nepokretnosti ne dostavi pravnosnažna upotrebna dozvola.

Radi upisa prava svojine na stanu u Vašu korist, potrebno je da, prethodno, Službi za katastar nepokretnosti bude dostavljeno pravnosnažno rešenje o ozakonjenju objekta i elaborat geodetskih radova, koje nadležni organ dostavlja po službenoj dužnosti, a potom ugovor o prometu nepokretnosti, povtrđen (solemnizovan) od strane javnog beležnika.

  Saglasno članu 36. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), u postupku koji Služba za katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti, na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti dostavi sud, drugi nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, rok za donošenje rešenja, u predmetu koji po redosledu prvenstva može da se rešava, je pet radnih dana, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano.

  Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

                Ako je u ispravi na osnovu koje je Vaša pok. majka upisana u zemljišnu knjigu, odnosno katastar nepokretnosti kao imalac prava na nepokretnosti pravilno navedeno njeno ime, naslednici imaju pravo da Službi za katastar nepokretnosti podnesu zahtev za ispravku greške, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

                Ako je u ispravi koja je bila osnov za upis, sadržan pogrešan podatak o imenu Vaše pok. majke, potrebno je da se najpre izvrši ispravka isprave, te da se, potom, ista dostavi Službi za katastar nepokretnosti uz zahtev za ispravku upisa u katastru nepokretnosti, saglasno članu 51. stav 2. navedenog zakona.

                Za potrebne informacije u vezi sa ispravkom isprave, potrebno je da se obratite organu koji je ispravu doneo, odnosno sa kojim je zaključen ugovor.

Kada suvlasnici prodaju nepokretnost u ugovoru o kupoprodaji navodi se ukupna kupoprodajna cena, od koje svakom suvlasniku pripada određeni iznos srazmerno suvlasničkom udelu u pravu svojine na nepokretnosti, a može se u ugovoru navesti koliki iznos od ukupne kupoprodajne cene kupac treba da isplati svakom suvlasniku.

Saglasno odredbi člana 5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) upis u katastar nepokretnosti podataka o posebnim delovima objekta vrši se na osnovu pravnosnažne upotrebne dozvole. Ako upotrebna dozvola ne sadrži potrebne podatke o posebnom delu objekta (naziv katastarske opštine, broj i površinu parcele, broj i površinu objekta, broj i površinu posebnog dela objekta), potrebno je, uz zahtev za upis, dostaviti  uverenje o posebnom delu objekta (specifikacija) koje izdaje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za građevinske poslove, u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata upotrebna dozvola za objekat. Ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji.

Ukoliko je gornja etaža stana nastala izvođenjem radova kojima je odstupljeno od izdate građevinske dozvole i glavnog projekta, potrebno je pribaviti rešenje o ozakonjenju posebnog dela objekta.                     

Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za ozakonjenje objekata, po službenoj dužnosti, dostavlja nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti pravnosnažno rešenje o ozakonjenju objekta, odnosno posebnog dela objekta i elaborat geodetskih radova radi upisa u katastar nepokretnosti.

Suvlasnici katastarske parcele mogu postati vlasnici zemljišta sa udelom 1/1 ako se izvrši deoba katastarske parcele.

Ako katastarska parcela predstavlja građevinsko zemljište, uz zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti nastale deobom parcele, saglasno članu 66. stav 2. Zakona o planiranju I izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br.  br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20),  potrebno je dostaviti projekat parcelacije overen od strane organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove urbanizma, čiji sastavni deo čini projekat geodetskog obeležavanja, kao i elaborat geodetskih radova.

                Ako je parcela izvan granice građevinskog zemljišta, deoba parcele provodi se u katastru nepokretnosti na osnovu elaborata geodetskih radova, u skladu sa članom 116. stav 1.  Pravilnika o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti (“Službeni glasnik RS”, br. 7/2016-53, 88/2016-60, 7/2019-162 (dr. pravilnik).

               U oba slučaja dostavlja se i dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima (ugovor o deobi, odluka suda ili poravnanje zaključeno pred javnim beležnikom).          

Za provođenje promene u katastru nepokretnosti plaćaju se republičke administrativne takse u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka, 144/20 i 138/22). Pored takse na zahtev, koja saglasno tarifnom broju 1. iznosi 330,00 dinara, plaća se taksa za promenu nastalu deobom parcele, za dve parcele novog stanja, u iznosu od 4.330,00 dinara, a za svaku sledeću parcelu novog stanja 1.620,00 dinara, u skladu sa tarifnim br. 215b stav 5. tačka 1).

Promena namene (vrste) zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište vrši se planskim dokumentom.

                 Odredbom člana 88. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20) propisano je da kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granice planskog dokumenta sa popisom katastarskih parcela sa odgovarajućim grafičkim prikazom. 

                Odredbom stava 2. istog člana propisano je da Služba za katastar nepokretnosti, u roku od 15 dana po dobijanju planskog dokumenta, rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti. Budući da je odredbom stava 3. istog člana propisano da se poljoprivredno zemljište kojem je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, do privođenja zemljišta nameni može koristiti za poljoprivrednu proizvodnju, u katastru nepokretnosti se, prilikom promene vrste (namene) zemljišta zadržava postojeći upis kulture (načina korišćenja) i klase, sve dok se ne steknu uslovi za promenu upisane kulture, u skladu sa Pravilnikom o katastarskom klasiranju i bonitiranju zemljišta  (Službeni glasnik RS“, broj 63/14).

               Odredbom člana 38. stav 1. navedenog pravilnika propisano je da se katastarska kultura, odnosno način korišćenja zemljišta na parceli, odnosno delu parcele, utvrđuje uviđajem na licu mesta prema faktičkom stanju. Utvrđena promena katastarske kulture i klase konstatuje se u zapisniku o utvrđivanju katastarske kulture i klase zemljišta, koji izrađuje ovlašćena geodetska organizacija i dostavlja nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, putem eŠaltera, radi provođenja promene u katastru nepokretnosti.

                Dakle, potrebno je praviti razliku između vrste (namene) zemljišta i kulture (načina korišćenja). Ukoliko je parcela koju nameravate da kupite upisana u katastar nepokretnosti, po vrsti, kao poljoprivredno zemljište, kod organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove urbanizma možete se informisati o mogućnostima da se planskim dokumentom to zemljište pretvori u građevinsko.

Zahtev za upis u katastar nepokretnosti može se podneti putem e-šaltera preko advokata koji je profesionalni korisnik e-šaltera.

                   Zahtev možete podneti poštom putem preporučene pošiljke ili predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin za predaju zahteva možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, link https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje ili na telefon 011 63 55 600.

Zahtev se podnosi na propisanom obrascu. Obrazac zahteva  možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, link https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BE

                  Instrukciju za plaćanje republičke administrativne takse Služba za katastar nepokretnosti će Vam izdati po podnošenju zahteva.

                  Napominjemo da, ukoliko stan nije upisan u katastar nepokretnosti potrebno je da dostavite uverenje o posebnom delu objekta (specifikacija) koje izdaje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za građevinske poslove, u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata upotrebna dozvola za objekat. Ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije.

   Ugovori o prometu nepokretnosti moraju da sadrže izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje. Izuzetno, ako je ugovorom upis uslovljen potvrdom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis, saglasno odredbi člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji.

                Saglasno članu 36. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), u postupku koji Služba za katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti, na osnovu isprave dostavljene od strane nadležnog organa po službenoj dužnosti,  rok za donošenje rešenja je pet radnih dana, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, a rok za za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.                  

              Urgencija za rešavanje predmeta u Službi za katastar nepokretnosti može se dostaviti putem aplikacije ePrimedbe koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

Potrebno je da angažujete ovlašćenu geodetsku organizaciju da izvrši omeđavanje katastarske parcele, odnosno obeležavanje graničnih tačaka parcele na terenu propisanim belegama, prema poslednjem stanju podataka o parceli u bazi podataka katastra nepokretnosti.

               Ukoliko Vaš sused ne bude saglasan sa izvršenim obeležavanjem graničnih tačaka parcele, možete nadležnom sudu podneti predlog za uređenje međe između susednih parcela, u skladu sa odredbama člana 156. Zakona o vanparničnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 25/82, 48/88, i „Službeni glasnik RS”, br. 46/95 – dr. zakon, 18/05 – dr. zakon, 85/12, 45/13 – dr. zakon, 55/14, 6/15, 106/15 – dr. zakon i 14/22).

Promena državine u pravo svojine na katastarskoj parceli može se izvršiti u katastru nepokretnosti na osnovu isprave o sticanju koja, po sadržini i formi, predstavlja podoban pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti.

                 Ukoliko smatrate da je prilikom upisa u katastar nepokretnosti pričinjena greška, te da ste upogrešno upisani za držaoca umesto za vlasnika parcele, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

                Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promene investitora može se podneti do podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, saglasno odredbi člana 141. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21). 

                   Odredbama stava 1. i 2. istog člana propisano je da, ako se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 30 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli i uz zahtev priloži pravni osnov kojim se prenose stvarna prava na objektu u izgradnji. 

Radi upisa u katastar nepokretnosti potreban vam je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, overen u skladu sa zakonom i izjava prodavca -bezuslovna saglasnost za upis (clausula intabulandi), ukoliko nije sadržana u ugovoru.

Ako prodavac nije upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na stanu, potrebno je da pribavite isprave o sticanju kojima se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim prethodnikom.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Ukoliko ne možete da pribavite navedene isprave, preostaje Vam da kod nadležnog suda, tužbom radi utvrđenja prava svojine na stanu, pokrenete parnični postupak.

Predmet postupka ozakonjenja su i objekti koji nisu upisani u katastar nepokretnosti.

                   Upis u katastar nepokretnosti objekta koji je u postupku ozakonjenja vrši Služba za katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti na osnovu dokumentacije koju, po službenoj dužnosti, dostavi organ nadležan za poslove ozakonjenja objekta. 

                Odredbama člana 32. st. 10-13. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da organ nadležan za poslove ozakonjenja objekata, pre donošenja odluke u tom postupku, dostavlja Službi za katastar nepokretnosti na pregled elaborat geodetskih radova, radi provere da li je isti sačinjen u skladu sa propisima, standardima i tehničkim normativima. Ako Služba utvrdi da elaborat geodetskih radova nema nedostataka, doneće rešenje o upisu objekta u katastar nepokretnosti, i isto dostaviti upisanom imaocu prava na katastarskoj parceli na kojoj je objekat izgrađen, kao i organu nadležnom za poslove ozakonjenja objekta, radi informisanja. Upis imaoca prava svojine na tom objektu sprovešće se u katastar nepokretnosti nakon ozakonjenja objekta.

                Odredbama člana 36. st. 1. i 2. Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", br. 96/15, 83/18, 81/20 - US) propisano je da se danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju objekta stiču uslovi za upis prava svojine u katastar nepokretnosti, a da nadležni organ, po službenoj dužnosti, dostavlja primerak pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju Službi za katastar nepokretnosti, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju.      

               Kod organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove ozakonjenja objekata možete se informisati o dokumentaciji koju treba dostaviti u tom postupku. 

                  Zahtev za upis u katastar nepokretnosti može podneti jedan od naslednika. 

                Odredbom člana 25. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da ako se radi o upisu prava deljivih srazmerno celini, svaki imalac prava može da zahteva upis odgovarajućeg dela u svoju korist, pri čemu će se po službenoj dužnosti izvršiti upis i u korist drugih imalaca prava.

Ako je u ispravi na osnovu koje je Vaša baba upisana u zemljišnu knjigu, odnosno katastar nepokretnosti za imaoca prava na nepokretnosti pravilno navedeno njeno ime, naslednik, kao lice koje ima pravni interes,  ima pravo da Službi za katastar nepokretnosti podnese zahtev za ispravku greške, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

U zbirci isprava trajno se čuvaju sve isprave na osnovu kojih je izvršen upis u zemljišnu knjigu i katastar nepokretnosti, te će Služba za katastar nepokretnosti uvidom u zbirku isprava moći da utvrdi da li je prilikom uknjižbe pričinjena greška. 

Ako je u ispravi koja je bila osnov za upis u katastar nepokretnosti pogrešno navedeno ime Vaše babe, potrebno je da se najpre izvrši ispravka isprave, te da se ista dostavi Službi za katastar nepokretnosti uz zahtev za ispravku greške, saglasno članu 51. stav 2. navedenog zakona.

Zahtev se podnosi na propisanom obrascu (zaokružiti tačku 20.)

Obrazac zahteva može se preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, link https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev se podnosi poštom, putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno u prostorijama nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin se može zakazati putem internet aplikacije na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda E-zakazivanje na  linku  https://rgz.gov.rs/kontakt/info-centar/ezakazivanje  ili putem telefona 011 63 55 600.

Ukoliko Vam je potrebna informacija o dokumentaciji koja je potrebna da se u katastru nepokretnosti provede promena imaoca prava na zemljištu stečenom nasleđem, obaveštavamo Vas da se ova promena provodi u katastru na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. Ako ostavilac nije upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava na zemljištu, potrebno je dostaviti i ispravu, odnosno isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim prethodnikom u katastru nepokretnosti.  

                 Za promenu imaoca prava na nepokretnosti na osnovu rešenja o nasleđivanju ne plaća se republička administrativna taksa, saglasno odredbi stava 4. tačka 2) napomene tarifnog broja 215b Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -(ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20).     

                  Ukoliko su Vam potrebne informacije u vezi sa konverzijom, odnosno pretvaranjem prava korišćenja na građevinskom zemljištu u državnoj svojini u pravo svojine, obaveštavamo Vas da bez uvida u stanje upisa u katastru nepokretnosti i spise predmeta na osnovu kojih je izvršen upis na određenoj katastarskoj parceli, nije moguće dati informacije da li su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za konverziju bez naknade, za koju je nadležna Služba za katastar nepokretnosti. 

                Za postupak ozakonjenja objekta nadležan je organ jedinice lokalne samouprave, a za upis objekta u katastar nepokretnosti nadležan je Republički geodetski zavod-Služba za katastar nepokretnosti.

               Upis u katastar nepokretnosti objekta koji je u postupku ozakonjenja vrši Služba za katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti na osnovu dokumentacije koju, po službenoj dužnosti, dostavi organ nadležan za ozakonjenje objekta. 

                Odredbama člana 32. st. 10-13. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da organ nadležan za poslove ozakonjenja objekata, pre donošenja odluke u tom postupku, dostavlja Službi za katastar nepokretnosti na pregled elaborat geodetskih radova, radi provere da li je isti sačinjen u skladu sa propisima, standardima i tehničkim normativima. Ako Služba utvrdi da elaborat geodetskih radova nema nedostataka, doneće rešenje o upisu objekta u katastar nepokretnosti, i isto dostaviti upisanom imaocu prava na katastarskoj parceli na kojoj je objekat izgrađen, kao i organu nadležnom za poslove ozakonjenja objekta, radi informisanja. Upis imaoca prava svojine na tom objektu sprovešće se u katastar nepokretnosti nakon ozakonjenja objekta.

                Odredbama člana 36. st. 1. i 2. Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", br. 96/15, 83/18, 81/20 - US) propisano je da se danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju objekta stiču uslovi za upis prava svojine u katastar nepokretnosti, a da nadležni organ, po službenoj dužnosti, dostavlja primerak pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju Službi za katastar nepokretnosti, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju.

Služba za katastar nepokretnosti je dužna da, za svaki postupak koji je pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, dostavi nadležni organ, u katastar nepokretnosti upiše zabeležbu pokrenutog postupka na nepokretnosti koja je predmet upisa, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

                   Služba za katastar nepokretnosti mora da upiše navedenu zabeležbu bez obzira na osnovanost zahteva, te da o zahtevu odluči. Ako je zahtev neosnovan doneće rešenje kojim se zahtev odbija.

                  U konkretnom slučaju, ako je Grad Beograd podneo zahtev za upis prava javne svojine na istom stanu kao Vi, potrebno je da ovlašćenom licu tog organa predočite da posedujete isprave o sticanju tog stana, kako bi odustao od zahteva. 

Naknadni upis u katastar nepokretnosti podatka o imaocu prava na nepokretnosti, kao što je jedinstveni matični broj građana (JMBG), može se izvršiti ako je u ispravi koja je bila osnov za upis u katastar nepokretnosti (u konkretnom slučaju rešenje o nasleđivanju) sadržan taj podatak, odnosno ako se na osnovu podataka sadržanih u toj ispravi sa sigurnošću može utvrdititi identitet lica koje je upisano u katastar nepokretnosti za imaoca prava na određenoj nepokretnosti.

             Uz zahtev za upis u katastar nepokretnosti potrebno je dostaviti fotokopiju lične karte, odnosno očitanu ličnu kartu.

             Obrazac zahteva za upis u katastar nepokretnosti možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku  https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

             Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti ili putem eŠaltera, preko advokata profesionalnog korisnika eŠaltera.

Za prenos prava svojine na šumskom zemljištu sa Vašeg pok. dede na Vas  potrebno je da, uz zahtev za upis, dostavite pravnosnažno rešenje o nasleđivanju kojim je raspravljena zaostavština iza smrti Vašeg dede kojim je Vaš otac oglašen za naslednika i pravnosnažno rešenje o nasleđivanju kojim je raspravljena zaostavština Vašeg pok. oca kojim ste Vi oglašeni za naslednika. Ukoliko je Vaš otac preminuo pre Vašeg dede, u tom slučaju dostavljate pravnosnažno rešenje o nasleđivanju kojim je raspravljena zaostavština Vašeg dede kojim ste Vi oglašeni za naslednika.

Za promenu imaoca prava na nepokretnosti na osnovu rešenja o nasleđivanju ne plaća se republička administrativna taksa, saglasno odredbi stava 4. tačka 2) napomene tarifnog broja 215b Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -(ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20).

Lica – nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke nadležnog organa, imaju pravo na konverziju uz naknadu, u skladu sa odredbom člana 1. stav 2. tačka 2)  Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu ("Službeni glasnik RS", br. 64/15 i 9/20).

    Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na neizgrađenom građevinskom zemljištu uz naknadu u nadležnosti je organa jednice lokalne samouprave nadležnog za imovinsko pravne poslove, koji taj postupak ne pokreće po službenoj dužnosti, već po zahtevu stranke.

                  Ukazujemo da, saglasno odredbama člana 10. st. 1. i 2. Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", br. 96/15, 83/18 i 81/20 - US), predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu, a kao odgovarajuće  pravo smatra se ne samo pravo svojine, već i pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini.

                 Službi za katastar nepokretnosti, nadležnoj prema području na kojem se nalaze predmetne nepokretnosti, podnesite zahtev za upis u katastar nepokretnosti i dostavite ugovor o kupoprodaji i ugovor o poklonu, koji moraju biti overeni u skladu sa zakonom. Ako kuća nije upisana u katastar nepokretnosti, potrebno je dostaviti elaborat geodetskih radova, pravnosnažnu građevinsku i upotrebnu dozvolu za objekat. Isprave se dostavljaju u originalu, overenoj kopiji ili overenom prepisu.

                Saglasno odredbama člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon), ugovori, da bi bili podobni za upis, moraju da sadrže  izjavu o dozvoli upisa - clausula intabulandi, koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

               Ukoliko ugovor o kupoprodaji građevinskog zemljišta koji je zaključio vaš pok. otac ne sadrži saglasnost prodavca za upis, prodavac može naknadno dati izjavu o dozvoli upisa na osnovu tog ugovora koja mora biti potvrđena od strane javnog beležnika.

                 Ako je predmet konkretnog ugovora građevinsko zemljište u građevinskom području u svojini građana, a ugovor ima propisanu sadržinu i formu, taj ugovor može biti podoban pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti ako isti dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se zahteva upis i upisanog prethodnika u katastru nepokretnosti.

                Ukoliko je u konkretnom slučaju predmet ugovora prenos prava korišćenja na neizgrađenom gradskom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, ukazujemo da je taj prenos bio ograničen.

                 Saglasno odredbama člana 34. Zakona o građevinskom zemljištu ("Službeni glasnik RS", broj 44/95), u vezi sa članom 30. Zakona o građevinskom zemljištu ("Službeni glasnik SRS, broj 23/90 i "Službeni glasnik SRS", br. 3/90, 53/93, 67/93 i 48/94), koje su bile na snazi u vreme kada je Vaš otac zaključio ugovor, raniji sopstvenik je mogao preneti pravo korišćenja na neizgrađenom gradskom građevinskom zemljištu samo na bračnog druga, potomke, usvojenike, roditelje i usvojice, koji to pravo nisu mogli preneti pravnim poslom na druga lica, a pravni posao zaključen protivno tim odredbama je ništav. Pravo korišćenja mogli su naslediti zakonski naslednici ranijeg sopstvenika i zakonski naslednici bračnog druga, potomka, usvojenika, roditelja i usvojioca na koje je raniji sopstvenik preneo ta prava.

                    Raniji sopstvenik građevinskog zemljišta je lice koje je po važećim propisima bilo njegov sopstvenik na dan stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Službeni list FNRJ“, br. 52/58, 3/59, 24/59 i 24/61), Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera („Službeni list SFRJ“, broj 5/68), odnosno Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera („Službeni glasnik SRS „, br. 32/68, 17/69, 29/69, 19/71, 16/72, 24/73 i 39/73).

Promena imaoca prava u katastru nepokretnosti provodi se na osnovu isprave o sticanju, koja je po sadržini i formi podobna za upis u katastar (npr. ugovor o prometu nepokretnosti, pravnosnažna sudska presuda, pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, poravnanje zaključeno pred sudom ili javnim beležnikom). 

              Za upis u katastar nepokretnosti po osnovu rešenja o nasleđivanju ne plaća se republička administrativna taksa, saglasno  odredbi stava 4. tačka 2) napomene tarifnog broja 215b Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/2003-9, 51/2003-14 (ispravka), 61/2005-60, 101/2005-28 (dr.zakon), 5/2009-7, 54/2009-24, 50/2011-7, 93/2012-21, 65/2013-3 (dr.zakon), 83/2015-6, 112/2015-16, 113/2017-192, 3/2018-3 (ispravka), 95/2018-238, 38/2019-75, 86/2019-11, 90/2019-3 ispravka i 144/20).

Radi upisa površine stana u katastar nepokretnosti potrebno je da, uz zahtev za upis, dostavite uverenje o posebnom delu objekta (specifikacija), koje izdaje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za građevinske poslove, u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda navedeno uverenje potrebno je da dostavite nalaz i mišljenje veštaka građevinske struke izrađen na osnovu navedene tehničke dokumentacije. 

Ukoliko ne možete da pribavite podobnu ispravu na osnovu koje je Vaš deda stekao pravo korišćenja na građevinskom zemljištu u državnoj svojini, radi izgradnje objekta, kod nadležnog opštinskog organa ili u Istorijskom arhivu grada, preostaje Vam da kod nadležnog suda pokrenete parnični postupak radi ostvarivanja imovinskih prava.

Ako se radi o objektu izgrađenom pre stupanja na snagu Osnovne uredbe o građenju („Službeni list FNRJ”, broj 46/48), Zakona o uslovima za izgradnju stambenih zgrada na selu („Službeni glasnik NRS”, broj 7/61), odnosno Zakona o izgradnji investicionih objekata („Službeni glasnik SRS”, broj 25/73) podaci o objektu upisuju se u katastar nepokretnosti na osnovu uverenja nadležnog organa ili nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke, koji sadrži potrebne podatke o objektu, odnosno posebnim delovima objekta i vremenu gradnje tog objekta, saglasno odredbi članа 5. stav 10. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”. br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

Objekti se upisuju u katastar nepkretnosti na osnovu elaborata geodetskih radova, koji izrađuje ovlašćena geodetska organizacija nakon geodetskog merenja objekta, i pravnosnažne građevinske, odnosno upotrebne dozvole za objekat, saglasno odredbi člana 5. stav 5. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

               Odredbom člana 17. stav 4. Pravilnika o katastarskom premeru, obnovi katastra i geodetskim radovima u održavanju katastra nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", br. 7/19, 26/20 i 122/20-dr. pravilnik) propisano je da se u postupku katastarskog premera geodetski mere zgrade ako su stavljene pod krov ili u funkciju za koju su namenjene.

                Odredbom člana 59. stav 1. navedenog pravilnika propisano je da se prilikom izvođenja geodetskih radova u postupku održavanja katastra nepokretnosti shodno primenjuju odredbe tog pravilnika koje se odnose na katastarski premer. 

Odredbom člana 156. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 106/15, 106/16 -autentično tumačenje, 113/17 - autentično tumačenje, 54/19 i 9/20 - autentično tumačenje)

propisano je da od upisa zabeležbe rešenja o izvršenju nije dozvoljeno da se u katastar nepokretnosti upiše promena prava svojine na nepokretnosti, niti koje drugo stvarno pravo zasnovano na raspolaganju vlasnika, bez obzira kada je raspolaganje učinjeno. Odredbom stava 2. istog člana propisano je, ako se u toku izvršnog postupka promeni vlasnik nepokretnosti, sprovođenje izvršenja će se nastaviti na predmetnoj nepokretnosti, a novi vlasnik je dužan da trpi namirenje.

Urgenciju za rešavanje Vašeg predmeta u Službi za katastar nepokretnosti možete dostaviti putem aplikacije, koja je dostupna na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/ 

Ako je zgrada u kojoj se nalazi Vaš stan upisana u katastar nepokretnosti, uz zahtev za upis treba da dostavite ugovor o kupoprodaji nepokretnosti i uverenje o posebnom delu objekta (specifikacija), koje izdaje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za građevinske poslove u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat.

Rešenje postaje konačno istekom roka za žalbu od osam dana, ako žalba nije izjavljena, odnosno donošenjem drugostepenog rešenja, ako je žalba izjavljena, kada se briše zabeležba da rešenje nije konačno.  Ako u naknadnom roku od 40 dana od nastupanja konačnosti rešenja Službi za katastar nepokretnosti ne bude dostavljen dokaz da je pokrenut upravni spor, zabeležba da rešenje nije pravnosnažno brisaće se iz katastra nepokretnosti.

Zabeležba upisana u list nepokretnosti da je svojina stečena na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, briše se iz katastra nepokretnosti  na osnovu pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju, saglasno odredbi člana 46. stav 8. Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", br. 96/15, 83/18 i 81/20-US).

                     Saglasno odredbama čl. 43. i 44. Zakona o hipoteci  („Službeni glasnik RS”, br. 115/05, 60/15, 63/15 – US i 83/15)  vlasnik hipotekovane nepokretnosti može zahtevati ispis hipoteke iz katastra nepokretnosti, a uz zahtev se dostavlja pismena izjava hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, ili  pravnosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo. Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, te da dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti izda potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.

                   Odredbom člana 52. navedenog zakona propisano je da hipoteka prestaje na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajedničke svojine, ako: je proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeđenog potraživanja (stare hipoteke); upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći, ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja obezbeđenog hipotekom; za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlašćeno lice upisano u registar nepokretnosti.

                  Ukoliko ne možete da obezbedite saglasnost hipotekarnog poverioca, odnosno njegovog pravnog sledbenika, za brisanje hipoteke, koja izjava mora biti overena kod javnog beležnika, preostaje Vam da kod nadležnog suda pokrenete postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.              

                  Ako u katastar nepokretnosti na osnovu ugovora upisana lična službenost – pravo doživotnog plodouživanja, ona prestaje smrću plodouživaoca i brše se iz katastra nepokretnosti na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih. Ako su ugovorne strane saglasne da pravo doživotnog plodouživanje prestane ranije, potrebno je da zaključe aneks ugovora, koji, saglasno članu 93. stav 2. tačka 3) Zakona o javnom beležništvu (“Službeni glasnik RS”, br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – dr. zakon, 93/14 – dr. zakon, 121/14, 6/15 i 106/15), mora biti zaključen u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave, na osnovu koje će se izvršiti brisanje te lične službenosti iz katastra nepokretnosti.

U katastar nepokretnosti se ne upisuje parking mesto, pa samim tim ni pravo korišćenja parking mesta. U katastar nepokretnosti se može upisati zabeležba ugovora o sticanju prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku i stambenom kompleksu, u skladu sa članom 70. stav 24. Zakona o planiranju i izgradnji izgradnji( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20.

                     Saglasno odredbama čl. 43. i 44. Zakona o hipoteci  („Službeni glasnik RS”, br. 115/05, 60/15, 63/15 – US i 83/15)  vlasnik hipotekovane nepokretnosti može zahtevati ispis hipoteke iz katastra nepokretnosti, a uz zahtev se dostavlja pismena izjava hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, ili  pravnosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo. Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, te da dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti izda potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.

                  Odredbom člana 52. navedenog zakona propisano je da hipoteka prestaje na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajedničke svojine, ako: je proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeđenog potraživanja (stare hipoteke); upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći, ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja obezbeđenog hipotekom; za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlašćeno lice upisano u registar nepokretnosti.

                 Dakle, za brisanje hipoteke iz katastra nepokretnosti potrebno je da Vam pravni sledbenik hipotekarnog poverioca da saglasnost za brisanje hipoteke, koja izjava mora biti overena kod javnog beležnika. U suprotnom, preostaje  Vam da kod nadležnog suda pokrenete postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Prodavac stana ne mora da bude upisan u katastar nepokretnosti kao vlasnik stana upisanog u katastar nepokretnosti, ako poseduje ispravu, odnosno isprave o sticanju kojima dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim pravnim prethodnikom.

                   Ako prodavac nije upisan u katastar nepokretnosti kao imalac prava svojine na predmetnoj nepokretnosti, isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim pravnim prethodnikom, saglasno članu 23. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20),  dužan je da dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, javni beležnik uz ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, koji je potvrdio (solemnizovao).

                    Nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama na nepokretnosti.

                    Obrazac zahteva za izdavanje uverenja može se preuzeti sa veb prezentacije Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/uverenje-o-istorijatu-promena-na-nepokretnosti

                 Zahtev možete dostaviti poštom, putem preporučene pošiljke, neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu ili putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera.

                Termin za predaju zahteva možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje  koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje odabereom opcije “Zakazivanje šalterskog termina” radi predaje zahteva.

U situaciji kada je zajednički deo zgrade (tavanski prostor) pretvoren u stan, osnov za upis stana u katastar nepokretnosti predstavlja ugovor o prenosu prava svojine na zajedničkom delu zgrade, koji je, u propisanoj formi, investitor zaključio sa stambenom zajednicom, u skladu sa članom 9. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (“Službeni glasnik RS”, br. 104/16, 9/20-dr.zakon) i pravnosnažno rešenje kojim se odobrava promena namene zajedničkog dela objekta u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon и 9/20) i članom 3. stav 2. tač. 16) i 17) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Službeni glasnik RS", br. 102/20, 16/21).

Ako je za takav stan izdata i upotrebna dozvola, uz zahtev za upis koji se podnosi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, dostavlja se i pravnosnažna upotrebna dozvola, a Služba za katastar nepokretnosti će ceniti podobnost iste za upis u katastar nepokretnosti.

Ukoliko je investitor prodao stan, dostavlja se i ugovor o kuporodaji, overen u skladu sa zakonom.

Saglasno odredbi člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon), ugovor, da bi predstavljao ispravu podobnu za upis, mora da sadrži  izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

 Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu tog zakona (8.06.2018. god), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti.

Odredbama člana 148. st. 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20) propisano je da investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu  pre početka izvođenja radova, a uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, rešenje o kućnom broju, dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi, kao i drugi dokazi određeni propisom kojim se bliže uređuje postupak sprovođenja objedinjene procedure.

Imajući u vidu citiranu odredbu, potrebno je da prethodno, Republičkom geodetskom zavodu, Beograd, ul. Bulevar vojvode Mišića br. 39  podnesete zahtev za utvrđivanje kućnog broja. Zahtev se može podneti elektronskom poštom na mejl mojaadresa@rgz.gov.rs

Pravo korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu nije u prometu. Potrebno je da se prethodno izvrši pretvaranje prava svojine u pravo korišćenja (konverzija).

Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, zaključen pre 30 godina, koji nije overen u skladu sa zakonom ne predstavlja ispravu podobnu za upis u katastar nepokretnosti.

Potrebno je da pribavite pravnosnažnu sudsku presudu o utvrđenju prava svojine ili poravnanje zaključeno kod suda ili javnog beležnika.

Odredbom člana 5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da se podaci o posebnim delovima objekta za koje je izdata upotrebna ili samo građevinska dozvola pre otpočinjanja sprovođenja objedinjene procedure, shodno zakonu kojim se uređuje planiranje i izgradnja, upisuju na osnovu podataka iz upotrebne, odnosno građevinske dozvole, a ako ta dozvola ne sadrži potrebne podatke o posebnim delovima objekta koji se upisuju u katastar, ti podaci se mogu upisati i na osnovu uverenja nadležnog organa, odnosno nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke, izdatog u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata ta dozvola, ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje.

Odredbom člana 1. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", br. 93/14, 121/14 i 6/15) propisano je da su nepokretnosti, u smislu tog zakona, zemljište (poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko zemljište), zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.) i drugi građevinski objekti, kao i posebni delovi zgrada (stanovi, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) na kojima može postojati zasebno pravo svojine.

                     Stoga, predmet ugovora o prometu nepokretnosti ne može biti soba, kao sastavni deo stana, već samo navedene nepokretnosti.

Odredbom člana 85.  stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon ) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik).

                Odredbom stava. 2. istog člana propisano je da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika.

                Ukoliko ne posedujete isprave koje su podobne za upis u katastar nepokretnosti u smislu citiranih odredbi, preostaje Vam da u skladu sa raspoloživim dokazima, tužbom radi utvrđenja prava svojine, kod nadležnog suda pokrenete parnični postupak, radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Predmetne nepokretnosti moraju da uđu u zaostavštinu ostavioca koja će biti raspravljena rešenjem o nasleđivanju, kako biste, potom, sa njegovim naslednicima regulisali imovinsko-pravne odnose.

            Potrebno je da se naslednici obrate nadležnom organu za donošenje dopunskog rešenja u pogledu naknadno pronađene imovine. Potom sa naslednicima možete da zaključite poravnanje pred sudom ili javnim beležnikom. 

List nepokretnosti nije isto što i posedovni list. 

List nepokretnosti je izvod iz katastra nepokretnosti i predstavlja dokaz o vlasništvu na nepokretnosti. Posedovni list je izvod iz katastra zemljišta, koji ne predstavlja svojinsku evidenciju, a koji je još uvek na snazi u malom broju katastarskih opština u kojima nije stupio na snagu katastar nepokretnosti (zvog nezavršenih komasacija, nerešenih žalbi na Dn rešenja suda i sl.) 

Obrazac zahteva za izdavanje lista nepokretnosti i posedovnog lista je isti, sadrži iste podatke, s tim da treba da zaokružite između te dve opcije, šta je predmet Vašeg zahteva.

Uvidom u eKatastar možete doći do informacije da li je katastarska opština u kojoj se nalazi nepokretnost na koju se odnosi Vaš zahtev u statusu katastra nepokretnosti ili eventualno katastra zemljišta.

Odredbom člana 57. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da će se postupci održavanja katastra nepokretnosti koji nisu okončani do dana stupanja na snagu tog zakona okončati po odredbama zakona koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu tog zakona.

Ako postupak upisa u katastar nepokretnosti koji za predmet ima deobu katastarskih parcela nije okončan, a stranka-vlasnik parcela u međuvremenu umre, naslednici koji su pravnosnažnim rešenjem oglašeni za naslednike tih parcela imaju pravo da od Službe za katastar nepokretnosti traže da se postupak nastavi.

Odredbom člana 116. stav 2. Pravilnika o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti ( "Službeni glasnik RS", br. 7/16, 88/16 i 7/19-dr. pravilnik) i  propisano je da se na obradivom poljoprivrednom zemljištu ne mogu, shodno zakonu kojim se uređuje poljoprivredno zemljište, deobom na terenu formirati parcele čija je površina manja od 0,5 hektara, a na obradivom poljoprivrednom zemljištu uređenom komasacijom, čija je površina manja od jednog hektara, niti provesti takve promene u bazi podataka. Odredbom stava 3. istog člana propisano je da se na šumskom zemljištu uređenom komasacijom i na šumskom zemljištu za koje je donet program gazdovanja šumama ne mogu, shodno zakonu kojim se uređuju šume i šumsko zemljište, deobom na terenu formirati parcele čija je površina manja od 0,5 hektara, niti provesti takve promene u bazi podataka.

Raspisom direktora Republičkog geodetskog zavoda 04 broj 952-1006/2021 od 09.12.2021. godine naloženo je svim Službama za katastar nepokretnosti da predmete formirane po zahtevu stranke za upis JMBG i izmenu indikacija uzimaju u rad odmah, prioritetno, i da za takve predmete nije potrebna urgencija, uz poštovanje načela prvenstva ako je pokrenuto više postupaka upisa na istoj nepokretnosti, sa mogućnošću spajanja postupaka i odlučivanja jednim rešenjem o svim zahtevima, u skladu sa odredbama čl. 31. i 35. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20). 

Raspis 04 broj 952-1006/2021 od 09.12.2021. godine dostupan je na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/dokumenta/raspisi

Za provođenje promene u katastru nepokretnosti plaćaju se republičke administrativne takse, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20). 
Tim zakonom nije propisana republička administrativna ttaksa za provođenje promene u katastru nepokretnosti po hitnom postupku.

Ukoliko je od neke stranke u postupku upisa u katastar traženo da plati određenu sumu novca za urgentno postupanje, prijavu može dostaviti Republičkom geodetskom zavodu na adresu: ul. Bulevar vojvode Mišića 39, Beograd ili na imejl prijavikorupciju@rgz.gov.rs

Ko smatra da je u katastar nepokretnosti upisan pogrešan podatak, ima pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnese zahtev za ispravku greške i priloži odgovarajuće dokaze. O zahtevu za ispravku greške Služba za katastar nepokretnosti odlučuje rešenjem.

                Ispravka greške se vrši ako  Služba za katastar nepokretnosti, uvidom u dokumentaciju koja je predstavljala osnov za upis, utvrdi da je prilikom upisa u katastar nepokretnosti, odnosno zemljišnu knjigu učinjena očigledna greška u podacima o imaocima prava na nepokretnosti i površini objekta, odnosno posebnog dela objekta.

                Ispravka greške se vrši i na osnovu ispravke isprave na osnovu koje je upis izvršen, a koja je dostavljena katastru radi ispravke upisa.

                 Obrazac zahteva može se preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                Zahtev se može dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin se može zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Saglasno odredbi člana 14. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), nepokretnost na kojoj je upisana zabeležba spora može se prometovati, budući da upis zabeležbe ne sprečava dalje upise, osim ako je suprotno izričito propisano zakonom, s tim da su od upisa zabeležbe sva raspolaganja imaoca prava i upisi u katastru nepokretnosti koji su protivni svrsi upisane zabeležbe uslovni i zavise od ishoda rešavanja stvarnih prava na nepokretnosti zbog kojih je zabeležba upisana. 

Odredbom člana 1. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", br. 93/14, 121/14 i 6/15) propisano je da su nepokretnosti, u smislu tog zakona, zemljište (poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko zemljište), zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.) i drugi građevinski objekti, kao i posebni delovi zgrada (stanovi, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) na kojima može postojati zasebno pravo svojine.

                       Budući da predmet ugovora o prometu nepokretnosti mogu biti samo navedene nepokretnosti, neophodno je da prethodno izvršite etažiranje stambenog objekta.

                       Pravni osnov za upis posebnih delova objekta u katastar nepokretnosti, u tom slučaju, predstavlja elaborat geodetskih radova i pravnosnažno rešenje kojim se odobrava izvođenje radova na razdvajanju stambenog prostora, koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa odredbama člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21 i člana 3. stav 2. tačka 18) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Službeni glasnik RS", br. 102/20 i 16/21).

Odredbom člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, pored ostalog,  izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu tog zakona (8. jun 2018. godine), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis.

Imajući u vidu citirane odredbe, upis u katastar nepokretnosti u konkretnoj situaciji se ne može izvršiti ako se ne pribavi bezuslovna saglasnost za upis (clausula intabulandi), koju, u propisanoj formi, može dati i pravni sledbenik pravnog lica sa kojim je zaključen ugovor o kupoprodaji ili potvrda banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene.

Potrebno je da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za upis u katastar nepokretnosti i dostavite ugovor o poklonu, overen u skladu sa zakonom, u originalu, overenoj kopiji ili overenom prepisu.

Napominjemo, da saglasno odredbi člana 87. stav 1. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon), ugovor mora da sadrži bezuslovnu saglasnost za upis-clausula intabulandi, koja može biti data u posebnoj ispravi, overenoj u skladu sa zakonom.

Obrazac zahteva za upis možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete podneti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili predati u prostorijama Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu.

 Termin za predaju zahteva može se zakazati putem aplikacije eZakazivanje, koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Po podnošenju zahteva, Služba za katastar nepokretnosti izdaće Vam instrukciju za plaćanje republičke administrativne takse za upis u katastar nepokretnosti, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -(ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20).

Pored takse na zahtev, koja saglasno tarifnom broju 1. iznosi 330,00 dinara, plaća se taksa za promenu imaoca prava na nepokretnosti u iznosu od 5.400,00 dinara na osnovu jedne isprave.

Prenosom prava svojine na posebnom delu zgrade istovremeno se prenosi pravo svojine na zajedničkim delovima zgrade, odnosno zgradi kao građevinskoj celini, budući da je odredbom člana 19. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80, 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96. i "Službeni glasnik RS", broj 115/05 - dr. zakon) propisano da na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine.

                      Odredbama člana 3. st. 1. i 2. Zakona o prometu nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", br. 93/14, 121/14 i 6/15) propisano je da se prenosom prava svojine na zgradi, odnosno drugom građevinskom objektu, istovremeno prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade, te da se  zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade utvrđuje ugovorom o prometu nepokretnosti, a ako to nije ugovoreno, primenjuju se pravila predviđena propisima o planiranju i izgradnji kojima se definiše zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

                     Odredbama člana 105. st. 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) propisano je da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, te da se upis prava svojine na građevinskom zemljištu vrši na osnovu rešenja o određivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta, koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove. 

                   Dakle, potrebno je da kod organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za imovinsko-pravne poslove pokrenete postupak za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta, koji je uređen odredbama člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji.

Odredbom člana 104.  stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20) propisano je da, ako se na katastarskoj parceli nalazi objekat, odnosno objekti u suvlasništvu različitih lica ili je objekat sastavljen od posebnih delova koji su u vlasništvu različitih lica, čiji su udeli na zemljištu neopredeljeni, po zahtevu lica koji stiče pravo svojine na građevinskom zemljištu u skladu sa članom 102. istog zakona (konverzija), organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekta, odnosno objekta koji se nalaze na toj parceli.

Ako je rešenje o nasleđivanju doneo javni beležnik, a isto je postalo pravnosnažno posle 01. jula 2018.  godine, Vi, kao naslednik, možete, ali nemate obavezu da podnesete zahtev za upis u katastar nepokretnosti po osnovu tog rešenja, budući da je od navedenog datuma javni beležnik u obavezi da pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, u roku od 24 časa od dana pravnosnažnosti, dostavi, po službenoj dužnosti, nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, saglasno odredbama člana 22. stav 1. tačka 2), člana 23. stav 5. tačka 1) i člana 61. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

             Istu obavezu ima sud počev od 1. januara 2020. godine. 

             Ako je rešenje o nasleđivanju kojim ste oglašeni za naslednika doneo sud, bio je u obavezi da pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti, dostavi, po službenoj dužnosti, nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, saglasno odredbama člana 22. stav 1. tačka 1), člana 23. stav 5. tačka 2) i člana 61. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

             Zakonom nije propisan rok u kome stranka može podneti zahtev za upis u katastar nepokretnosti.

            Za svaki postupak koji je pokrenut u Službi za katastar nepokretnosti, po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, u katastru nepokretnosti se upisuje zabeležba pokrenutog postupka na nepokretnosti koja je predmet upisa, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1) navedenog zakona. Zabeležba sadrži vreme prijema zahteva, odnosno isprave, broj predmeta u kojem se vodi postupak i vrstu predmetnog upisa.

 Navedena zabeležba je vidljiva u eKatastru, koji je javno dostupan na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://katastar.rgz.gov.rs/eKatastarPublic/
                Uvidom u eKatastar možete proveriti da li je na nepokretnosti koju ste nasledili upisana zabeležba pokrenutog postupka na osnovu rešenja o nasleđivanju. 

Ukoliko je stranka podnela zahtev za upis predbeležbe u katastar nepokretnosti, od zahteva može odustati do donošenja prvostepene odluke po zahtevu, odnosno do donošenja drugostepenog rešenja, ako je protiv prvostepene odluke izjavljena žalba, saglasno odredbi člana 29. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Odredbama člana 86. stav 2. tač. 2) i 3) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da isprava, da bi bila podobna za upis u katastar nepokretnosti, pored ostalog, mora da sadrži označenje nepokretnosti na koju se odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (katastarska opština, broj i površina parcele, broj i površina objekta, broj i površina posebnog dela objekta, prezime, ime i ime jednog roditelja, odnosno naziv, prebivalište, odnosno boravište, ili sedište i jedinstveni matični broj građana, odnosno matični broj upisanog prethodnika i lica u čiju korist se upis zahteva.

              Ukoliko ne posedujete ispravu podobnu za upis u katastar nepokretnosti u smislu citiranih odredbi, potrebno je da kod nadležnog suda, tužbom radi utvrđenja prava svojine, pokrenete parnični postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Prema važećim propisima, pravo svojine na objektu ne može se upisati u katastar nepokretnosti ako za objekat nije izdata pravnosnažna upotrebna dozvola ili rešenje o ozakonjenju objekta.

                    Organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za urbanizam i građevinske poslove možete se obratiti za informacije o dokumentaciji koju, u konkretnom slučaju, treba dostaviti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Ako je prodavac sa kojim ste zaključili ugovor o kupoprodaji stana upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na stanu, potrebno je, uz zahtev za upis, da dostavite taj ugovor.

Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti mora da sadrži bezuslovnu saglasnost za upis-clausula intabulandi, koja može biti data u posebnoj ispravi, overenoj u skladu sa zakonom.

Izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre 8.06.2018. godine, kada je stupio na snagu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis, saglasno odredbi člana 59. stav 6. navedenog zakona.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Obrazac zahteva za upis možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete podneti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili predati u prostorijama Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu.

 Termin za predaju zahteva može se zakazati putem aplikacije eZakazivanje, koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Po podnošenju zahteva, Služba za katastar nepokretnosti izdaće Vam instrukciju za plaćanje republičke administrativne takse za upis u katastar nepokretnosti.

U katastar nepokretnosti upisuje se zabeležba upravnog spora protiv drugostepene odluke o upisu u katastar nepokretnosti, osim ako se radi o odluci u upravnoj stvari koja za predmet ima zabeležbu spora, u skladu sa odredbom člana 15. stav 1. tačka 4) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Saglasno odredbi člana 14. stav 2. navedenog zakona, nepokretnost na kojoj je upisana zabeležba upravnog spora može se prometovati, budući da upis zabeležbe ne sprečava dalje upise, osim ako je suprotno izričito propisano zakonom, s tim da su od upisa zabeležbe sva raspolaganja imaoca prava i upisi u katastru nepokretnosti koji su protivni svrsi upisane zabeležbe uslovni i zavise od ishoda rešavanja stvarnih prava na nepokretnosti zbog kojih je zabeležba upisana. 

Saglasno članu 5. st. 5. i 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), podaci o objektu upisuju se u katastar nepokretnosti na osnovu elaborata geodetskih radova i podataka o objektu iz upotrebne dozvole, odnosno građevinske, ako je za objekat izdata samo građevinska dozvola. Ako dozvola ne sadrži sve podatke o objektu koji se upisuju u katastar nepokretnosti, potrebno je dostaviti uverenje  organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za građevinske poslove, izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola, a ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, upis podataka o objektu može se izvršiti na osnovu nalaza I mišljenja sudskog veštaka građevinske struke izrađenog u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom.

Za svaki postupak koji je pokrenut u Službi za katastar nepokretnosti, po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, u katastar nepokretnosti upisuje se zabeležba pokrenutog postupka na nepokretnosti koja je predmet upisa, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20). Navedena zabeležba sadrži vreme prijema zahteva, odnosno isprave, broj predmeta u kojem se vodi postupak i vrstu predmetnog upisa.

Navedena zabeležba je vidljiva u eKatastru, koji je javno dostupan na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://katastar.rgz.gov.rs/eKatastarPublic/

                Uvidom u eKatastar možete proveriti da li je na predmetnoj nepokretnosti upisana zabeležba pokrenutog postupka. Pretraga u eKatastru vrši se po katastarskoj parceli ili po adresi nepokretnosti.  

Zbog izvršenog sajber napada na informatičke sisteme Republičkog geodetskog zavoda u proteklom periodu, u ovom trenutku nije omogućen pristup servisu eKatastar van granica teritorije Republike Srbije.

Zahtev za izdavanje izvoda iz baze podataka katastra nepokretnosti - list nepokretnosti  za određenu nepokretnost podnosi se Službi za katastar nepokretnosti, nadležnoj za područje na kojem se nalazi predmetna nepokretnost, putem pošte preporučenom pošiljkom ili neposredno predaje u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. 

Republička administrativna taksa za zahtev i za izdavanje lista nepokretnosti plaća se po podnošenju zahteva, kada Služba za katastar nepokretnosti izda specifikaciju za plaćanje takse.

Takođe, zahtev za izdavanje lista nepokretnosti može se podneti javnom beležniku ili geodetskoj organizaciji, koji su ovlašćeni za izdavanje lista nepokretnosti, koji ima istu dokaznu snagu kao da ga je izdala Služba za katastar nepokretnosti.

Pravni osnov za provođenje promene u katastru nepokretnosti u konkretnom slučaju predstavlja rešenje Agencije za privredne registre o brisanju preduzetnika iz Registra privrednih subjekata, na osnovu kojeg će se, rešenjem Službe za katastar nepokretnosti, u katastru nepokretnosti  umesto poslovnog imena preduzetnika upisati ime fizičkog lica osnivača.

Ukoliko se Vaše pitanje odnosi na objekat ili poseban deo objekta koji nije upisan u katastar nepokretnosti, potrebno je, radi upisa, da angažujete ovlašćenu geodetsku organizaciju da izvrši geodetsko-tehničko snimanje objekta, koja će, po izvršenom snimanju, dostaviti nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, putem e-šaltera, elaborat geodetskih radova i potrebnu dokumentaciju.

Potrebno je dostaviti pravnosnažnu građevinsku i upotrebnu dozvolu, a ako dozvole ne sadrže neophodne podatke za upis, potrebno je dostaviti uverenje nadležnog organa (specifikacija) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata ta dozvola. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije.

U skladu sa odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) građevinska i upotrebna dozvola moraju naročito da sadrže naziv katastarske opštine, broj i površinu parcele, broj i površinu objekta, broj i površinu posebnog dela objekta.

Zatim, potrebno je dostaviti ispravu, odnosno isprave o sticanju kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica u čiju korist se zahteva upis i investitora objekta, odnosno lica na čije ime je izdata upotrebna dozvola.

Ugovor o prometu nepokretnosti mora da sadrži bezuslovnu saglasnost za upis-clausula intabulandi, koja može biti data u posebnoj ispravi, overenoj u skladu sa zakonom.

Izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre 8.06.2018. godine, kada je stupio na snagu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis, saglasno odredbi člana 59. stav 6. navedenog zakona.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Obrazac zahteva za upis možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete podneti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili predati u prostorijama Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu.

 Termin za predaju zahteva može se zakazati putem aplikacije eZakazivanje, koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Budući da je nadležni organ ocenio da ugovor o otkupu stana ne predstavlja ispravu podobnu za upis u katastar nepokretnosti, potrebno je, uz ponovljeni zahtev za upis u katastar nepokretnosti, da dostavite pravnosnažnu sudsku presudu o utvrđenju prava svojine ili poravnanje zaključeno pred sudom ili javnim beležnikom.

Imate pravo da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za upis u katastar nepokretnosti stana koji ste stekli pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. 

Ako je zgrada upisana u katastar nepokretnosti, radi upisa stana sa upisom prava svojine na stanu potrebno je da dostavite pravnosnažnu upotrebnu dozvolu za objekat, a ako dozvola ne sadrži sve neophodne podatke za upis stana, dostavlja se uverenje (specifikacija) nadležnog organa izdato na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata upotrebna dozvola za objekat. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda to uverenje, upis stana se vrši na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke izdatog u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom.

Radi upisa prava svojine na stanu, pored pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju kojim ste Vi oglašeni za naslednika, potrebno je da dostavite ispravu na osnovu koje je Vaš pok. otac stekao stan, kao i druge isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet sa licem na čije ime je izdata upotrebna dozvola, odnosno koje je upisano za imaoca prava svojine na objektu, osim ako je stan stečen na osnovu ugovora o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini.

                Odredbom člana 85. stav 1.  Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon ) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik).

                Odredbama st. 2. i 3. istog člana propisano je da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika, a kada se vrši upis stvarnih prava na novoizgrađenom objektu ili na stanu stečenom ugovorom o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini ne zahteva se postojanje upisanog prethodnika.

                Dakle, ako je Vaš pok. otac stekao stan na osnovu ugovora o otkupu stana u državnoj, odnosno društvenoj svojini, u tom slučaju ne mora da se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim pravnim prethodnikom na objektu.  Ako ugovor ne sadrži bezuslovnu saglasnost prodavca za upis (clausula intabulandi), potrebno je da istu dostavite u pisanoj formi, potvrđenu od strane javnog beležnika. Ako je saglasnost za upis uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, potrebno je da dostavite potvrdu banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene.

              Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

E- šalter je informacioni sistem koji je koncipiran za profesionalne korisnike (geodetske organizacije, advokati i dr.) i obveznike dostave (državni organi, organi jedinica lokalne samuprave,  javni beležnici i drugi imaoci javnih ovlašćenja) tako da isti imaju mogućnost da podnesu zahtev za upis u katastar u ime stranke, odnosno da, po službenoj dužnosti, dostave Službi za katastar nepokretnosti sve isprave koje donose, sastavljaju, odnosno overavaju a koje predstavljaju pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti i katastar vodova.

             Profesionalni korisnik e-šaltera, u smislu odredbe člana 2. stav 2. tačka 15) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  je  lice, odnosno organ kome je od strane Republičkog geodetskog zavoda, dodeljeno korisničko pravo da, u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti, kroz e-šalter vrši uvid u katastar, odnosno da preuzima podatke iz katastra, kao i da kroz e-šalter podnosi i preuzima dokumente u vezi sa upisom u katastar, ako ne spada u krug obveznika dostave. 

     Profesionalni korisnici e-šaltera odredbama člana 27. stav 1. tačka 4) navedenog zakona ovlašćeni su da vrše digitalizaciju i overu isprave, odnosno pretvaranje papirne forme u formu digitalnog dokumenta i da tu ispravu dostave uz zahtev za upis, koji podnose u ime stranke, na osnovu punomoćja.

             Fizičko lice može dobiti status profesionalnog korisnika e-šaltera samo ako je registrovano kao preduzetnik za obavljanje određene delatnosti radi koje je potrebno da  vrši uvid u katastar, odnosno da preuzima podatke iz katastra, kao i da kroz e-šalter podnosi i preuzima dokumente u vezi sa upisom u katastar, a ne spada u krug obveznika dostave.

Ugovorne strane mogu zaključiti aneks ugovora i izmeniti podatke iz ugovora. Aneks mora biti potvrđen (solemnizovan) od strane javnog beležnika.

Ako je investitor upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na predmetnim stanovima, možete Službi za katastar nepokretnosti podneti zahtev za promenu imaoca prava svojine ne osnovu ugovora kojim ste sa investitorom regulisali imovinsko-pravne odnose, koji je potvrdio (solemnizovao) javni beležnik.

Stanje upisa u katastru nepokretnosti možete proveriti uvidom u eKatastar koji je javno dostupan na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/ekatastar/po%C4%8Detna

Hipoteka predstavlja stvarno pravo na nepokretnosti koje se stiče upisom u katastar nepokretnosti.

                    Upis u katastar nepokretnosti Služba za katastar nepokretnosti vrši u skladu sa odredbama Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS”, br. 115/05), 60/15), 63/15 - US i 83/15) i Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

                      Zakonom o hipoteci nije limitirana vrednost nepokretnosti koja se opterećuje hipotekom prema visini potraživanja koje se obezbeđuje hipotekom.

                      Odredbom člana 41. stav 1. tačka 3) Zakona o hipoteci propisano je da iznos koji preostane od sredstava ostvarenih prodajom hipotekovane nepokretnosti, a nakon namirenja hipotkarnih poverilaca, pripada dužniku, odnosno vlasniku hipotekovane nepokretnosti.

                      Zakonska hipoteka radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza ustanovljava se u korist poreskog poverioca i upisuje u katastar nepokretnosti na osnovu rešenja organa nadležnog za utvrđivanje i naplatu poreza, donetog u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03 ........ i 96/21).

Promena nastala razdvajanjem stambenog prostora provodi se u katastru nepokretnosti na osnovu elaborata geodetskih radova i pravnosnažnog rešenja kojim se odobrava izvođenje radova na razdvajanju stambenog prostora, koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa odredbama člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i  52/21) i člana 3. stav 2. tačka 18) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Službeni glasnik RS", br. 102/20, 16/21 i 87/21).

Katastarska parcela koja je upisana u katastar nepokretnosti, po vrsti, kao građevinsko zemljište, parceliše se u skladu sa planskim dokumentima, bez obzira na kulturu koja je ostala upisana, do privođenja planiranoj nameni.

Za informacije o uslovima za parcelaciju predmetne katastarske parcele potrebno je da se obratite organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove urbanizma.

Za svaki postupak koji je pokrenut u Službi za katastar nepokretnosti, po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, u katastru nepokretnosti se upisuje zabeležba pokrenutog postupka na nepokretnosti koja je predmet upisa, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20). Navedena zabeležba sadrži vreme prijema zahteva, odnosno isprave, broj predmeta u kojem se vodi postupak i vrstu predmetnog upisa.

Zabeležba je vidljiva u eKatastru, koji je javno dostupan na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://katastar.rgz.gov.rs/eKatastarPublic/

               Urgenciju za rešavanje predmeta u Službi za katastar nepokretnosti stranke mogu dostaviti putem aplikacije ePrimedbe koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

Pravni osnov za promenu imaoca prava na nepokretnosti u katastru nepokretnosti u konkretnom slučaju može biti ugovor o prometu nepokretnosti zaključen u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave, sudska presuda ili poravnanje zaključeno pred sudom ili javnim beležnikom.

Pravnu pomoć u vezi sa rešavanjem imovinsko-pravnih odnosa možete potražiti kod organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za pružanje besplatne pravne pomći ili kod advokata.

Urgenciju za rešavanje Vašeg predmeta u Službi za katastar nepokretnosti možete uputiti preko aplikacije koja je dostupna na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

Podaci koji se upisuju u katastar nepokretnosti moraju da butu pravilno navedeni u ispravi koja je osnov za upis, bez ijedne greške. 

Pre podnošenja zahteva za upis u katastar nepokretnosti treba kod nadležnog organa izvršiti ispravku isprave u kojoj se potkrala tehnička greška.

Službi za katastar nepokretnosti nadležnoj za područje na kojem se nalaze predmetne nepokretnosti podnesite zahtev za promenu imaoca prava u katastru nepokretnosti i u prilogu dostavite pravnosnažno rešenja o nasleđivanju. Ukoliko se rešenjem o nasleđivanju ne dokazuje pravni kontinuitet sa licem koje je upisano u katastar za imaoca prava na nepokretnosti, morate dostaviti i ispravu kojom se taj kontinuitet dokazuje.

Zahtev se može dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin za predaju zahteva moše se zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na veb aplikaciji Republičkog geodetskog zavoda, na  linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Obrazac zahteva može se preuzeti na linku  https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-objekta-sa-upisom-imaoca-prava

Odredbama člana 3. st. 1. i 2. Zakona o prometu nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", br. 93/14, 121/14 i 6/15) propisano je da se prenosom prava svojine na zgradi, odnosno drugom građevinskom objektu, istovremeno prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade, te da se  zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade utvrđuje ugovorom o prometu nepokretnosti, a ako to nije ugovoreno, primenjuju se pravila predviđena propisima o planiranju i izgradnji kojima se definiše zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

                     Odredbama člana 105. st. 1. i 3. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) propisano je da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, te da se upis prava svojine na građevinskom zemljištu u katastar nepokretnosti vrši na osnovu rešenja o određivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta, koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove, u skladu sa odredbama člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji.                

Kod organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za imovinsko-pravne poslove možete se informisati o mogućnostima da u postupku određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta steknete pravo svojine na zemljištu, neposrednom pogodbom po tržišnoj ceni, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i potrebnoj dokumentaciji koju treba dostaviti u tom postupku.

Ako je objekat u kojem se nalazi poseban deo koji ste kupili upisan u katastar nepokretnosti, za upis posebnog dela objekta potrebno je, uz zahtev za upis, dostaviti pravnosnažnu građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu, a ako dozvola ne sadrži neophodne podatke za upis, potrebno je dostaviti uverenje nadležnog organa (specifikacija) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata ta dozvola. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokupentacije.

U skladu sa odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) građevinska, odnosno upotrebna dozvola mora naročito da sadrži  naziv katastarske opštine, broj i površinu parcele, broj i površinu objekta, broj i površinu posebnog dela objekta.

Napominjemo da, prema važećim propisima, na osnovu  pravnosnažne građevinske dozvole mogu se upisati u katastar nepokretnosti objekat i posebni delovi objekta, ali bez prava svojine. Za upis prava svojine na objektu i posebnim delovima objekta potrebno je dostaviti pravnosnažnu upotrebnu dozvolu ili rešenje o ozakonjenju objekta.

Ukoliko je investitor upisan za imaoca prava svojine na objektu, za upis prava svojine na posebnom delu objekta u korist određenog lica, potrebno je dostaviti ispravu/isprave o sticanju kojima se dokazuje pravni kontinuitet između tog lica i investitora, odnosno upisanog imaoca prava svojine na objektu.

Ugovor o prometu nepokretnosti mora da sadrži bezuslovnu saglasnost za upis-clausula intabulandi, koja može biti data u posebnoj ispravi, overenoj u skladu sa zakonom.

Izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre 8.06.2018. godine, kada je stupio na snagu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis, saglasno odredbi člana 59. stav 6. navedenog zakona.

Ako objekat u kojoj se nalazi poseban deo koji ste kupili nije upisan u katastar nepokretnosti, potrebno je da angažujete ovlašćenu geodetsku organizaciju da izvrši geodetsko-tehničko snimanje objekta, koja će, po izvršenom snimanju, dostaviti nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, putem e-šaltera, elaborat geodetskih radova.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Obrazac zahteva za upis možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete podneti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili predati u prostorijama Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu.

 Termin za predaju zahteva može se zakazati putem aplikacije eZakazivanje, koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Ako je Vaš pradeda upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na neporetnosti, poslednji zakonski naslednik, uz zahtev za upis u katastar, treba da dostavi pravnosnažna rešenja o nasleđivanju kojima dokazuje pravni kontinuitet u odnosu na upisanog imaoca prava na nepokretnosti.

 Ugovor na osnovu kojeg je provedena promena u katastru nepokretnosti ne treba dostavljati.

                Za provođenje promene imaoca prava na nepokretnosti u katastru nepokretnosti, po osnovu rešenja o nasleđivanju ne plaća se republička administrativna taksa, saglasno odredbi stava 4. tačka 2)iz napomene tarifnog broja 215b Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/2003-9, 51/2003-14 (ispravka), 61/2005-60, 101/2005-28 (dr.zakon), 5/2009-7, 54/2009-24, 50/2011-7, 93/2012-21, 65/2013-3 (dr.zakon), 83/2015-6, 112/2015-16, 113/2017-192, 3/2018-3 (ispravka), 95/2018-238, 38/2019-75, 86/2019-11, 90/2019-3 ispravka i 144/20)

Zahtev se dostavlja poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predaje u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin za predaju zahteva moše se zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na veb aplikaciji Republičkog geodetskog zavoda, na  linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Obrazac zahteva može se preuzeti na linku  https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-objekta-sa-upisom-imaoca-prava

Ako ste upisani u katastar nepokretnosti kao imalac prava svojine na objektu, dovoljno je da podnesete zahtev nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti. Nije potrebno da dostavljate nikakvu dokumentaciju u prilogu zahteva.

Testament ne predstavlja ispravu na osnovu koje se može izvršiti upis u katastar nepokretnosti, već pravnosnažno rešenje o nasleđivanju doneto u ostavinskom postupku u kome će sud, odnosno javni beležnik ceniti testament ostavioca.

Urgencija za rešavanje predmeta u Službi za katastar nepokretnosti može se uputiti preko aplikacije koja je dostupna na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

Saglasno odredbama člana 5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), podaci o posebnim delovima objekta upisuju se u katastar nepokretnosti na osnovu uverenja organa nadležnog za građevinske poslove (specifikacija) izdatog u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu nalaza i imišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdatog na osnovu navedene tehničke dokumentacije.

Budući da ste dobili potvrdu nadležnog organa da nije u mogućnosti da izda uverenje o stanu (specifikacija) na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, potrebno je da pribavite nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke.

Obratite se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove ozakonjenja objekata, budući da se radi o objektu koji je izgrađen bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u vreme kada je po tada važećim propisima dozvola bila neophodna.

Ako su objekat i stanovi, kao posebni delovi objekta upisani u katastar nepokretnosti sa pravom svojine u korist investitora objekta, potrebno je da, uz zahtev za provođenje promene imaoca prava svojine na stanu, dostavite ispravu kojom rešavate imovinsko-pravne odnose sa investitorom, koja predstavlja podoban pravni osnov za upis u katastar (ugovor, pravnosnažna sudska presuda, poravnanje zaključeno kod notara ili suda). 

Ukoliko stanovi nisu upisani u katastar nepokretnosti, jer u upotrebnoj dozvoli nije navedeno da se stambena zgrada sastoji od posebnih stambenih jedinica, potrebno je pribaviti pravnosnažno rešenje kojim se odobrava izvođenje radova na razdvajanju stambenog prostora, koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20) i 52/21 i članu 3. stav 2. tačka 18) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Službeni glasnik RS", br. 102/20, 16/21 i 87/21).

Sve dok se na sprovede ostavinski postupak za raspravljanja zaostavštine preminule koja je upisana u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojina na susednim parcelama i pravnosnažnim rešenjem oglase naslednici, oni ne mogu da prodaju te nepokretnosti, odnosno javni beležnik ne bi mogao da potvrdi (solemnizuje) takav kupoprodajni ugovor.                    

                 Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti mora da bude zaključen u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave da bi predstavljao podoban pravni osnov za provođenje promene imaoca prava  u katastru nepokretnosti, saglasno odredbama člana 4. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti  ("Službeni glasnik RS", br. 93/14, 121/14 i 6/15) i člana 93. stav 2. tačka 1) Zakona o javnom beležništvu ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 - dr. zakon, 93/14 - dr. zakon, 121/14, 6/15 i 106/15  .

                 Izvod iz baze podataka katastra nepokretnosti -list nepokretnosti, sadrži stanje poslednjeg upisa u katastar nepokretnosti i predstavlja dokaz o vlasništvu na nepokretnosti.

                Do podataka o upisima u katastru na određenoj nepokretnosti iz prethodnog perioda možete doći ako nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za izdavanje uverenja o promenama na toj nepokretnosti u određenom vremenskom periodu (istorijat promena), koje će sadržati podatke o pravnom osnovu i datumu kada su vršene promene upisa u katastru. To uverenje ne može služiti kao dokaz u ostavinskom postupku raspravljanja zaostavštine, već u parničnom postupku radi utvrđenja prava svojine.

Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-Zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Republičku administrativnu taksu za upis hipoteke u katastar nepokretnosti treba platiti u iznosu koji je utvrđen rešenjem Službe za katastar nepokretnosti kojim je izvršen upis hipoteke u katastar nepokretnosti, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20).

Tarifnim brojem 215b stav 5. tačka 16 navedenog zakona propisano je da se za upis hipoteke kojom se obezbeđuje potraživanje u iznosu do  6.000.000,00 dinara plaća taksa u iznosu od 22.640,00 dinara; za upis hipoteke kojom se obezbeđuje potraživanje u iznosu od  6.000.000,00 do 30.000.000,00 dinara plaća taksa u iznosu od 56.590,00 dinara; za upis hipoteke kojom se obezbeđuje potraživanje u iznosu od  30.000.000,00 do 60.000.000,00 dinara plaća taksa u iznosu od 113.170,00 dinara; za upis hipoteke kojom se obezbeđuje potraživanje preko  60.000.000,00 dinara plaća taksa u iznosu od 169.740,00 dinara

                       Sticanje javne svojine uređeno je Zakonom o javnoj svojini ("Службени гласник РС" бр. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 - dr.zakon, 108/16, 113/17, 95/18 i 153/20).

                      Odredbom člana 3. stav 1. tačka 5) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je načelo prvenstva, koje podrazumeva da se upis u katastar i utvrđivanje reda prvenstva prava u odnosu na konkretnu nepokretnost, odnosno vod vrši prema vremenskom redosledu prijema isprave dostavljene radi upisa po službenoj dužnosti, odnosno prijema zahteva za upis, osim ako je tim zakonom drukčije određeno.

Parcelacija građevinskog zemljišta uređena je Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21).

Odredbom člana 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se uz zahtev za provođenje parcelacije u katastru nepokretnosti podnosi dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima i projekat preparcelacije potvrđen od strane organa jedinice lokalne samouprave  nadležnog za poslove urbanizma, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

              Budući da parcelacija mora da bude u skladu sa urbanističkim planovima, te da projekat parcelacije overava organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma, potrebno je da se tom organu obratite za tražene informacije.

Radi izdavanja uverenje o posedovanju nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije potrebno je da podnesete zahtev Republičkom geodetskom zavodu, Beograd, ul. Bulevar vojvode Mišića br. 39 i navedete sledeće podatke:

•  Ime, prezime i ime roditelja;
• JMBG (jedinstveni matični broj građana);
• Adresu prebivališta;
• Svrhu izdavanja uverenja;
• Broj telefona (za kontakt);

i priložite dokaz  o uplaćenoj republičkoj administrativnoj taksi, u skladu sa tarifnim brojem 215b stav 3. tačka 7) Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20)

Za uplatu administrativne takse od 690,00 dinara

Žiro račun: 840-742221843-57

Model obračuna: 97

Poziv na broj: 7801640600

Svrha: Republička administrativna taksa

Primalac: RUJP