Ponovo podnesite zahtev za provođenje promene imaoca prava u katastru nepokretnosti na osnovu tog ugovora, sa napomenom da se ne radi o ugovoru naslednog prava, kojim se ugovara prenos prava svojine na nepokretnosti na davaoca izdržavanja posle smrti primaoca izdržavanja, već o obligaciono-pravnom ugovoru kojim je ugovoreno da se pravo svojine na nepokretnost prenese  na davaoca izdržavanja za života primaoca izdržavanja, odmah po zaključenju i solemnizaciji (potvrđivanju) ugovora kod javnog beležnika.

Odredbom člana 106. stav 2. Zakona o izmenama I dopunama Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, broj 83/18) propisano je da se zabranjuje raspolaganje svim objektima ili delovima objekta izgrađenim posle stupanja na snagu zakona kojim se uređuje ozakonjenje objekata, bez izdate građevinske dozvole ili rešenja iz člana 145. ovog zakona.

Dakle, zabrana raspolaganja ustanovljena je za objekte i delove objekta koji su izgrađeni bez građevinske dozvole posle 27. novembra 2015. godine, kada je stupio na snagu Zakon o ozakonjenju objekata (“Službeni glasnik RS”, broj 96/15).

Pravo korišćenja neizgrađenog građevinskog zemljišta u državnoj svojini nije u prometu. Da bi zemljište moglo da se otuđi, potrebno je da se prethodno izvrši konverzija, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine.

               Raniji sopstvenici građevinskog zemljišta i njihovi pravni sledbenici mogu ostvariti pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, bez naknade, u postupku koji sprovodi mesno nadležna Služba za katastar nepokretnosti.

                Pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, bez naknade, ne mogu ostvariti lica – nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke nadležnog organa. Ta lica mogu ostvariti pravo na konverziju na građevinskom zemljištu uz naknadu, u postupku koji sprovodi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne odnose, u skladu sa Zakonom o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu ("Službeni glasnik RS", br. 64/15 i 9/20).

Imate pravo da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za provođenje promene imaoca prava na nepokretnosti u katastru nepokretnosti.

Zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti podnosi se na propisanom obrascu. Obrazac zahteva  možete preuzeti na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi:   https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BE

Zahtev možete podneti poštom, putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata koji je profesionalni korisnik e-šaltera ili predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar ili na telefon 011 63 55 600.

Odredbom člana 85.  stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon I 9/20-dr. zakon ) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik).

                Odredbama st. 2. i 3. istog člana propisano je da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika, a kada se vrši upis stvarnih prava na novoizgrađenom objektu ili na stanu stečenom ugovorom o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini ne zahteva se postojanje upisanog prethodnika.

                Dakle, ako Vaš prodavac poseduje ispravu koja je po sadržini i formi podobna za upis, odnosno koja ispunjava zakonom propisane uslove za upis u katastar nepokretnosti, Vi ćete na osnovu kupoprodajnog ugovora sačinjenog u skladu sa zakonom i te isprave moći da se upišete u katastar nepokretnosti kao jedini imalac prava na stanu.

Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o svim promenama na određenoj katastarskoj parceli (istorijat promena). Služba za katastar nepokretnosti dužna je da Vam, na osnovu raspoloživih podataka iz službene evidencije koju vodi, izda uverenje, najkasnije u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, saglasno odredbi člana 29. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje).

Obrazac zahteva za izdavanje uverenja možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/uverenje-o-istorijatu-promena-na-nepokretnosti

                Stranka ima pravo da zahteva povraćaj pogrešno uplaćene takse u korist budžeta Republike Srbije. Potrebno je da od postupajuće Službe za katastar nepokretnosti zatraži izdavanje potvrde o iznosu pogrešno uplaćene republičke administrativne takse, na osnovu koje u Poreskoj upravi može da ostvari povraćaj više uplaćenog novčanog iznosa.

                Ako je zgrada u kojoj se nalazi stan upisana u katastar nepokretnosti, radi upisa stana potrebno je, uz zahtev za upis, dostaviti uverenje (specifikacija) nadležnog organa izdato na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola za objekat, a ako organ nije u mogućnosti da izda uverenje, dostavlja se nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke sačinjeno u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom, saglasno odredbi člana 5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Ne možete da se upišete u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na predmetnim nepokretnostima sa udelom 1/1, bez obzira što je suvlasnik nepokretnosti sa udelom od 1/3 preminuo,  ukoliko ne posedujete pravnosnažnu sudsku odluku ili ugovor zaključen sa njegovim naslednicima.

                Ukoliko rešenjem o nasleđivanju kojim je raspravljena zaostavština tog lica nije obuhvaćen suvlasnički udeo na predmetnim nepokretnostima, kao lice koje ima pravni interes, nadležnom sudu za sprovođenje ostavinskog postupka, možete podneti predlog za donošenje dopunskog rešenja  o nasleđivanju.

Potrebno je da Vaša majka, organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne poslove, podnese zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta, u skladu sa članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/20).

                Odredbom člana 105. stav 1. navedenog zakona propisano je da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti.

                Odredbom stava 2. Istog člana propisano je da, kada je pravo svojine na objektu stečeno po osnovu legalizacije, odnosno ozakonjenja objekta, odnosno na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole („Službeni glasnik RS”, broj 25/13), vlasnik tog objekta ima obavezu utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta, u skladu sa članom 70. tog zakona.

                Upis prava svojine na građevinskom zemljištu iz st. 1. i 2. istog člana vrši se na osnovu rešenja iz člana 70. tog zakona, koje organ nadležan za imovinsko-pravne poslove, po pravnosnažnosti, dostavlja po službenoj dužnosti organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.

Odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da isprava, da bi bila podobna za upis u katastar nepokretnosti, pored ostalog, mora da sadrži označenje nepokretnosti na koju se odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (katastarska opština, broj i površina parcele, broj i površina objekta, broj i površina posebnog dela objekta).

                Dakle, površina stana navedena u ugovoru o kupoprodaji mora da odgovara površini stana upisanoj u katastar nepokretnosti.

Saglasno članu 36. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), u postupku koji Služba za katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti, na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti dostavi sud, drugi nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, rok za donošenje rešenja je pet radnih dana, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, a rok za za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Ugovor o kupoprodaji koji nije zaključen u zakonom propisanoj formi (pisana forma i overa, odnosno potvrda od nadležnog organa) je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo.

U zavisnosti od toga o kojoj nepokretnosti se radi, kod javnog beležnika se možete informisati da li su ispunjeni uslovi da u svojstvu naslednika nepokretnosti sa kupcem zaključite poravnanje kojim ćete kupcu priznati pravo svojine na toj nepokretnosti.

Kada su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu, sud utvrđuje granicu između susednih nepokretnosti, u skladu sa odredbama čl. 155-163. Zakona o vanparničnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 25/82, 48/88, i „Službeni glasnik RS”, br. 46/95 – dr. zakon, 18/05 – dr. zakon, 85/12, 45/13 – dr. zakon, 55/14, 6/15, 106/15 – dr. zakon i 14/22).

                Predlog za uređenje međa između susednih zemljišnih parcela može podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela.

                Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama na predmetnim katastarskim parcelama (istorijat promena), koje će sadržati podatke o tome po kom pravnom osnovu i kada je izvršena poslednja promena imaoca prava na tim parcelama.

                Ukoliko smatrate da postoji greška u podacima upisanim u katastar nepokretnosti imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

                Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Fizička lica imaju pravo na zaštitu u vezi sa obradom podataka o ličnosti, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (“Službeni glasnik RS”, broj 87/18 ). Saglasno odredbama člana 15. tog zakona, organ vlasti ne može da obrađuje, odnosno učini dostupnim podatke o ličnost bez pristanka lica na koje se ti podaci odnose, osim ako je zakonom drugačije propisano.

                Odredbom člana 52. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20) propisano je da se list nepokretnosti izdaje svakom zainteresovanom licu.

                Shodno odredbama člana 70. stav 3. i člana 72. stav 4. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon), list nepokretnosti treba da sadrži podatak o prebivalištu i adresi imaoca prava na nepokretnosti.

                Zahtev za izdavanje izvoda iz baze podataka katastra nepokretnosti - list nepokretnosti podnosi se Službi za katastar nepokretnosti putem pošte, preporučenom pošiljkom ili se neposredno predaje u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti. Obrazac zahteva možen se preuzeti na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/izdavanje-izvoda-iz-lista-nepokretnosti

                Javni beležnici i geodetske organizacije su takođe ovlašćeni za izdavanje lista nepokretnosti, koji ima istu dokaznu snagu kao da ga je izdala Služba za katastar nepokretnosti.

Evidentno je da je na predmetnim nepokretnostima upisana hipoteka, ali nije poznato koja zabeležba je upisana.

                Zabeležba je upis kojim se u katastar nepokretnosti upisuju činjenice koje su od značaja za zasnivanje, izmenu, prestanak ili prenos stvarnih prava na nepokretnostima, koje se odnose na ličnost imaoca prava, na samu nepokretnost ili na pravne odnose povodom nepokretnosti

                Nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o činjenicama iz službene evidencije, i to kada, po kom osnovu je upisana predmetna zabeležba i na šta se konkretno odnosi.

Odredbom člana 3. stav 1. tačka 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je načelo upisa, koje podrazumeva da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar, a da prestaju brisanjem tog upisa, te da se samo u slučajevima određenim zakonom, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima mogu steći i pre upisa u katastar, ali da i tada tek upisom proizvode pravno dejstvo prema savesnim trećim licima.

                Dakle, imalac prava svojine, odnosno prava korišćenja na katastarskoj parceli je lice koje je upisano u katastar nepokretnosti kao imalac tog prava.

Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova.

U slučaju smrti lica koje je upisano u katastar nepokretnosti za imaoca prava na nepokretnostima, promena u katastru se sprovodi na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju, tako što se upisuju njegovi naslednici ili lice kome je naslednik ustupio svoj nasledni deo, u skladu sa tim rešenjem.

Ako je zgrada izgrađena bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u vreme kada je prema važećim propisima bilo neophodno pribaviti tu dozvolu, kupac stana, kao posebnog dela takvog objekta, ne može da bude upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na stanu.

                Upis prava svojine na objektu i posebnom delu objekta vrši se na osnovu pravnosnažne upotrebne dozvole, u skladu sa odredbom člana 158. stav 17. Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21), odnosno pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju objekta, saglasno odredbi člana 36. stav 1. Zakona o ozakonjenju objekata (“Službeni glasnik RS”, br. 96/15, 83/18, 81/20 – US).

Potrebno je da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za izdavanje uverenja o identifikaciji  katastarske parcele koja je navedena u ugovoru o kupoprodaji.

               Zahtev se može podneti poštom, putem preporučene pošiljke, putem E-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili geodetske organizacije ili neposredno u prostorijama nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem internet aplikacije na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda E-zakazivanje na  linku  https://rgz.gov.rs/kontakt/info-centar/ezakazivanje  ili putem telefona 011 63 55 600.

                Odredbama člana 85. st. 1. i 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US, 96/15, 47/17- -autentično tumačenje), 113/17-dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon, 9/20-dr. zakon) propisano je da su  upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik), te da se upis  dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika.

              Imajući u vidu citirane odredbe, potrebno je da, uz zahtev za provođenje promene imaoca prava na predmetnim katastarskim parcelama u katastru nepokretnosti, dostavite pravnosnažna rešenja o nasleđivanju kojima je raspravljena zaostavština svakog od upisanih lica posle njhove smrti, odnosno drugu ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim imaocima prava na nepokretnosti

Služba za katastar nepokretnosti je dužna da na zahtev stranke izda uverenje o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju, u skladu sa odredbama člana 29. Zakona o opštem upravnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. бр. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje) i odredbom člana 52.stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

                Saglasno odredbama člana 18.st. 2. i 4. Pravilnika o načinu pristupa, distribucije, izdavaanja, korišćenja, skladištenja i zaštite podataka geodetsko-katastarskog informacionog sistema (Službeni glasnik RS”, broj 76/18), u zahtevu za izdavanje podataka obavezno se navodi koji podaci se traže i u koje svrhe, a podaci se moraju koristiti u svrhu za koju su izdati.

                U zahtevu za izdavanje uverenja o promenama na nepokretnosti (istorijat promena) navode se katastarske parcele i period za koji se traže podaci o promenama na određenoj nepokretnosti. U tom smislu ne postoje ograničenja, a republička administrativna taksa se obračunava prema broju promena, u skladu sa propisanom tarifom.

                Obrazac zahteva za izdavanje uverenja može se preuzeti sa veb prezentacije Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/uverenje-o-istorijatu-promena-na-nepokretnosti

Ukoliko smatrate da je u katastar nepokretnosti upisana pogrešna površina katastarske parcele, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti Palilula će odlučiti rešenjem.

                Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

                Odredbom člana  8. Zakona o hipoteci (“Službeni glasnik RS”, br.  115/05, 60/15, 63/15-US, 83/15) propisano je da hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka), izjave  volje vlasnika nepokretnosti –založne izjave (jednostrana hipoteka), zakona (zakonska hipoteka) i sudske odluke (sudska hipoteka).

                Dakle, bez saglasnosti lica koje je upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava svojine na nepokretnosti ne može se upisati vansudska hipoteka na njegovoj nepokretnosti.

Pravo korišćenja neizgrađenog građevinskog zemljišta u državnoj svojini nije u prometu. Da bi zemljište moglo da se otuđi, potrebno je da se prethodno izvrši konverzija, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine.

                Pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, bez naknade, ne mogu ostvariti lica – nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke nadležnog organa. Ta lica mogu ostvariti pravo na konverziju na građevinskom zemljištu uz naknadu, u postupku koji sprovodi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne odnose, u skladu sa Zakonom o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu ("Službeni glasnik RS", br. 64/15 i 9/20).

Saglasno odredbi člana 4. stav 1. Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS”, br. 96/15, 83/18 i 81/20 –US), predmet ozakonjenja nisu objekti koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u skladu sa propisima po kojima u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju.

                Oobjekti izgrađeni u skladu sa propisima po kojima u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju su:

                1)  objekti u gradovima, odnosno naseljima gradskog karaktera izgrađeni do 3. juna 1948. godine, kada je stupila na snagu Osnovna uredba o građenju („Službeni list FNRJ”, broj 46/48);

                2) stambene zgrade koje su izgrađene na selu do 21. marta 1961. godine, kada je stupio na snagu Zakon o uslovima za izgradnju stambenih zgrada na selu („Službeni glasnik NRS”, broj 7/61) ili do stupanja na snagu propisa o uslovima za izgradnju stambenih zgrada, ukoliko su ih opštinski narodni odbori doneli u roku propisanom tim zakonom;

                3) ostale vrste objekata koji su izgrađeni na selu do 8. jula 1973. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izgradnji investicionih objekata („Službeni glasnik SRS”, broj 25/73), odnosno do stupanja na snagu opštinske, odnosno gradske odluke, ukoliko je ista doneta u roku propisanom tim zakonom.

Odredbom člana 85.  stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik).

                Odredbom stava. 2. istog člana propisano je da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika,

                Imajući u vidu citirane odredbe, u konkretnoj situaciji ne možete se upisati u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na stanu bez ugovora o kupoprodaji kojim se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim prethodnikom. 

                Za informaciju da li Istoriijski arhiv Grada Novog Sada poseduje predmetni ugovor o prometu nepokretnosti, potrebno je da se obratite toj ustanovi. Kontakt  telefon  je  021 / 6431-752.

Saglasno članu 36. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), u postupku koji Služba za katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti, na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti dostavi sud, drugi nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, rok za donošenje rešenja je pet radnih dana, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, a rok za za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je 15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Imate pravo da podnesete zahtev za upis u katastar nepokretnosti. Uz zahtev treba priložiti ugovor o zajedničkoj izgradnji objekta, pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, građevinsku i upotrebnu dozvolu za obekat, kao I elaborat geodetskih radova, koji izrađuje geodetska organizacija.

Za provođenje promene u katastru nepokretnosti plaćaju se republičke administrativne takse, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20). Pored takse na zahtev, koja saglasno tarifnom broju 1. iznosi 330,00 dinara, plaća se taksa za promenu imaoca prava na nepokretnosti, na osnovu jedne isprave, u iznosu od 5.400,00 dinara, a za svaku sledeću ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet u odnosu na upisanog imaoca prava po 1.620,00 dinara, u skladu sa tarifnim br. 215b stav 5. tačka 12).

               Po podnošenju zahteva, Služba za katastar nepokretnosti izdaje instrukciju za plaćanje takse, koja sadrži iznos takse i broj računa na koji treba izvršiti uplatu.

               Republička administrativna taksa se ne plaća za spise i radnje u postupku za ispravljanje grešaka u rešejima, drugim ispravama i službenim evidencijama, saglasno članu 19. stav 1. tačka 3. navedenog zakona.

Ako je zgrada u kojoj se nalazi stan upisana u katastar nepokretnosti, potrebno je da dostavite ugovor o otkupu stana.

                Odredbama člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, pored ostalog,  izjavu o dozvoli upisa, koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje (clausula intabulandi).

                Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da, izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu ovog zakona (8. jun 2018. godine), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda, odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis.

                Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji.

                Za provođenje promene u katastru nepokretnosti plaćaju se republičke administrativne takse, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20). Pored takse na zahtev, koja saglasno tarifnom broju 1. iznosi 330,00 dinara, plaća se taksa za promenu imaoca prava na nepokretnosti, na osnovu jedne isprave, u iznosu od 5.400,00 dinara, a za svaku sledeću ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet u odnosu na upisanog imaoca prava po 1.620,00 dinara, u skladu sa tarifnim br. 215b stav 5. tačka 12).

                Po podnošenju zahteva, Služba za katastar nepokretnosti izdaje instrukciju za plaćanje takse, koja sadrži iznos takse i broj računa na koji treba izvršiti uplatu.

                Ukoliko smatrate da postoji greška u podacima upisanim u katastar nepokretnosti imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

                Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti.

Pravo korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini nije u prometu, te  ugovor o prometu takvog zemljišta javni beležnik ne može da potvrdi (solemnizuje), niti bi Služba za katastar nepokretnosti provela promenu u katastru nepokretnosti na osnovu tog ugovora. Pravo korišćenja može se nasleđivati, sve dok organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne odnose ne donese rešenje o prestanku prava korišćenja na građevinskom zemljištu, u skladu sa članom 102. st. 10. i 12. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 I 52/21).

                Pravnosnažno rešenje kojim se utvrđuje prestanak prava korišćenja dotadašnjeg imaoca prava korišćenja na građevinskom zemljištu predstavlja osnov za brisanje prava korišćenja na građevinskom zemljištu, saaglasno članu 102. stav 15. navedenog zakona.

                Za pravnu pomoć u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa možete se obratiti organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za pružanje besplatne pravne pomoći.

Odredbom člana 15. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20) propisano je da se zabeležba spora briše na zahtev stranke koja dostavi dokaz o tome da je prestao pravni osnov za zabeležbu, kao i po službenoj dužnosti kada obveznik dostave dostavi ispravu koja je osnov za brisanje zabeležbe.

Dakle, zabeležba spora se može izbrisati iz  katastra nepokretnosti na osnovu pravnosnažne odluke suda donate u postupku povodom koga je upisana ta zabeležba.

Odredbama člana 85. st. 1. i 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US, 96/15, 47/17- -autentično tumačenje), 113/17-dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon, 9/20-dr. zakon) propisano je da su  upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik), te da se upis  dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika.

                Stoga,  ako kupac nepokretnosti ne poseduje ispravu kojom dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim imaocem prava na nepokretnosti, ne može se u katastar nepokretnosti upisati kao imalac prava svojine na toj nepokretnosti.

                Ukoliko ne može da pribavi navedenu ispravu, preostaje mu da  tužbom radi utvrđenja prava svojine kod nadležnog suda pokrene parnični postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

                To što presuda ne sadrži podatak o imenu roditelja lica u čiju korist se zahteva upis prava svojine u katastru nepokretnosti ne treba da predstavlja smetnju da se upis izvrši, ako presuda sadrži jedinstveni matični broji građana (JMBG), budući da se na osnovu JMBG utvrđuje identitet lica, a uvidom u izvod iz matične knjige rođenih može se pribaviti podatak o imenu jednog od roditelja.

Informacije o vlasništvu na nepokretnostima mogu se dobiti uvidom u e-katastar koji je javno dostupan  na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda,   na adresi https://rgz.gov.rs/usluge/ekatastar/ekatastar-javni-pristup

                              Pretragu možete izvršiti po adresi nepokretnosti i nazivu opštine ili po broju katastarske parcele i nazivu opštine i katastarske opštine.

Zabeležba da je upis izvršen na osnovu ugovora overenog kod suda pre 1. septembra 2014. godine upisuje se u katastar nepokretnosti na osnovu člana 15. stav 1. tačka 19)  Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), a briše se ako se dostavi potvrda suda da je ugovor na osnovu koga je izvršen upis overen pod odgovarajućim brojem overe ili ako se dostavi odluka suda kojom se utvrđuje pravo stečeno predmetnim ugovorom ili se na drugi način potvrđuje dejstvo predmetnog ugovora. Istekom roka od tri godine od dana upisa, zabeležba se briše po službenoj dužnosti.

                Ova zabeležba ne sprečava dalji promet nepokretnosti na kojoj je upisana, niti nove upise u katastar na toj nepokretnosti.

Savestan držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina, u skladu sa članom 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Službeni list SFRJ ", br. 6/80, 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96. i "Službeni glasnik RS", broj 115/05 – dr. zakon).

U tom slučaju, pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti predstavlja pravnosnažna sudska odluka o utvrđenju prava svojine po osnovu održaja, doneta u parničnom postupku.

Potrebno je da se obratite Republičkom geodetskom zavodu – Odeljenju za adresni registar, na email: mojaadresa@rgz.gov.rs koji će proveriti da li je greškom utvrđen isti kućni broj za dva objekta u istoj ulici ili se radi o neovlašćenom postavljanju tablice sa kućnim brojem.

Republički geodetski zavod će Vam dostaviti pismeno obaveštenje o kućnom broju koji je utvrđen za Vaš objekat.

                Odredbom člana 85.  Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik).

                Odredbama st. 2. i 3. istog člana propisano je da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika,

                Imajući u vidu citirane odredbe, u konkretnoj situaciji nije moguće izvršiti upis u katastar nepokretnosti bez ugovora o kupoprodaji kojim se dokazuje pravni kontinuitet sa investitorom objekta, odnosno licem koje je upisano u katastar za imaoca prava svojine.

                Ukoliko ne možete da pribavite navedenu ispravu, preostaje vam da  tužbom radi utvrđenja prava svojine kod nadležnog suda pokrenete parnični postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Predbeležba prava svojine na nepokretnosti, upisuje se u smislu člana 11. stav 2. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) ako ugovor o kupoprodaji nepokretnosti ne sadrži bezuslovnu saglasnost prodavca da se kupac može upisati u katastar nepokretnosti kao vlasnik nepokretnosti (clausula intabulandi), već je davanje saglasnosti uslovljeno isplatom kupoprodajne cene u celosti.

                Ako je Službi za katastar nepokretnosti dostavljen ugovor o kupoprodaji koji ne sadrži bezuslovnu saglasnost prodavca za upis (clausula intabulandi), Služba upisuje predbeležbu prava svojine u korist kupca, a prodavac i dalje ostaje upisan kao vlasnik sve dok se predbeležba ne opravda, odnosno dok se Službi za katastar nepokretnosti ne dostavi bezuslovna saglasnost za upis (clausula intabulandi), u kom slučaju će se  izvršiti opravdanje predbeležbe i upis prava svojine u korist kupca.

                Javni beležnik je obavezan, da po službenoj dužnosti dostavi Službi za katastar nepokretnosti, radi opravdanja predbeležbe prava svojine, izjavu kojom prodavac potvrđuje da je kupac u celosti isplatio kupoprodajnu cenu i daje mu  saglasnost za upis -clausula intabulandi, koju je potvrdio (solemnizovao), saglasno odredbama člana 22. stav 1. tačka 2), člana 23. stav 5. tačka 1) i člana 61. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

                Ukoliko javni beležnik nije dostavio Službi za katastar nepokretnosti clausulu intabulandi, potrebno je da javnom beležniku ukažete na njegovu zakonsku obavezu dostavljanja isprave po službenoj dužnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti.

                Takođe, imate mogućnost da Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za opravdanje predbeležbe i dostavite clausulu intabulandi.

                Činjenica da je istekao rok za opravdanje predbeležbe ne predstavlja smetnju, osim ako je predbeležba u međuvremenu izbrisana po službenoj dužnosti, u kom slučaju treba podneti zahtev za promenu imaoca prava svojine na stanu na osnovu  ugovora o kupoprodaji i clausule intabulandi.     

Ukoliko smatrate da je u katastar nepokretnosti upisana pogrešna površina stana, koja nije u skladu sa građevinskom i upotrebnom dozvolom, odnosno tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

                Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti.

Potrebno je da se obratite organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za izdavanje građevinske dozvole, radi informisanja o uslovima pod kojim se može odobriti rekonstrukcija objekta.

Prilikom kupovine nepokretnosti morate da proverite da li je prodavac upisan za imaoca prava svojine na nepokretnosti, a ako je upisan kao suvlasnik sa određenim udelom na nepokretnosti, on može raspolagati samo svojim udelom, bez saglasnosti ostalih suvlasnika, saglasno odredbi člana 14. stav  2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80, 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96. i "Službeni glasnik RS", broj 115/05 - dr. zakon).

Ostali suvlasnici imaju pravo preče kupovine u skladu sa odredbama člana 5. Zakona o prometu nepokretnosti (“Službeni glasnik RS”, br.  93/14, 121/14 i 6/15).

Saglasno odredbama člana 39.st. 8. i 9.  Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  dostava rešenja stranci će se smatrati izvršenom na dan isteka roka od 30 dana od dana oglašavanja rešenja na oglasnoj tabli na veb prezentaciji Zavoda, ako dostava nije mogla biti izvršena putem pošte ili je izvršena ali tek nakon isteka tog roka, ili je adresa prebivališta, odnosno boravišta, odnosno sedišta stranke nepoznata.

Protekom roka za žalbu od osam dana od tog dana (kada se smatra da je dostava izvršena) rešenje postaje konačno.

                Odredbama člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, pored ostalog,  izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

                Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu ovog zakona (8. jun 2018. godine), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis.

                Dakle, uz zahtev za upis u katastar nepokretnosti, pored ugovora o otkupu stana, morate da dostavite i bezuslovnu izjavu prodavca o dozvoli upisa ili navedenu potvrdu.

                Nije neophodno da se prethodno sprovede postupak za raspravljanje zaostavštine Vaše pok. majke. Stan će biti upisan na Vašeg oca na osnovu navedene dokumentacije.

                Nepokretnost se, po službenoj dužnosti, upisuje u katastar nepokretnosti kao zajednička svojina supružnika na osnovu teretnih pravnih poslova zaključenih posle stupanje na snagu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (8. Juni 2018. godine), u skladu sa odredbama člana 7.st. 5-8.  tog zakona.

Budući da je predmetna katastarska parcela u javnoj svojini, potrebno je da se za tražene informacije obratite Ministarstvu finansija koje je, saglasno odredbi člana 3. stav 1. Zakona o ministarstvima (“Službeni glasnik RS”, broj 128/20) nadležno za poslove državne uprave koji se odnose na uređivanje prava javne svojine, pa samim tim i za davanje mišljenja i objašnjenja u vezi sa primenom propisa kojima je uređena javna svojina. Ovaj Kontakt centar namenjen je za davanje odgovora i objašnjenja u vezi sa primenom propisa kojima je uređena  oblast upisa u katastar nepokretnosti.

                Odredbom člana 14. stav  2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80, 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96. i "Službeni glasnik RS", broj 115/05 - dr. zakon) propisano je da suvlasnik može raspolagati svojim delom              bez saglasnosti ostalih suvlasnika.

                Saglasno navedenoj odredbi, Služba za katastar nepokretnosti može da provede promenu imaoca prava na suvlasničkom udelu ako je jedan od suvlasnika ugovorom o kupoprodaji raspolagao samo svojim udelom na nepokretnosti. Ako je otuđio čitavu nepokretnost Služba za katastar nepokretnosti će odbiti zahtev za provođenje promene u katastru na osnovu takvog ugovora.

                Služba za katastar nepokretnosti nije dužna da vodi računa da li je ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti povređeno pravo preče kupovine.

Ko smatra da u podacima o nepokretnostima i upisanim stvarnim pravima u katastru nepokretnosti postoji greška, ima pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnese zahtev za ispravku greške i priloži odgovarajuče dokaze. O zahtevu za ispravku greške Služba za katastar nepokretnosti odlučuje rešenjem, protiv koga se može izjaviti žalba Republičkom geodetskom zavodu, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Protiv drugostepenog rešenja može se voditi upravni spor, kao I ako u zakonskom roku nije odlučeno po žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja.

Urgencije za rešavanje predmeta u drugostepenom postupku upisa u katastar nepokretnosti dostavljaju se Republičkom geodetskom zavodu – Sektoru za pravne poslove, na adresu Ulica bulevar vojvode Mišića broj 39, Beograd.

Ukoliko suvlasnici ne mogu sporazumno da podele nepokretnost, potrebno je kod nadležnog suda pokrenuti vanparnični postupa za deobu nepokretnosti.

                Saglasno odredbi člana 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21), uz zahtev za provođenje parcelacije, odnosno preparcelacije u katastru nepokretnosti podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele, projekat parcelacije, odnosno preparcelacije potvrđen od strane organa jedinice lokalne samouprave  nadležnog za poslove urbanizma, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja. Takođe, podnosi se i elaborat  geodetskih radova u skladu sa članom 5. stav . 4. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

                Dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima predstavlja ugovor o razvrgnuću suvlasničke zajednice (ugovor o deobi) ili poravnanje suvlasnika zaključeno u postupku kod nadležnog suda ili javnog beležnika.

                Ukoliko suvlasnici ne mogu da postignu sporazum, potrebno je kod nadležnog suda pokrenuti vanparnični postupak za deobu imovine.

Saglasno članu 36. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), u postupku koji Služba za katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti, na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti dostavi sud, drugi nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, rok za donošenje rešenja je pet radnih dana, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, a rok za za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova.

                Urgencija za rešavanje predmeta može se dostaviti putem aplikacije ePrimedbe koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

                Odredbama člana 62. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (“Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 108/13, 142/14, 88/15 - US, 95/18 i 153/20) propisano je da od stupanja na snagu ovog zakona imovina koja je oduzeta bivšim vlasnicima, a za koju je podneta prijava u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine („Službeni glasnik RS”, broj 45/05), a po odredbama ovog zakona može biti vraćena, ne može biti predmet otuđivanja, hipoteke ili zaloge, do pravnosnažnog okončanja postupka po zahtevu za vraćanje, odnosno do isteka roka za podnošenje zahteva u pogledu imovine za koju nisu podneti zahtevi za vraćanje, te da je akt otuđenja i opterećenja imovine koji je suprotan odredbama tog člana ništav.

                Do dana stupanja na snagu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20),  upis zabeležbe zabrane otuđenja i opterećenja u katastru nepokretnosti nije sprečavao dalje upise na nepokretnosti na koju se ta zabeležba odnosi, osim ako je suprotno izričito propisano zakonom, već su od upisa zabeležbe sva raspolaganja imaoca prava i upisi u katastru  nepokretnosti koji su protivni svrsi upisane zabeležbe uslovni i zavise od ishoda postupka zbog kojih je zabeležba upisana, shodno odredbi člana 81. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon).

                Stupanjem na snagu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, 8. juna 2018. godine, prestala je da važi odredba člana 81. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru. Odredbom člana 14. stav 3. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova propisano je da izuzetno, upis zabeležbe zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti sprečava dalje upise koji se odnose na zabranjeno otuđenje i opterećenje nepokretnosti imaocu upisanog prava.

                Od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama I dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, broj 15/20), 4. marta 2020. godine zabeležba restitucije upisuje se u katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti, na osnovu potvrde organa nadležnog za povraćaj oduzete imovine da se pred tim organom vodi postupak za povraćaj nepokretnosti u javnoj svojini koji može da dovede do njenog povraćaja u naturalnom obliku, saglasno odredbama člana 15.st. 3. i 4.  Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova.  Do tada, ova zabeležba se upisivala u katastar nepokretnosti samo na zahtev stranke.               

                Nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama na predmetnim nepokretnostima izvršenim u katastru nepokretnosti, koje će sadržati i podatke o ispravama koje su predstavljale osnov za upis katastar nepokretnosti ili da je upis preuzet iz zemljišne knjige u postupku izrade katastra nepokretnosti.

Zahtev možete dostaviti poštom, putem preporučene pošiljke, neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu ili putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera.

Termin za predaju zahteva možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje  koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje.

Na šalterima Službe za katastar nepokretnosti Stari Grad uvedeni su POS terminali za plaćanje republičkih administrativnih taksi platnim karticama Dinacard, Visa i Mastercard.

Instrukciju za plaćanje taksi izdaće Vam Služba za katastar nepokretnosti po predaji zahteva.

Saglasno članu 17. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), zahtev za upis u katastar nepokretnosti može podneti lice u čiju korist se odlučuje o upisu, upisani prethodnik, kao i treće lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod postupka upisa.

               Dakle Vi, kao lice koje ima pravni interes, možete podneti zahtev za ispravku greške u katastru. Uz zahtev, treba da priložite ispravu kojom dokazujete postojanje greške, kao i ispravu kojom dokazujete pravni interes za podnošenje zahteva.

Upis podataka o posebnim delovima objekta, uključujući i površinu, vrši se, saglasno odredbi člana 5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  na osnovu pravnosnažne građevinske, odnosno upotrebne dozvole ili uverenja nadležnog organa (specifikacija), izdatog u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata navedena dozvola, a ako organ nije u mogućnosti da izda uverenje, na osnovu nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdatog u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom.

Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama na predmetnim katastarskim parcelama (istorijat promena), koje će sadržati podatke o tome po kom pravnom osnovu i kada je izvršena poslednja promena imaoca prava na tim parcelama.

Ukoliko smatrate da postoji greška u podacima upisanim u katastar nepokretnosti imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. Nije propisan rok za podnošenje zahteva za ispravku greške.

O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Ne morate da angažujete advokata, možete sami da podnesete zahtev za promenu imaoca prava na stanu u katastru nepokretnosti i priložite sporazum o deobi bračne tekovine, u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Saglasno odredbi člana 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21), uz zahtev za provođenje parcelacije, odnosno preparcelacije u katastru nepokretnosti podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele, projekat parcelacije, odnosno preparcelacije potvrđen od strane organa jedinice lokalne samouprave  nadležnog za poslove urbanizma, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja. Takođe, podnosi se i elaborat  geodetskih radova u skladu sa članom 5. stav . 4. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

                Dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima predstavlja ugovor o razvrgnuću suvlasničke zajednice (ugovor o deobi) ili poravnanje suvlasnika zaključeno u postupku kod nadležnog suda ili javnog beležnika.

               Ukoliko suvlasnici ne mogu da postignu sporazum, potrebno je kod nadležnog suda pokrenuti vanparnični postupak za deobu imovine.

Saglasno odredbi člana  26. stav 2. Zakona o Registru prostornih jedinica i Adresnom registru (“Službeni glasnik RS”, broj 9/20) podaci o adresi objekta ažuriraju se u bazi podataka katastra nepokretnosti preme podacima Adresnog registra po službenoj dužnosti, bez donošenja rešenja.

                Dakle, nije potrebno da podnosite zahtev da se u katastru nepokretnosti izmeni kućni broj, budući da će ta promena biti izvršena po službenoj dužnosti, bez donošenja rešenja.

Kao vlasnik predmetne nepokretnosti, imate pravo da Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za izdavanje uverenja koje će sadržati podatak o vrsti i pravnom osnovu promene koja je predmet postupka upisa, koji se u Službi za katastar nepokretnosti vodi pod navedenim brojem, a o čemu je upisana zabeležba pokrenutog postupka upisa na Vašoj katastarskoj parceli.

Zahtev za izdavanje uverenja možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti ili putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera.

Potrebno je da se naslednica  obrati nadležnom osnovnom sudu u Beogradu sa zahtevom za dostavljanje I ostalih spisa predmeta ostavinskog postupka koji se kod Trećeg opštinskog suda u Beogradu vodio pod br. O. 1158/92, te uz zahtev dostavi rešenje o nasleđivanju kojim dokazuje svoj pravni interes za to.  

Odredbama člana 22. stav 1. Zakona o registru prostornih jedinica i adresnom registru (“Službeni glasnik RS”, broj 9/20) propisano je da ako objekat ima više zasebnih ulaza, svakom ulazu se utvrđuje poseban kućni broj.

Ako utvrđivanje dodatnog kućnog broja za ulaz u objekat izaziva potrebu promene ostalih kućnih brojeva na objektu, za sve ulaze u objekat utrđuje se isti kućni broj kome se dodaju slovne oznake po azbučnom redu sa narednom slovnom oznakom, u skladu sa odredbom stava 3. istog člana.

Zahtev za utvrđivanje kućnog broja podnosi se Republičkom geodetskom zavodu, Beograd, Ul. Bulevar vojvode Mišića br. 39.

Ukoliko smatrate da postoji greška u podacima upisanim u katastar nepokretnosti, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

Saglasno čl. 43. i 44. Zakona o hipoteci  („Službeni glasnik RS”, br. 115/05, 60/15, 63/15 – US i 83/15)  vlasnik hipotekovane nepokretnosti može zahtevati ispis hipoteke iz katastra nepokretnosti, a uz zahtev se dostavlja pismena izjava hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, ili  pravnosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo. Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, te da dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti izda potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.

Odredbom člana 52. navedenog zakona propisano je da hipoteka prestaje i na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajedničke svojine, ako: je proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeđenog potraživanja (stare hipoteke); upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći, ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja obezbeđenog hipotekom; za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlašćeno lice upisano u registar nepokretnosti.

Imajući u vidu citirane odredbe, ukoliko Vaš suprug ne može da pribavi pismenu izjavu hipotekarnog poverioca da je saglasan sa ispisom hipoteke iz katastra nepokretnosti, preostaje  da kod nadležnog suda pokrene postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Informaciju o hipotekarnom poveriocu može dobiti iz lista nepokretnosti u kome su upisane predmetne nepokretnosti i hipoteka.

Zahtev za izdavanje lista nepokretnosti podnosi se Službi za katastar nepokretnosti. Takođe, geodetske organizacije i javni beležnici imaju ovlašćenje za izdavanje lista nepokretnosti, koji ima istu dokaznu snagu kao da ga je izdala Služba za katastar nepokretnosti. 

U postupku obnavljanja granica katastarske parcele (omeđavanje) geodetska organizacija obeležava granične tačke parcele na terenu propisanim belegama, prema poslednjem stanju podataka o parceli u bazi podataka katastra nepokretnosti. O izvedenim geodetskim radovima u postupku omeđavanja geodetska organizacija je obavezna da, u skladu sa čl. 64, 65. i 74. Pravilnika o premeru, obnovi katastra i geodetskim radovima u održavanju katastra nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, broj 7/19), sačini elaborat geodetskih radova, čiji sastavni deo je i zapisnik o izvršenom uviđaju.

Geodetska organizacija je dužna da dostavi Službi za katastar nepokretnosti elaborat geodetskih radova i zapisnik o izvršenom uviđaju, u roku od 30 dana od dana preuzimanja podataka premera, u skladu sa odredbom člana 18.stav 1. tačka 6) i člana 118. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon). Postupanje suprotno navedenoj odredbi sankcionisano je kao prekršaj odredbama člana 183. stav 1. tačka 5) i st. 2. i 3. istog zakona.

Primedbe na rad geodetske organizacije mogu se dostaviti Republičkom geodetskom zavodu-Sektoru za nadzor I kontrolu, koji vrši inspekcijski nadzor nad radom geodetske organizacije, saglasno odredbama člana 10. stav 1. tačka 21) i člana 176. st. 1-4. Zakona o državnom premeru i katastru.

Odredbom člana 70. stav 24. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20) propisano je da pravo trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku i stambenom kompleksu, koje je investitor preneo pravnim poslom trećem licu, može se dalje prometovati i raspolagati u obimu stečenih prava, te da se tim pravnim poslom ne stiču uslovi za upis svojinskih prava u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, ali se pravni posao kojim se prenosi to pravo može upisati kao zabeležba u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima.

Dakle, u katastar nepokretnosti se ne upisuje parking mesto izvan zgrade, već zabeležba postojanja ugovora o prenosu prava trajnog korišćenja parking mesta.

Zabeležba zaštite prirodnog dobra upisuje se u katastar nepokretnosti u skladu sa članom 45. stav 2. tačka 2) Zakona o zaštiti prirode (“Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10 - ispravka, 14/16, 95/18 – dr. zakon i 71/21).

Navedenom odredbom propisano je da organ koji donosi akt o proglašenju zaštićenog područja isti dostavlja Republičkom geodetskom zavodu, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu, radi upisa zabeležbe zaštite prirodnog dobra.

Na zaštićenom području uspostavlja se određeni rešim zaštite, utvrđen aktom o proglašenju zaštićenog područja, na osnovu studije zaštite. Režim zaštitne zone zaštićenog područja zabranjuje i ograničava radove i aktivnosti za koje se (u postupku utvrđenom zakonom i drugim propisima) utvrdi da mogu imati značajan nepovoljan uticaj na biološku raznovrsnost, vrednosti geonasleđa i predela tog zaštićenog područja.

Uz zahtev za upis u katastar nepokretnosti, isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Dokaz o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava nije uslov za upis u katastar nepokretnosti.

Ukoliko je u katastar nepokretnosti upisana pogrešna površina stana, koja nije u skladu sa građevinskom i upotrebnom dozvolom, odnosno tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat, imalac prava svojine na stanu ima pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnese zahtev za ispravku greške i priloži odgovarajuče dokaze. O zahtevu za ispravku greške Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

Obrazac zahteva može se preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev se može dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin se može zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Odredbom člana 45. Zakona o opštem upravnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje) propisano je da ako nastupi smrt fizičkog lica ili pravno lice prestane da postoji, a prava, obaveze i pravni interesi o kojima se odlučuje u postupku ne mogu da pređu na naslednike, odnosno pravne sledbenike, postupak se obustavlja.

Bez pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju, naslednici ne mogu da se upišu u katastar nepokretnosti za vlasnike nepokretnosti.

Podnesite nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti zahtev za upis u katastar nepokretnosti na udelu od 1/2 katastarske parcele u korist Vašeg dede, na osnovu isprave koju posedujete, a Služba će u zavisnosti od stanja upisa u katastru ceniti podobnost te isprave za upis i doneće odgovarajuće rešenje.

Saglasno članu 4. stav 2. tačka 3) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US, 96/15, 47/17-autentično tumačenje, 113/17-dr.zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon, 9/20-dr.zakon), kao i članu 19. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Službeni list SFRJ", br. 6/80, 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", brojј 115/05 – dr. zakon), u katastar nepokretnosti upisuju se posebni delovi objekta koji čine građevinsku celinu, i to stan, poslovni prostor, garaža i garažno mesto.

Dakle, podrum ne predstavlja poseban deo objekta u smislu citiranih odredbi i nije predmet upisa u katastar nepokretnosti, već se samo navodi kao etaža na kojoj se nalazi poseban deo objekta..

U aplikaciji eZakazivanje koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje u padajućem meniju su navedene Službe za katastar nepokretnosti za koje se mora zakazati termin za predaju zahteva.

Ako katastarska parcela predstavlja građevinsko zemljište potrebno je izvršiti parcelaciju u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21).

Odredbom člana 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se uz zahtev za provođenje parcelacije u katastru nepokretnosti podnosi dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, projekat preparcelacije potvrđen od strane organa jedinice lokalne samouprave  nadležnog za poslove urbanizma, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

Takođe, potrebno je dostaviti i elaborat  geodetskih radova u skladu sa članom 5. stav . 4. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

                Dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima predstavlja ugovor o razvrgnuću suvlasničke zajednice (ugovor o deobi) ili poravnanje suvlasnika zaključeno u postupku kod nadležnog suda ili javnog beležnika.

Ako je Vaš otac  upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine  na katastarskim parcelama, uz zahtev za upis potrebno je da dostavite pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

                Obrazac zahteva za upis možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Odredbama člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, pored ostalog,  izjavu o dozvoli upisa, koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu ovog zakona (8. jun 2018. godine), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis.

                Imajući u vidu citirane odredbe, bez potvrde o isplati kupoprodajne cene nije moguće provesti promenu u katastru nepokretnosti na osnovu kupoprodajnog ugovora koji ne sadrži bezuslovnu saglasnost za upis.

Odredbom člana 15. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20) propisano je da se zabeležba spora briše na zahtev stranke koja dostavi dokaz o tome da je prestao pravni osnov za zabeležbu, kao i po službenoj dužnosti kada obveznik dostave dostavi ispravu koja je osnov za brisanje zabeležbe.

Dakle, zabeležba spora se može izbrisati iz  katastra nepokretnosti na osnovu pravnosnažne odluke suda donate u postupku povodom koga je upisana ta zabeležba.

Ukoliko smatrate da je u katastar nepokretnosti upisana pogrešna površina posebnih delova objekta, koja nije u skladu sa građevinskom i upotrebnom dozvolom, odnosno tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola za objekat, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Sukorisnici mogu zajedno, jednim zahtevom da traže pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na izgrađenom građevinskom zemljištu, bez naknade. Međutim, može samo jedan od njih da Službi za katastar nepokretnosti podnese zahtev, budući da je odredbom člana 25. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20) propisano da, ako se radi o upisu prava deljivih srazmerno celini, svaki imalac prava može da zahteva upis odgovarajućeg dela u svoju korist, pri čemu će se po službenoj dužnosti izvršiti upis i u korist drugih imalaca prava.

Nije potrebno dostavljati nikakvu dokumentaciju, budući da se pravo svojine stiče danom stupanja na snagu zakona, saglasno članu 102. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21).

Takođe, nije potrebno plaćati takse za upis, s obzirom na to, da se ne plaća republička administrativna taksa za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu koje je stečeno zakonom, saglasno odredbi stava 5. napomene tarifnog broja 215b Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03-ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18-, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20).

Prodavac stana ne mora da bude upisan u katastar nepokretnosti kao vlasnik stana upisanog u katastar nepokretnosti.

Ako prodavac nepokretnostii nije upisan u katastar nepokretnosti kao imalac prava svojine, isprave kojimase dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim pravnim prethodnikom, saglasno članu 23. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20),  dužan je da dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, javni beležnik uz ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, koji je potvrdio (solemnizovao).

Pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti u konkretnoj situaciji može da predstavlja poravnanje koje zaključe prodavci stana i kupčevi naslednici kod suda ili javnog beležnika ili pravnosnažna sudska presuda o utvrđenju prava svojine na stanu.

Na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda objavljen je e-katastar.

Informacije o vlasništvu na nepokretnostima mogu se dobiti uvidom u e-katastar koji je javno dostupan  na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda,   na adresi https://rgz.gov.rs/usluge/ekatastar/ekatastar-javni-pristup

Pretragu možete izvršiti po adresi nepokretnosti i nazivu opštine ili po broju katastarske parcele i nazivu opštine i katastarske opštine.

Saglasno odredbi člana 66. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21), uz zahtev za provođenje parcelacije u katastru nepokretnosti podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, projekat preparcelacije potvrđen od strane organa jedinice lokalne samouprave  nadležnog za poslove urbanizma, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja, kao i elaborat  geodetskih radova u skladu sa članom 5. stav . 4. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

                Odredbom člana 106. stav 6. navedenog zakona propisano je da prilikom izrade projekta parcelacije za potrebe razvrgnuća suvlasničke zajednice u sudskom postupku, ne moraju se primenjivati odredbe o minimalnoj površini građevinske parcele, o pristupu javnoj saobraćajnoj površini, visini i udaljenju objekata, koji su propisani planskim dokumentom za tu zonu.          

Odredbom člana 43. stav 1. Zakona o hipoteci (“Službeni glasnik RS” , br. 115/05, 60/15, 63/15-US I 83/15) propisano je da hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana, u skladu sa zakonom.

Dakle, ako je u katastru nepokretnosti na kući koju planirate da kupite upisna hipoteka, to znači da ona još uvek nije prestala.

Zahtev za izdavanje kopije rešenja kojim se dozvoljava upis u katastar nepokretnosti podnosi se Službi za katastar nepokretnosti. U zahtevu morate da navedete broj rešenja,  datum donošenja i naziv Službe za katastar nepokretnosti koja je donela rešenje.

Ukazujemo da dokaz o vlasništvu na nepokretnosti predstavlja izvod iz baze podataka katastra nepokretnosti - list nepokretnosti, koji izdaju Službe za katastar nepokretnosti, javni beležnici i geodetske organizacije.

Odredbama člana 87. stav 1. tač. 1) i 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, pored opštih uslova koji važe za ispravu za upis, da bi bila podobna za upis, mora  biti sačinjena u pisanoj formi uz overu potpisa lica između kojih se isprava sačinjava, ako posebna forma isprave nije propisana posebnim zakonom, te mora da sadrži  izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da izjava o dozvoli upisa može biti data u posebnoj ispravi,  uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Ako je prodavac u stečaju, potrebno je da od stečajnog upravniku zatražite da Vam da clausulu intabulandi.

Potrebno je Službi za katastar nepokretnosti dostaviti rešenja o nasleđivanju kojima je raspravljena zaostavština preminulih suvlasnika i dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima suvlasnika (ugovor o razvrgnuću suvlasničke zajednice ili sudsko poravnanje, odnosno  poravnanje zaključeno kod javnog beležnika).

Saglasno članu 17. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), zahtev za upis u katastar nepokretnosti može podneti lice u čiju korist se odlučuje o upisu, upisani prethodnik, kao i treće lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod postupka upisa.

Treće lice, uz zahtev, mora priložiti ispravu kojom dokazuje pravni interes za podnošenje zahteva.

Dakle, Vi, kao treće lice koje ima pravni interes, možete podneti zahtev Službi za katastar nepokretnosti za provođenje promene imaoca prava u katastru nepokretnosti na osnovu ugovora o kupoprodaji koji je zaključio Vaš pok. otac.

                Za informacije u vezi sa plaćanjem poreza potrebno je da se obratite organu jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na imovinu.

Nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o činjenicama iz službene evidencije, i to kada, po kom osnovu je upisana predmetna zabeležba i na šta se konkretno odnosi.

Saglasno članu 17. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), zahtev za upis u katastar nepokretnosti može podneti lice u čiju korist se odlučuje o upisu, upisani prethodnik, kao i treće lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod postupka upisa.

Treće lice, uz zahtev, mora da priloži ispravu koja je pravni osnov za provođenje promene u katastru nepokretnosti i ispravu kojom dokazuje pravni interes za podnošenje zahteva.

Saglasno članu 5. st. 5. i 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), podaci o objektu upisuju se u katastar nepokretnosti na osnovu elaborata geodetskih radova i podataka o objektu iz upotrebne dozvole, odnosno građevinske, ako je za objekat izdata samo građevinska dozvola. Ako dozvola ne sadrži sve podatke o objektu koji se upisuju u katastar nepokretnosti, potrebno je dostaviti uverenje nadležnog organa izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola, a ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, upis podataka o objektu može se izvršiti na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke izrađenog u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom.

                Napominjemo da, prema važećim propisima, na osnovu  pravnosnažne građevinske dozvole može se upisati u katastar nepokretnosti objekat, ali bez podataka o imaocu prava svojine. Za upis prava svojine na objektu potrebno je dostaviti pravnosnažnu upotrebnu dozvolu ili rešenje o ozakonjenju objekta, osim za objekte koji su izgrađeni u vreme kada nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske i upotrebne dozvole.

                U konkretnom slučaju potrebno je dostaviti i pravnosnažno rešenje o nasleđivanju.

                Geodetska organizacija koju stranka angažuje da izvrši geodetsko-tehničko snimanje objekata, putem e-šaltera dostaviće nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti elaborat geodetskih radova, zahtev za upis u katastar u ime stranke i potrebnu dokumentaciju za upis.

Shodno odredbi člana 36. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  Služba za katastar nepokretnosti je dužna da donese rešenje u roku od pet radnih dana od dana prijema isprave za upis dostavljene po službenoj dužnosti.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) propisano je da isprava za upis mora naročito da sadrži  označenje nepokretnosti na koju se isprava odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (naziv katastarske opštine, broj i površinu parcele, broj i površinu objekta, broj i površinu posebnog dela objekta).

Imajući u vidu citiranu odredbu, budući da u konkretnom slučaju ugovor o kupoprodaji ne sadrži broj i površinu katastarske parcele, potrebno je da ugovorne strane zaključe aneks ugovora.

Odredbama člana 31. st. 1. i  2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da ako je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, odnosno ako je podneto više zahteva za upis na istoj nepokretnosti, odnosno istom udelu na nepokretnosti, prvo će se sprovesti postupak po dostavi koja je prva izvršena, odnosno po zahtevu koji je prvi primljen. Po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenoj ispravi, odnosno zahtevu, uzimaju se u postupak kasnije dostavljene isprave, odnosno zahtevi, po redosledu prijema.

U situaciji kada je stan upisan u katastar nepokretnosti i kada se zahtevom traži npr. promena imaoca prava na stanu, zabeležba pokrenutog postupka tim zahtevom bila bi upisana u katastru na stanu, te bi se utvrđivanje reda prvenastva prava u odnosu na stan, u smislu citiranih odredbi, vršilo prema vremenskom redosledu upisanih zabeležbi pokrenutih postupaka na stanu.

Međutim, u situaciji kada stan nije upisan u katastar nepokretnosti, već se zahtevom traži upis stana, zabeležba pokrenutog postupka tim zahtevom upisuje se na objektu u kome se nalazi stan, te se utvrđivanje redosleda prvenstva prava u odnosu na stan vrši prema vremenskom redosledu upisanih zabeležbi pokrenutih postupaka na objektu.

Dakle, u konkretnom slučaju, po konačnosti rešenja donetih u postupcima po ranije podnetim zahtevima za upis na objektu, uzeće se u postupak Vaš zahtev.

Ako je nepokretna imovina već upisana u katastar nepokretnosti samo na jednog od supružnika, zajednička svojina supružnika naknadno će se upisati u katastar na osnovu izjave oba supružnika da se u konkretnom slučaju radi o zajedničkoj svojini, saglasno članu 7. stav 5. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Izjava supružnika dostavlja se u formi javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) izjave.

Radi upisa stana sa upisom imaoca prava u katastar nepokretnosti ne dostavlja se potvrda Poreske uprave o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava, odnosno na nasleđe i poklon.

Ako je zgrada upisana u katastar nepokretnosti, za upis stana potrebno je uz zahtev za upis dostaviti pravnosnažnu građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu, a ako dozvola ne sadrži neophodne podatke za upis stana potrebno je dostaviti uverenje nadležnog organa (specifikacija) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata ta dozvola. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije.

U skladu sa odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) građevinska, odnosno upotrebna dozvola mora naročito da sadrži  naziv katastarske opštine, broj i površinu parcele, broj i površinu objekta, broj i površinu posebnog dela objekta.

Ukoliko je investitor upisan za imaoca prava svojine na objektu, za upis prava svojine na stanu u korist određenog lica, potrebno je dostaviti ispravu/isprave o sticanju kojima se dokazuje pravni kontinuitet između tog lica i investitora, odnosno upisanog imaoca prava svojine na objektu, izuzev  kada se upis vrši na osnovu ugovora o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini, shodno članu 85. Zakona o državnom premeru i katastru. 

Ugovor o prometu nepokretnosti mora da sadrži saglasnost za upis-clausula intabulandi, koja nije uslovljena, niti oročena.

Ako zgrada u kojoj se nalazi stan nije upisana u katastar, potrebno je da angažujete ovlašćenu geodetsku organizaciju da izvrši geodetsko-tehničko snimanje zgrade, koja će, po izvršenom snimanju, dostaviti nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, putem e-šaltera, elaborat geodetskih radova i potrebnu dokumentaciju za upis.

Napominjemo da, prema važećim propisima, na osnovu  pravnosnažne građevinske dozvole mogu se upisati u katastar nepokretnosti objekat i posebni delovi objekta, ali bez prava svojine. Za upis prava svojine potrebno je da je za objekat izdata pravnosnažna upotrebna dozvolu ili rešenje o ozakonjenju objekta, osim za objekte koji su izgrađeni u vreme kada nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske i upotrebne dozvole.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Obrazac zahteva za upis možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev se podnosi elektronskim putem preko profesionalnog korisnika e-šaltera (advokat, odnosno geodetska organizacija), poštom putem preporučene pošiljke ili predaje u prostorijama Službe za katastar nepokretnosti.

Ukoliko smatrate da postoji greška u podacima upisanim u katastar nepokretnosti imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Za svaki postupak koji je pokrenut u Službi za katastar nepokretnosti, po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, dostavi nadležni organ koji je istu doneo, sastavio ili potvrdio, u katastru nepokretnosti se upisuje zabeležba pokrenutog postupka na nepokretnosti koja je predmet upisa, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Navedena zabeležba je vidljiva u eKatastru, koji je javno dostupan na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://katastar.rgz.gov.rs/eKatastarPublic/

                Uvidom u eKatastar možete proveriti da li je na predmetnoj nepokretnosti upisana zabeležba pokrenutog postupka na osnovu tog rešenja o ozakonjenju, odnosno da li je nadležni organ koji je doneo rešenje o ozakonjenju isto dostavio, po službenoj dužnosti, nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, kao i elaborat geodetskih radova, radi upisa u katastar nepokretnosti, u skladu sa članom 36. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata (“Službeni glasnik RS”, br. 96/15, 83/18 i 81/20 – УС). Ukoliko nije, potrebno je da kod tog organa inicirate da dostavi rešenje o ozakonjenju Službi za katastar nepokretnosti.

                Ako je Služba za katastar nepokretnosti pokrenula postupak upisa u katastar na osnovu tog rešenja o ozakonjenju, urgenciju za rešavanje Vašeg predmeta možete dostaviti putem aplikacije ePrimedbe koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

Javni beležnik, odnosno sud koji je doneo rešenje o nasleđivanju obavezan je da pravnosnažno rešenje, po službenoj dužnosti,  dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, putem e-šaltera radi upisa u katastar nepokretnosti, u skladu sa čl. 22. stav 1. i 23. stav 5. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br.  41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), ako je pravnosnažnost rešenja nastupila posle 1. jula 2018. godine (rešenje javnog beležnika), odnosno 1.januara 2020. godiene (rešenje sudaa).

Ako je rešenje o nasleđivanju postalo pravnosnažno pre navedenog datuma, potrebno je da Vi podnesete nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti zahtev za upis u katastar nepokretnosti i uz zahtev dostavite rešenje u originalu ili overenoj kopiji.

Uvidom u eKatastar, koji je javno dostupan na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku  https://rgz.gov.rs/usluge/ekatastar/po%C4%8Detna   možete utvrditi da li je rešenje o nasleđivanju dostavljeno po službenoj dužnosti, budući da se na predmetnoj nepokretnosti u katastru nepokretnosti upisuje zabeležba pokrenutog postupka, odnosno da li je na osnovu tog rešenja izvršena promena u katastru.

Ukoliko to nije slučaj podnesite zahtev za upis.

Pretragu u eKatastru možete izvršiti po adresi ili po broju katastarske parcele na kojoj se nalazi objekat, nazivu katastarske opštine i opštine.

Za upis u katastar nepokretnosti po osnovu rešenja o nasleđivanju ne plaća se republička administrativna taksa, saglasno  odredbi stava 4. tačka 2) Napomene tarifnog broja 215b Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03-ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20).

Na osnovu takvog ugovora o prometu nepokretnosti koji nije overen u sudu, ne može se u katastru nepokretnosti izvršiti promena imaoca prava na nepokretnosti.

Promena imaoca prava u katastru nepokretnosti može se izvršiti na osnovu poravnanja zaključenog pred javnim beležnikom, sudskog poravnanja ili pravnosnažne sudske presude o utvrđenju prava svojine.

Urgencije za rešavanje predmeta dostavljaju se putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Ako je zgrada upisana u katastar nepokretnosti, za upis stana potrebno je uz zahtev za upis dostaviti pravnosnažnu građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu, a ako dozvola ne sadrži neophodne podatke za upis stana potrebno je dostaviti uverenje nadležnog organa (specifikacija) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata ta dozvola. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije.

U skladu sa odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) građevinska, odnosno upotrebna dozvola mora naročito da sadrži  naziv katastarske opštine, broj i površinu parcele, broj i površinu objekta, broj i površinu posebnog dela objekta.

Ukoliko je investitor upisan za imaoca prava svojine na objektu, za upis prava svojine na stanu u korist određenog lica, potrebno je dostaviti ispravu/isprave o sticanju kojima se dokazuje pravni kontinuitet između tog lica i investitora, odnosno upisanog imaoca prava svojine na objektu, izuzev  kada se upis vrši na osnovu ugovora o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini, shodno članu 85. Zakona o državnom premeru i katastru. 

Ugovor o prometu nepokretnosti mora da sadrži saglasnost za upis-clausula intabulandi, koja nije uslovljena, niti oročena.

Ako zgrada u kojoj se nalazi stan nije upisana u katastar, potrebno je da angažujete ovlašćenu geodetsku organizaciju da izvrši geodetsko-tehničko snimanje zgrade, koja će, po izvršenom snimanju, dostaviti nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, putem e-šaltera, elaborat geodetskih radova i potrebnu dokumentaciju za upis.

Napominjemo da, prema važećim propisima, na osnovu  pravnosnažne građevinske dozvole mogu se upisati u katastar nepokretnosti objekat i posebni delovi objekta, ali bez prava svojine. Za upis prava svojine na objektu i posebnim delovima objekta potrebno je da je za objekat izdata pravnosnažna upotrebna dozvolu ili rešenje o ozakonjenju objekta, osim za objekte koji su izgrađeni u vreme kada nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske i upotrebne dozvole.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Obrazac zahteva za upis možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev se podnosi elektronskim putem preko profesionalnog korisnika e-šaltera (advokat, odnosno geodetska organizacija), poštom putem preporučene pošiljke ili predaje u prostorijama Službe za katastar nepokretnosti.

Ako su posebni delovi objeka koji se nalaze na tim etažama upisani u katastar nepokretnosti sa upisom imaoca prava svojine na njima, potrebno je, radi provođenja promene imaoca prava u katastru, dostaviti ugovor o razmeni nepokretnosti koji mora biti potvrđen od strane javnog beležnika.

Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Захтев за конверзију земљишта можете доставити на шалтеру надлежне Службе за катастар непокретности (у заказаном термину), поштом на адресу надлежне Службе за катастар непокретности или се обратити професионалним корисницима који ће за Вас путем сервиса еШалтер у дигиталном облику упутити захтев надлежној Служби за катастар непокретности.

Конверзија је промена врсте права – претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту и ради се у случају када је већ уписано право коришћења.

Да би странка која већ има уписано право коришћења изршила конверзију на земљишту потребно је да надлежној Служби за катастар непокретности достави:

-   Захтев за промену врсте права попуњен прописаним садржајем - https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-objekta-sa-upisom-imaoca-prava

-   Очитану личну карту

Термин на шалтеру надлежне Службе за катастар непокретности можете заказати путем апликације еЗаказивање која се налази на почетној страни интернет странице Републичког геодетског завода или позивањем Инфо центра на телефон 011/6355600.

Апликацији еЗаказивање можете приступити путем следећег линка https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Видео упутство за заказивање термина Вам достављамо у следећем линку https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-video-uputstva-za-kori%C5%A1%C4%87enje-aplikacije-e-zakazivanje

Републичка административна такста и такса за захтев се плаћа по персонализованом позиву на број, персонализовани позив на број се добија након подношења захтева, односно формирања предмета, што значи да таксу можете платити при предаји захтева.

Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti mora da sadrži  bezuslovnu saglasnost prodavca za upis u katastar nepokretnosti -clausula intabulandi, shodno odredbi člana 87. stav 1. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) 

Izuzetno, ako je saglasnost za upis uslovljena potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava  na ime kupoprodajne cene, mora se dostaviti i taj dokument banke, saglasno odredbi člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

Uplatnice se ne mogu prihvatiti kao dokaz u postupku upisa u katastar nepokretnosti. Ako ne možete da pribavite navedenu potvrdu, preostaje Vam da kod nadležnog suda, tužbom radi utvrđenja prava svojine  pokrenete parnični postupak u cilju ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti mora da sadrži  bezuslovnu saglasnost prodavca za upis u katastar nepokretnosti -clausula intabulandi, shodno odredbi člana 87. stav 1. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) 

Izuzetno, ako je saglasnost za upis uslovljena potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava  na ime kupoprodajne cene, mora se dostaviti i taj dokument banke, saglasno odredbi člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

Uplatnice se ne mogu prihvatiti kao dokaz u postupku upisa u katastar nepokretnosti. Ako ne možete da pribavite navedenu potvrdu, preostaje Vam da kod nadležnog suda, tužbom radi utvrđenja prava svojine  pokrenete parnični postupak u cilju ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Saglasno odredbi člana 158. stav 16. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21), organ nadležan za izdavanje upotrebne dozvole dužan je da u roku od pet dana od dana pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, po službenoj dužnosti dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

                Odredbama člana 17. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18,95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da su stranke u postupku upisa lice u čiju korist se odlučuje o upisu, upisani prethodnik i

treće lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod postupka upisa.

                Kao lice koje ima pravni interes možete Službi za katastar nepokretnosti podneti zahtev za upis stana sa upisom prava javne svojine u korist grada, ako posedujete potrebnu dokumentaciju za upis i dostavite ispravu kojom dokazujete pravni interes.

                Potvrdu o kućnom broju Republički geodetski zavod izdaje za sve zgrade kojima je utvrđen kućni broj.

Odredbom člana 70. stav 3. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je koji se podaci o imaocima prava na nepokretnostima upisuju u bazu podataka katastra nepokretnosti, i to podaci: o imenu, imenu jednog roditelja i prezimenu za fizičko lice, odnosno nazivu pravnog lica;  prebivalištu i adresi za fizička lica, odnosno sedištu i adresi za pravna lica i jedinstvenom matičnom broju građana, odnosno matičnom broju pravnog lica.

Ukoliko je u katastar nepokretnosti u rubrici JMBG upisan podatak o broju lične karte imaoca prava na nepokretnosti, potrebno je da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnese Službi za katastar nepokretnosti zahtev za ispravku greške, budući da nije propisano da se u katastar nepokretnosti upisuju za fizičko lice podaci o broju lične karte.

Radi upisa prava svojine na nepokretnostima potrebno je dostaviti ispravu koja predstavlja podoban pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti, kao što je npr. odluka suda, opštinskog organa uprave i sl. Ili ugovor.

Ukoliko takvu ispravu ne posedujete potrebno je kod nadležnog suda tužbom radi utvrđenja prava svojine pokrenuti parnični postupak radi ostvarivanja imovinskih prava.

               Takođe, ukoliko je u vreme izgradnje kuće bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, potrebno je dostaviti pravnosnažnu građevinsku i upotrebnu dozvolu za objekat ili rešenje o ozakonjenju objekta.

Građevinsku dozvolu nije bilo potrebno pribaviti za izgradnju objekata u gradovima, odnosno naseljima gradskog karaktera  do 3. juna 1948. godine, kada je stupila na snagu Osnovna uredba o građenju („Službeni list FNRJ”, broj 46/48), za

stambene zgrade na selu do 21. marta 1961. godine, kada je stupio na snagu Zakon o uslovima za izgradnju stambenih zgrada na selu („Službeni glasnik NRS”, broj 7/61) ili do stupanja na snagu propisa o uslovima za izgradnju stambenih zgrada, ukoliko su ih opštinski narodni odbori doneli u roku propisanim tim zakonom, a za ostale vrste objekata koji su izgrađeni na selu do 8. jula 1973. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izgradnji investicionih objekata („Službeni glasnik SRS”, broj 25/73), odnosno do stupanja na snagu opštinske, odnosno gradske odluke, ukoliko je ista doneta u roku propisanim tim zakonom.

Ako je cela katastarska parcela upisana u katastru nepokretnosti na vlasnika sa udelom 1/1 ne postoji mogućnost da je na istoj upisan i komšija sa nekim udelom.

Ukoliko smatrate da je u katastru nepokretnosti upisana pogrešna površina parcele, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar n epokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Odredbama člana 85. st. 1. i 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US, 96/15, 47/17- -autentično tumačenje), 113/17-dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon, 9/20-dr. zakon) propisano je da su  upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik), te da se upis  dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika.

Odredbom člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, pored ostalog,  izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Dakle, ako ugovor o kupoprodaji stana ne sadrži clausulu intabulandi – saglasnost prodavca za upis, ona mora biti data u posebnoj ispravi.

Počev od dana 08.06.2018. godine javni beležnik ima obavezu da ugovor o prometu nepokretnosti koji je potvrdio (solemnizovao), u roku od 24 časa od trenutka potvrđivanja  dostavi putem e-šaltera, po službenoj dužnosti, nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, saglasno odredbama člana 22. stav 1. tačka 2), člana 23. stav 5. tačka 1) i člana 61. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Ako prodavac nepokretnosti nije upisan u katastar nepokretnosti kao imalac prava svojine, isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim pravnim prethodnikom, saglasno članu 23. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20),  dužan je da dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, javni beležnik uz ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, koji je potvrdio (solemnizovao).

Ako je u ugovoru naveden pogrešan broj katastarke parcele to se može ispraviti zaključivanjem aneksa ugovora. Podaci navedeni u aneksu ugovoru ne mogu se prepravljati, već se mora zaključiti novi aneks ugovora.

Odredbom člana 34. stav 9. Zakona o ozakonjenju objekata (“Službeni glasnik RS”, br. 96/15, 83/18 i 81/20 – US) propisano je da rešenje o ozakonjenju objekta koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene sadrži i konstataciju da je dostavljena overena izjava vlasnika ozakonjenog objekta da se odriče prava na pokretanje sudskog spora po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta

Odredbom člana 36. stav 3. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da ako je predmet upisa prava svojine objekat koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra i izjavu vlasnika da se odriče prava na pokretanje sudskog spora, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju. Izjava o odricanju upisuje se u evidenciju katastra nepokretnosti u vidu zabeležbe, sa rokom važenja upisa sve dok postoji predmetni objekat i nije vezan za promenu vlasništva na objektu.

                Imajući u vidu citirane odredbe, ne postoji mogućnost brisanja navedene zabeležbe iz katastra nepokretnosti sve dok postoji predmetni objekat.

Zahtev za upis, odnosno provođenje promene u katastru podnosi se na propisanom obrascu, koji se može preuzeti sa veb prezentacije Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-objekta-sa-upisom-imaoca-prava.

Promena namene (vrste) zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište vrši se planskim dokumentom.

Odredbom člana 88. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21) propisano je da kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granice planskog dokumenta sa popisom katastarskih parcela sa odgovarajućim grafičkim prikazom.

Odredbom stava 2. istog člana propisano je da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u roku od 15 dana po dobijanju planskog dokumenta, rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti.

U katastar nepokretnosti ne može se upisati pravo svojine na kući bez pravnosnažne upotrebne dozvole ili pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju objekta, osim ako se radi o objektu izgrađenom u skladu sa propisima po kojima u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, kao što su:

1)            objekti u gradovima, odnosno naseljima gradskog karaktera izgrađeni do 3. juna 1948. godine, kada je stupila na snagu Osnovna uredba o građenju („Službeni list FNRJ”, broj 46/48);

2)            stambene zgrade koje su izgrađene na selu do 21. marta 1961. godine, kada je stupio na snagu Zakon o uslovima za izgradnju stambenih zgrada na selu („Službeni glasnik NRS”, broj 7/61) ili do stupanja na snagu propisa o uslovima za izgradnju stambenih zgrada, ukoliko su ih opštinski narodni odbori doneli u roku propisanom tim zakonom;

3)            ostale vrste objekata koji su izgrađeni na selu do 8. jula 1973. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izgradnji investicionih objekata („Službeni glasnik SRS”, broj 25/73), odnosno do stupanja na snagu opštinske, odnosno gradske odluke, ukoliko je ista doneta u roku propisanom tim zakonom.

Radi izdavanja uverenje o posedovanju nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije potrebno je da podnesete zahtev Republičkom geodetskom zavodu, Beograd, ul. Bulevar vojvode Mišića br. 39 i navedete sledeće podatke:

•  Ime, prezime i ime roditelja;
• JMBG (jedinstveni matični broj građana);
• Adresu prebivališta;
• Svrhu izdavanja uverenja;
• Broj telefona (za kontakt);

i priložite dokaz  o uplaćenoj republičkoj administrativnoj taksi, u skladu sa tarifnim brojem 215b stav 3. tačka 7) Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20)

Za uplatu administrativne takse od 690,00 dinara

Žiro račun: 840-742221843-57

Model obračuna: 97

Poziv na broj: 7801640600

Svrha: Republička administrativna taksa

Primalac: RUJP

Uverenje će Vam biti poslato poštom na adresu koju budete naveli, ili na imejl adresu koju navedete.

Ako su suvlasnici saglasni da podele katastarske parcele tako da svaki od suvlasnika bude isključivi vlasnik na jednoj od novonastalih parcela, potrebno je da zaključe ugovor o razvrgnuću suvlasničke zajednice (ugovor o deobi) ili da u postupku kod nadležnog suda ili javnog beležnika zaključe poravnanje. Ako katastarske parcele predstavljaju građevinsko zemljište, potrebno je izvršiti parcelaciju u skladu sa odredbom člana 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21), kojom je propisano da se uz zahtev za provođenje preparcelacije u katastru nepokretnosti, pored dokaza o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele, podnosi i projekat parcelacije potvrđen od strane organa jedinice lokalne samouprave  nadležnog za poslove urbanizma, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja. Takođe dostavlja se i elaborat  geodetskih radova u skladu sa članom 5. stav . 4. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19, 15/20 i 52/21).

Nije potrebno da Službi za katastar nepokretnosti predate primerak uplatnice kao dokaz o izvršenoj uplati republičke administativne takse, jer Služba ima mogućnost da putem jedinstvenog informacionog sistema izvrši uvid i proveri da li je taksa u konkretnom predmetu plaćena.

Ukoliko niste upisani za imaoca prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti, a kupoprodajni ugovor je zaključen pre 01. Jula 2018. godine, potrebno je da Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za promenu imaoca prava svojine na nepokretnosti i dostavite kupoprodajni ugovor.  Kupoprodajni ugovor mora da sadrži saglasnost za upis-clausula intabulandi, a ako je ta saglasnost uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, potrebno je dostaviti potvrdu ili drugi dokument banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene.

Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev se dostavlja poštom, putem preporučene pošiljke ili putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika eŠaltera ili neposredno predaje u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Ako je kupoprodajni ugovor zaključen posle 01. jula 2018. godine, Vi, kao kupac, nemate obavezu podnošenja zahteva za upis po osnovu tog ugovora, budući da je od navedenog datuma javni beležnik u obavezi da ugovor, u roku od 24 časa od trenutka potvrđivanja  dostavi, po službenoj dužnosti, nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, saglasno odredbama člana 22. stav 1. tačka 2), člana 23. stav 5. tačka 1) i člana 61. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Saglasno članu 5. st. 5. i 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), podaci o objektu upisuju se u katastar nepokretnosti na osnovu elaborata geodetskih radova i podataka o objektu iz upotrebne dozvole, odnosno građevinske, ako je za objekat izdata samo građevinska dozvola. Ako dozvola ne sadrži sve podatke o objektu koji se upisuju u katastar nepokretnosti, potrebno je dostaviti uverenje nadležnog organa izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola, a ako taj organ nije u mogućnosti da izda uverenje, upis podataka o objektu može se izvršiti na osnovu nalaza I mišljenja sudskog veštaka građevinske struke izrađenog u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom.

               Napominjemo da, prema važećim propisima, na osnovu  pravnosnažne građevinske dozvole može se upisati u katastar nepokretnosti objekat, ali bez podataka o imaocu prava svojine. Za upis prava svojine na objektu potrebno je dostaviti pravnosnažnu upotrebnu dozvolu ili rešenje o ozakonjenju objekta, osim za objekte koji su izgrađeni u vreme kada nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske i upotrebne dozvole. Takođe, objekat se može upisati u katastar nepokretnosti samo na osnovu elaborata geodetskih radova, ali bez upisa podataka o imaocu prava svojine na objektu.

               Elaborat geodetskih radova izrađuje geodetska organizacija.

Saglasno odredbi člana 39. stav 4. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) danom ekspedovanja rešenja Službe za katastar nepokretnosti, preko jedinstvenog elektronskog sandučića ili preporučenom pošiljkom preko poštanskog operatora, Služba za katastar nepokretnosti to rešenje oglašava i na oglasnoj tabli katastra dostupnoj na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi http://oglasnatabla.rgz.gov.rs/

                Odredbom stava 8. tačka 2) istog člana propisano je da će se dostava stranci smatrati izvršenom istekom roka od 30 dana od dana oglašavanja rešenja na veb prezentaciji Zavoda, ako dostava rešenja nije izvršena ili je dostava izvršena ali tek nakon isteka tog roka.

Takođe, saglasno odredbi stava 9. istog člana, ako je adresa prebivališta, odnosno boravišta, odnosno sedišta stranke nepoznata, dostava rešenja toj stranci smatraće se izvršenom na dan isteka roka od 30 dana od dana oglašavanja rešenja na elektronskoj oglasnoj tabli katastra.

                Istekom roka od 30 dana od dana oglašavanja, rešenje se više ne može preuzeti sa elektronske oglasne table.

U Službi za katastar nepokretnosti možete dobiti kopiju rešenja, u skladu sa članom 39. stav 10. navedenog zakona.

Odredbom člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, pored ostalog,  izjavu o dozvoli upisa (clausula intabulandi), koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu tog zakona (8. jun 2018. godine), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti za upis.

Bez pravnosnažne upotrebne dozvole ne možete se upisati u katastar nepokretnosti za imaoce prava svojine na stanovima. Stambena zajednica ima pravo da, u skladu sa članom 158. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21) podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Odredbom stava 9. istog člana propisano je da se upotrebna dozvola izdaje za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti.

Odredbama člana 85. st. 1. i 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US, 96/15, 47/17- -autentično tumačenje), 113/17-dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon, 9/20-dr. zakon) propisano je da su  upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik), te da se upis  dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika.

Stoga,  ako ne posedujete sve isprave kojima dokazujete pravni kontinuitet sa upisanim imaocem prava na objektu, ne možete se u katastar nepokretnosti upisati kao imalac prava svojine na stanu.

Služba za katastar nepokretnosti nema obavezu da te isprave pribavlja po službenoj dužnosti, već je to obaveza podnosioca zahteva za upis u katastar nepokretnosti.

Služba za katastar nepokretnosti izdaje uverenje o promenama na nepokretnosti (istorijat promena), koje predstavlja javnu ispravu kojom se potvrđuju činjenice iz službene evidencije, odnosno navode upisi koji su izvršeni na određenoj nepokretnosti u određenom periodu i isprave koje su predstavljale osnov upisa. Služba za katastar nepokretnosti je dužna da uverenje izda u roku od osam dana, saglasno odredbi člana 29. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje).

Služba izdaje izvod iz baze podataka katastra nepokretnosti (list nepokretnosti) koji sadrži podatke o nepokretnostima i imaocima prava na nepokretnostima koji su upisani u katastru nepokretnosti u momentu izdavanja te isprave.

Pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu u državnoj svojini, mogu ostvariti lica koja su upisana u katastar nepokretnosti za imaoce prava korišćenja na katastarskoj parceli, pod zakonom propisanim uslovima.

Za informacije u vezi sa dokumentacijom koju je potrebno dostaviti u postupku ozakonjenja objekata potrebno je da se obratite organu jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za ozakonjenje objekata. Ovaj Kontakt centar namenjen je davanju odgovora i objašnjenja radi lakšeg i pravilnijeg razumevanja propisa kojima je uređena  oblast upisa u katastar nepokretnosti.

Ako stan koji ste nasledili nije upisan u katastar nepokretnosti, potrebno je podneti zahtev za upis tog posebnog dela sa upisom imaoca prava i dostaviti pravnosnažnu građevinsku i upotrebnu dozvolu, a ako dozvola ne sadrži potrebne podatke koji se upisuju u katastar, potrebno je dostaviti uverenje nadležnog organa (specifikacija) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata ta dozvola. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokupentacije.

U skladu sa odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) građevinska, odnosno upotrebna dozvola mora naročito da sadrži  naziv katastarske opštine, broj i površinu parcele, broj i površinu objekta, broj i površinu posebnog dela objekta.

Pored pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju potrebno je dostaviti i ugovor o otkupu stana koji mora da sadrži saglasnost za upis-clausula intabulandi, a ako je ta saglasnost uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, potrebno je dostaviti potvrdu o isplati kupoprodajne cene.

Imate pravo da, u skladu sa članom 28. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), do donošenja prvostepene odluke izmenite, odnosno proširite zahtev, kao i da u toku prvostepenog postupka i uz žalbu dostavite nove isprave i dokaze.

Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

                Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

                Odredbama člana 28. st. 2. i 3. navedenog zakona propisano je da stranka može u toku postupka i uz žalbu dostavljati nove isprave i dokaze, u kom slučaju rok za odlučivanje počinje da teče od dana dostavljanja novih isprava i dokaza

                Urgencija za rešavanje predmeta može se dostaviti putem aplikacije ePrimedbe koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

Sa licem koje je u katastru nepokretnosti upisano za imaoca prava svojine na toj parceli možete da zaključite poravnanje pred javnim beležnikom, koje ima dejstvo sudskog poravnanja, shodno odredbi člana 88. stav 1. tačka 4) Zakona o javnom beležništvu (“Službeni glasnik RS”, br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – dr. zakon, 93/14 – dr. zakon, 121/14, 6//15 i 106/15). 

Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova.

Urgencija za rešavanje predmeta može se dostaviti putem aplikacije ePrimedbe koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

Do dana 21.04.1974. godine kada je stupio na snagu Zakon o prometu nepokretnosti (“Službeni glasnik SRS”, broj 15/74) ugovori o prometu nepokretnosti nisu morali da budu overeni u sudu.                                  

Međutim, odredbama člana 87. st. 1. i 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon I 9/20-dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, pored opštih uslova koji važe za ispravu za upis, da bi bila podobna za upis, mora biti sačinjena u pisanoj formi uz overu potpisa lica između kojih se isprava sačinjava, ako posebna forma isprave nije propisana posebnim zakonom, mora da sadrži izjavu o dozvoli upisa, koja nije uslovljena niti oročena, a ako izjava o dozvoli upisa nije sadržana u privatnoj ispravi, odnosno ispravi o pravnom poslu, može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Ako za navedenu kuću nije izdata građevinska i upotrebna dozvola ili rešenje o ozakonjenju ne može se u katastar nepokretnosti na njoj upisati imalac prava svojine.

Odredbom člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, pored ostalog,  izjavu o dozvoli upisa, koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da, izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu ovog zakona (8.06.2018. god), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti.

Ako je u konkretnom slučaju saglasnost za upis u katastar nepokretnosti po osnovu ugovora o kupoprodaji stana  uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, bez potvrde da je kupoprodajna cena isplaćena u celosti ne možete se upisati u katastar nepokretnosti kao vlasnik stana.

U slučaju da ne možete da pribavite navedenu potvrdu, preostaje vam da kod nadležnog suda tužbom za utvrđenje prava svojine pokrenete postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Saglasno članu 123. stav 6. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon) koji se primenjuje na postupke održavanja katastra nepokretnosti koji nisu okončani do dana stupanja na snagu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18), stranka može odustati od svog zahteva do donošenja prvostepene odluke. Stranka koja je odustala od zahteva ima pravo da podnese novi zahtev.

Lice koje dokaže svoj pravni interes ima pravo da, saglasno odredbama člana 64. Zakona o opštem upravnom postupku (Službeni glasnik RS”, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje) razgleda spisa predmeta u prisustvu službenog lica, da o svom trošku umnoži ili dobije kopiju spisa i da mu se kopija spisa dostavi putem pošte ili na drugi pogodan način. Dakle, to lice može podneti Službi za katastar nepokretnosti zahtev za razgledanje I dobijanje kopije spisa u prostorijama Službe ili zahtev da mu se kopije spisa dostave na naznačenu adresu.

U uverenju o promenama na nepokretnosti navodi se isprava koja je bila osnov upisa u katastar nepokretnosti.

Odredbama člana 102. st. 10, 12. i 15. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20), propisano je da po zahtevu lica, koje ima upisano pravo korišćenja na građevinskom zemljištu u držanoj svojini i koje je obveznik plaćanja naknade za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu može se utvrditi rešenjem prestanak prava korišćenja na građevinskom zemljištu, da to rešenje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove, te da po pravnosnažnosti  to rešenje predstavlja osnov za brisanje prava korišćenja na građevinskom zemljištu u katastru nepokretnosti.

Ako je zgrada upisana u katastar nepokretnosti, za upis stana potrebno je uz zahtev za upis dostaviti pravnosnažnu građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu, a ako dozvola ne sadrži neophodne podatke za upis stana potrebno je dostaviti uverenje nadležnog organa (specifikacija) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata ta dozvola. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokupentacije.

U skladu sa odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) građevinska, odnosno upotrebna dozvola mora naročito da sadrži  naziv katastarske opštine, broj i površinu parcele, broj i površinu objekta, broj i površinu posebnog dela objekta.

Ukoliko je investitor upisan za imaoca prava svojine na objektu, za upis prava svojine na stanu u korist određenog lica, potrebno je dostaviti ispravu/isprave o sticanju kojima se dokazuje pravni kontinuitet između tog lica i investitora, odnosno upisanog imaoca prava svojine na objektu, izuzev  kada se upis vrši na osnovu ugovora o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini, shodno članu 85. Zakona o državnom premeru i katastru.  

Ugovor o prometu nepokretnosti mora da sadrži saglasnost za upis-clausula intabulandi, a ako je ta saglasnost uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, potrebno je dostaviti potvrdu ili drugi dokument banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene.

Ako zgrada u kojoj se nalazi stan nije upisana u katastar, potrebno je da angažujete ovlašćenu geodetsku organizaciju da izvrši geodetsko-tehničko snimanje zgrade, koja će, po izvršenom snimanju, dostaviti nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, putem e-šaltera, elaborat geodetskih radova.

Napominjemo da, prema važećim propisima, na osnovu  pravnosnažne građevinske dozvole mogu se upisati u katastar nepokretnosti objekat i posebni delovi objekta, ali bez prava svojine. Za upis prava svojine na objektu i posebnim delovima objekta potrebno je dostaviti pravnosnažnu upotrebnu dozvolu ili rešenje o ozakonjenju objekta, osim za objekte koji su izgrađeni u vreme kada nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske i upotrebne dozvole.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Obrazac zahteva za upis možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev se podnosi elektronskim putem preko profesionalnog korisnika e-šaltera (advokat, odnosno geodetska organizacija), poštom putem preporučene pošiljke ili predaje u prostorijama Službe za katastar nepokretnosti.

Služba za katastar nepokretnosti izdaje uverenje o podacima koji su upisani u katastar nepokretnosti, odnosno o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju u skladu sa zakonom.

Potrebno je da od organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole zatražite da Vam izda uverenje (specifikaciju) o posebnim delovima objekta u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata upotrebna dozvola.

Sporazum o razvrgnuću suvlasničke zajednice (ugovor o deobi) u konkretnom slučaju mora da potvrdi (solemnizuje javni beležnik). Javni beležnik ima obavezu od 01. jula 2018.  godine, da ugovor, u roku od 24 časa od trenutka potvrđivanja,  dostavi, po službenoj dužnosti, nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, saglasno odredbama člana 22. stav 1. tačka 2), člana 23. stav 5. tačka 1) i člana 61. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Odredbom člana 43. stav 2. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS”, br. 115/05, 60/15, 63/15 – US i 83/15) propisano je da se ispis hipoteke iz registra nepokretnosti vrši na zahtev dužnika, vlasnika ili poverioca, ako obezbeđeno potraživanje prestane na način dozvoljen zakonom.

Saglasno odredbama člana 44. navedenog zakona, uz zahtev za ispis vlasnik hipotekovane nepokretnosti, odnosno dužnik dostavlja pismenu izjavu hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, ili  pravnosnažnu sudsku odluku kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo. Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, te da dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti izda potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.

Izjava kojom se daje saglasnost za brisanje hipoteke mora biti overena u skladu sa propisima kojima je uređena overa potpisa, rukopisa  i prepisa.

Obrazac zahteva za ispis  hipoteke možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev se dostavlja poštom, putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika eŠaltera ili neposredno predaje u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Ako vlasnici posebnih delova objekta imaju u katastru nepokretnosti upisano pravo korišćenja na izgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, imaju pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, u skladu sa odredbama člana 102. st. 1. i  2. i člana 104.  Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20).

Ako vlasnici posebnih delova objekta nemaju u katastru nepokretnosti upisano pravo korišćenja na izgrađenom građevinskom zemljištu, tada se primenjuju odredbe člana 105. Zakona o planiranju I izgradnji kojima je propisano da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kojoj je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, a da se upis prava svojine na građevinskom zemljištu vrši na osnovu rešenja o određivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta koje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne odnose, u skladu sa članom 70. istog zakona.

Dakle, u tom slučaju, potrebno je, najpre, kod organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za imovinsko-pravne poslove podneti zahtev za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta.

Ukoliko je na katastarskoj parceli na kojoj se nalazi objekat u katastru nepokretnosti upisano pravo svojine u korist investitora, tada se primenjuje član 5. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (“Službeni glasnik RS”, br. 104/16 i 9/20 – dr. zakon) i član 3. st.1. i 2. Zakon o prometu nepokretnosti (“Službeni glasnik RS”, br. 93/14, 121/14 i 6/15).

Odredbom člana 5. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da se sticanjem prava svojine na posebnom delu zgrade stiče se i pravo svojine nad zajedničkim delovima zgrade, pravo učešća u upravljanju stambenom zajednicom i pravo susvojine na zemljištu na kome je zgrada izgrađena, odnosno zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Odredbama člana 3. st.. 1. i 2. Zakona o prometu nepokretnosti propisano je da se prenosom prava svojine na zgradi istovremeno prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade, te da se  zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade utvrđuje  ugovorom o prometu nepokretnosti, a ako to nije ugovoreno, primenjuju se pravila predviđena propisima o planiranju i izgradnji kojima se definiše zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Kada se radi o neizgrađenom građevinskom zemljištu, lica – nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke nadležnog organa, imaju pravo na konverziju uz naknadu, u skladu sa odredbom člana 1. stav 2. tačka 2)  Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu ("Službeni glasnik RS", br. 64/15 i 9/20).

Zahtev za konverziju uz naknadu podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne poslove.

                Kada se radi o neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, raniji sopstvenik ili pravni sledbenik ranijeg sopstvenika ima pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine bez naknade, u skladu sa odredbama člana 102. st. 1-3. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20).   

                Ranijim sopstvenikom smatra se lice koje je po važećim propisima bilo njegov sopstvenik do dana stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta (“Službeni list FNRJ”, br. 52/58, 3/59, 24/59 i 24/61), Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera (“Službeni list SFRJ”, broj 5/68), odnosno Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera (“Službeni glasnik SRS”, br. 32/68, 17/69, 29/69, 19/71, 16/72, 24/73 i 39/73).

                Zahtev za konverziju bez naknade podnosi se Službi za katastar nepokretnosti.

                Zahtev podnosi lice koje je upisano za imaoca prava korišćenja na gređevinskom zemljištu. Zahtev se može podneti preko punomoćnika na osnovu datog punomoćja.

Evidencijski broj posebnog dela objekta je broj pod kojim se taj poseban deo objekta vodi u službenoj evidenciji-katastar nepokretnosti, a broj posebnog dela objekta je broj kojim je poseban deo objekta označen u projektnoj dokumentaciji na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola.

Isprava koja predstavlja podoban osnov za upis u katastar nepokretnosti, pored ostalog, mora da sadrži  označenje nepokretnosti na koju se isprava odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (katastarska opština, broj i površina parcele, broj i površina objekta, broj i površina posebnog dela objekta), shodno odredbi člana 86. stav 2.  tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon).

Kupac stana ima pravo da podnese zahtev za promenu imaoca prava na predmetnoj nepokretnosti u katastru nepokretnosti ukoliko poseduje ugovor o kupoprodaji u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji, te nema razloga da insistira da prodavac podnese zahtev za upis, ukoliko to nije ugovoreno.

Promena imaoca prava na nepokretnosti u katastru nepokretnosti nije uslovljena prethodnim plaćanjem poreza na prenos apsolutnih prava.

Kada se radi o neizgrađenom građevinskom zemljištu, lica – nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke nadležnog organa, imaju pravo na konverziju uz naknadu, u skladu sa odredbom člana 1. stav 2. tačka 2)  Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu ("Službeni glasnik RS", br. 64/15 i 9/20).

Zahtev za konverziju uz naknadu podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne poslove.

                Kada se radi o neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, raniji sopstvenik ili pravni sledbenik ranijeg sopstvenika ima pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine bez naknade, u skladu sa odredbama člana 102. st. 1-3. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20).   

                Ranijim sopstvenikom smatra se lice koje je po važećim propisima bilo njegov sopstvenik do dana stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta (“Službeni list FNRJ”, br. 52/58, 3/59, 24/59 i 24/61), Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera (“Službeni list SFRJ”, broj 5/68), odnosno Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera (“Službeni glasnik SRS”, br. 32/68, 17/69, 29/69, 19/71, 16/72, 24/73 i 39/73).

                Zahtev za konverziju bez naknade podnosi se Službi za katastar nepokretnosti.

                Zahtev podnosi lice koje je upisano za imaoca prava korišćenja na gređevinskom zemljištu. Zahtev se može podneti preko punomoćnika na osnovu datog punomoćja.

U slučaju da ne postoji ugovor o poklonu, upis u katastar nepokretnosti moguć je na osnovu pravnosnažne odluke suda o utvrđenju prava svojine na nepokretnosti.

Za lice koje je umrlo 1961. godine ne može se upisati JMBG jer to lice nikada nije imalo JMBG, budući da je 1976. godine uveden identifikacioni broj za građane SFRJ Zakonom o uvođenju jedinstvenog matičnog broja građana („Službeni list SFRJ”, broj 58/76).

Ako je u ispravi na osnovu koje je Vaš deda upisan u katastar nepokretnosti kao imalac prava pravilno naveden podatak o prezimenu, naslednici imaju pravo da Službi za katastar nepokretnosti podnesu zahtev za ispravku greške, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Ako je u ispravi koja je bila osnov za upis u katastar nepokretnosti navedeno pogrešno prezime potrebno je da se najpre izvrši ispravka isprave, te da se ista dostavi Službi za katastar nepokretnosti uz zahtev za ispravku greške, saglasno članu 51. stav 2. navedenog zakona.

U slučaju da ne postoji ugovor o poklonu, upis u katastar nepokretnosti moguć je na osnovu pravnosnažne odluke suda o utvrđenju prava svojine na nepokretnosti.

Za lice koje je umrlo 1961. godine ne može se upisati JMBG jer to lice nikada nije imalo JMBG, budući da je 1976. godine uveden identifikacioni broj za građane SFRJ Zakonom o uvođenju jedinstvenog matičnog broja građana („Službeni list SFRJ”, broj 58/76).

Ako je u ispravi na osnovu koje je Vaš deda upisan u katastar nepokretnosti kao imalac prava pravilno naveden podatak o prezimenu, naslednici imaju pravo da Službi za katastar nepokretnosti podnesu zahtev za ispravku greške, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Ako je u ispravi koja je bila osnov za upis u katastar nepokretnosti navedeno pogrešno prezime potrebno je da se najpre izvrši ispravka isprave, te da se ista dostavi Službi za katastar nepokretnosti uz zahtev za ispravku greške, saglasno članu 51. stav 2. navedenog zakona.

Odredbama člana 99. stav 1. tač. 1) I 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) propisano je da u katastarskim opštinama u kojima, pored katastra zemljišta, postoji i zemljišna knjiga, knjiga tapija, odnosno intabulaciona knjiga za imaoca prava svojine na parceli, objektu i posebnom delu objekta upisuje se lice koje je poslednje upisano u zemljišnoj knjizi, odnosno knjizi tapija, odnosno lice koje ima osnov za upis prava svojine, ako to pravo izvodi od lica koje je poslednje upisano u zemljišnoj knjizi, odnosno knjizi tapija.

                Osnov za upis prava svojine, u smislu citirane odredbe jeste isprava o pravnom poslu koja mora biti sačinjena u zakonom propisanoj formi i sadržati izjavu o dozvoli upisa koja nije uslovljena, niti oročena ili javna isprava koju je u propisanom obliku izdao sud, drugi nadležni organ i imalac javnih ovlašćena, shodno odredbama čl. 87. i 88. Zakona o državnom premeru i katastru.

Prema važećim propisima na objektu koji je izgrađen bez dozvole ne može se u katastar nepokretnosti upisati pravo svojine, niti državina. Potrebno je da pribavite pravnosnažno rešenje o ozakonjenju.

Za informacije u vezi sa postupkom ozakonjenja objekta potrebno je da se obratite organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za ozakonjenje objekata.

Urgenciju za rešavanje Vašeg predmeta u Službi za katastar nepokretnosti možete dostaviti putem aplikacije ePrimedbe koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

Saglasno članu 2. Zakona o hipoteci ("Službeni glasnik RS", br. 115/05, 60/15, 63/15 -US i 83/15),  hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iiz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Dakle, hipoteka ostaje upisana na nepokretnosti u slučaju da se u katastru nepokretnosti promeni vlasnik nepokretnosti.

Prema važećim propisima u ostavinskom postupku može se raspravljati zaostavština koju čine nepokretnosti koje nisu upisane u katastar nepokretnosti. Međutim, u praksi je čest slučaj da sudovi, odnosno javni beležnici insistiraju da nepokretnosti prethodno budu upisane u katastar nepokretnosti.

Potomci ostavioca, kao lica koja imaju pravni interes, mogu podneti Službi za katastar nepokretnosti zahtev da se na njegovo ime upiše nepokretnost u katastar nepokretnosti.

Pravni osnov za upis objekta u katastar nepokretnosti predstavljaju elaborat geodetskih radova i pravnosnažna upotrebna dozvola ili rešenje o ozakonjenju objekta.

Ako ste upisani kao držalac stana ne postoji mogućnost da se bez pravnosnažne upotrebne dozvole ili rešenja o ozakonjenju upišete u katastar kao imalac prava svojine na stanu.

Prema ranije važećim propisima moglo se u katastar nepokretnosti upisati pravo svojine na objektu, odnosno posebnom delu objekta za koji je izdata samo građevinska, a ne i upotrebna dozvola.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik RS, broj 96/15), koji je bio u primeni od 4. decembra 2015. godine, izmenjen je član 134. koji je propisivao takvu mogućnost.

Od Službe za katastar nepokretnosti možete da dobijete uverenje o posedovanju/neposedovanju nepokretnosti na području za koje je nadležna ta Služba.

Ako Vam je potrebno uverenje o posedovanju/neposedovanju nepokretnosti na teritotiji Republike Srbije zahtev za izdavanje uverenja podnosi se Republičkom geodetskom zavodu- Sektor za katastar nepokretnosti, i to neposredno u prijemnoj kancelariji Republičkog geodetskog zavoda u Beogradu, Ul. bulevar vojvode Mišića broj 39, odnosno poštom putem preporučene pošiljke ili mejlom na adresu kn@rgz.gov.rs

                Odredbom člana 14. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da upis zabeležbe ne sprečava dalje upise na nepokretnosti na koju se ta zabeležba odnosi, osim ako je suprotno izričito propisano zakonom, već su od upisa zabeležbe sva raspolaganja imaoca prava i upisi u katastru nepokretnosti koji su protivni svrsi upisane zabeležbe, uslovni i zavise od ishoda rešavanja stvarnih prava na nepokretnosti zbog kojih je zabeležba upisana.

Izuzetno, upis zabeležbe odluke o zabrani otuđenja i opterećenja nepokretnosti sprečava dalje upise koji se odnose na zabranjeno otuđenje i opterećenje nepokretnosti imaocu upisanog prava, saglasno odredbi stava 3. Istog člana.

U katastar nepokretnosti mogu se upisati zabeležbe koje su propisane tim ili nekim drugim zakonom. Nijednim zakonom nije propisano da se u katastar nepokretnosti upisuje zabeležba da nije dostavljen dokaz da je kupoprodajna cena isplaćena u celosti.

                U slučaju da ugovor o kupoprodaji nepokretnosti sadrži saglasnost za upis –clausula intabulandi koja je uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, a uz ugovor nije dostavljen dokaz da je cena isplaćena u celosti, u katastar nepokretnosti se upisuje predbeležba prava svojine, u smislu člana 11. stav 2. tačka 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Potrebno je da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za provođenje parcelacije u katastru nepokretnosti.

Saglasno odredbi člana 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20 i 52/21), uz zahtev za provođenje parcelacije u katastru nepokretnosti podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, projekat parcelacije potvrđen od strane organa jedinice lokalne samouprave  nadležnog za poslove urbanizma, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja, kao i elaborat  geodetskih radova u skladu sa članom 5. stav . 4. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

               Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova.

Pravni osnov za upis u katastar u konkretnom slučaju može biti pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ili pravnosnažna sudska odluka o utvrđenju prava svojine na nepokretnosti.

Za informacije u vezi sa rešavanjem imovinsko-pravnih odnosa možete se obratiti advokatu ili organu jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za pružanje besplatne pravne pomoći. Ovaj Kontakt centar namenjen je za davanje odgovora i objašnjenja radi lakšeg i pravilnijeg razumevanja propisa kojima je uređena  oblast upisa u katastar nepokretnosti.

Morate da pribavite ispravu o sticanju nepokretnosti koja predstavlja podoban pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti –ugovor ili odluka nadležnog opštinskog organa ili odluka suda.

Odredbama člana 85. st. 1. i 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon I 9/20-dr. zakon ) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili se uz zahtev prilože i isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika.

                Budući da Vaš prodavac nije upisan u katastar nepokretnosti kao imalac prava na predmetnoj nepokretnosti, već njegovi naslednici, ugovor o kupoprodaji koji posedujete ne dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim imaocima prava, te ne predstavlja ispravu podobnu za upis u katastar nepokretnosti.

                Potrebno je da kod nadležnog suda pokrenete postupak za zaštitu svojih imovinskih prava ili da kod javnog beležnika zaključite poravnanje sa prodavčevim naslednicima.

                Za informacije u vezi sa rešavanjem imovinsko-pravnih odnosa možete se obratiti advokatu ili organu jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za pružanje besplatne pravne pomoći. Ovaj Kontakt centar namenjen je za davanje odgovora i objašnjenja radi lakšeg i pravilnijeg razumevanja propisa kojima je uređena  oblast upisa u katastar nepokretnosti.

Ovde se radi o upisu prava stvarnih službenosti u katastar nepokretnosti. Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama na nepokretnosti, koje će sadržati podatke o osnovu upisa i vremenskom period na koji su stvarne službenosti ustanovljene.

Kada se radi o neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, raniji sopstvenik ili pravni sledbenik ranijeg sopstvenika ima pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine bez naknade, u skladu sa odredbama člana 102. st. 1-3. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20)

Zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti podnosi se na propisanom obrascu. Obrazac zahteva  možete preuzeti na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi:   https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BE

Zahtev možete podneti poštom, putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata koji je profesionalni korisnik e-šaltera ili predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu.

Termin možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na veb prezentaciji republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje Ili na telefon 011 63 55 600.   

Potrebno je da Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za promenu imaoca prava na stanu i dostavite kupoprodajni ugovor u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti podnosi se na propisanom obrascu. Obrazac zahteva  možete preuzeti na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi:   https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BE

Zahtev možete podneti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata koji je profesionalni korisnik e-šaltera ili predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti.

Instrukciju za plaćanje republičke administrativne takse Služba za katastar nepokretnosti će Vam izdati po podnošenju zahteva.

Ako je pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju nastupila posle 01. januara 2020. godine sud je, saglasno odredbama člana 22. stav 1. tačka 1), člana 23. stav 5. tačka 2) i člana 61. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19, i15/20),bio u obavezi da rešenje o nasleđivanju koje predstavlja podoban pravni osnov za promenu imaoca prava na nepokretnosti u katastru nepokretnosti, po službenoj sužnosti, putem e-šaltera, dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti.

Uvidom u eKatastar koji je dostupan na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/ekatastar/ekatastar-javni-pristup možete proveriti da li je Drugi osnovni sud u Beogradu dostavio pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, odnosno da li je u Službi za katastar nepokretnosti, po službenoj dužnosti pokrenut postupak upisa u katastar nepokretnosti na osnovu tog rešenja.

Za svaki postupak koji je pokrenut u Službi za katastar nepokretnosti, po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, dostavi nadležni organ koji je istu doneo, sastavio ili potvrdio, u katastru nepokretnosti se upisuje zabeležba pokrenutog postupka na nepokretnosti koja je predmet upisa, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

                Ukoliko sud nije dostavio rešenje o nasleđivanju naslednici imaju pravo da Službi za katastar nepokretnosti Čukarica podnesu zahtev za provođenje promene u katastru na osnovu tog rešenja.

                Od stanja upisa u katastru nepokretnosti zavisi koju dokumentaciju treba dostaviti uz zahtev.

                Ako je ostavilac upisan kao imalac prava na nepokretnostima koje su predmet nasleđivanja, dostavlja se pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, a ukoliko nije, potrebno je dostaviti i druge isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između ostavioca i lica koje je upisano za imaoca prava na nepokretnostima.

Isprave se  dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti podnosi se na propisanom obrascu. Obrazac zahteva  možete preuzeti na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi:   https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BE

Zahtev možete podneti poštom, putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata koji je profesionalni korisnik e-šaltera ili predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar ili na telefon 011 63 55 600.

Ako je zgrada upisana u katastar nepokretnosti, za upis stana potrebno je uz zahtev za upis dostaviti pravnosnažnu građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu, a ako dozvola ne sadrži neophodne podatke za upis stana potrebno je dostaviti uverenje nadležnog organa (specifikacija) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata ta dozvola. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokupentacije.

U skladu sa odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) građevinska, odnosno upotrebna dozvola mora naročito da sadrži  naziv katastarske opštine, broj i površinu parcele, broj i površinu objekta, broj i površinu posebnog dela objekta.

Napominjemo da, prema važećim propisima, na osnovu  pravnosnažne građevinske dozvole mogu se upisati u katastar nepokretnosti objekat i posebni delovi objekta, ali bez prava svojine. Za upis prava svojine na objektu i posebnim delovima objekta potrebno je dostaviti pravnosnažnu upotrebnu dozvolu ili rešenje o ozakonjenju objekta.

Ukoliko je investitor upisan za imaoca prava svojine na objektu, za upis prava svojine na stanu u korist određenog lica, potrebno je dostaviti ispravu/isprave o sticanju kojima se dokazuje pravni kontinuitet između tog lica i investitora, odnosno upisanog imaoca prava svojine na objektu.

Ugovor o prometu nepokretnosti mora da sadrži saglasnost za upis-clausula intabulandi, a ako je ta saglasnost uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, potrebno je dostaviti potvrdu ili drugi dokument banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene.

Ako zgrada u kojoj se nalazi stan nije upisana u katastar, potrebno je da angažujete ovlašćenu geodetsku organizaciju da izvrši geodetsko-tehničko snimanje zgrade, koja će, po izvršenom snimanju, dostaviti nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, putem e-šaltera, elaborat geodetskih radova.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Obrazac zahteva za upis možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev se podnosi elektronskim putem preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera, poštom putem preporučene pošiljke ili predaje u prostorijama Službe za katastar nepokretnosti.

Vlasnik stana ne može da otuđi stan koji je predmet izvršenja, budući da je odredbama člana 19. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 106/15, 106/16- autentično tumačenje), 113/17- autentično tumačenje, 54/19, 9/20 autentično tumačenje) propisana zabrana raspolaganja predmetom izvrđenja, te da akti  pravnog ili faktičkog raspolaganja predmetom izvršenja nemaju pravno dejstvo od dana donošenja rešenja o izvršenju, a da je nadležni organ dužan da izvrši upis zabrane raspolaganja u odgovarajući registar.

Kupac placa ne može da se upiše u katastar nepokretnosti kao imalac prava ukoliko ne poseduje ispravu o sticanju koja predstavlja podoban pravni osnov za upis u katastar.

Odredbom člana 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da po prijemu zahteva, koji po redosledu prvenstva može da se rešava, Služba za katastar nepokretnosti odlučuje u roku od 15 dana, osim u slučaju upisa hipoteke, zabeležbe hipotekarne prodaje, kao i jednostavnijim upravnim stvarima, kada je rok za donošenje rešenja pet radnih dana od dana prijema zahteva.

U Republičkom geodetskom zavodu pod klasifikacionim brojem 952-02 zavode se predmeti koji se odnose na održavanje katastra nepokretnosti (upisi u katastar nepokretnosti), a pod klasifikacionim brojem 959 predmeti koji se odnose na masovnu procenu vrednosti nepokretnosti. Od vrste predmeta koju u eŠalteru odabere javni beležnik, odnosno drugi obveznik dostave prilikom dostavljanja isprave po službenoj dužnosti, zavisi pod kojim klasifikacionim brojem će u informacionom sistemu biti zaveden predmet.

                Hipoteka na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta u izgradnji upisuje se u katastar nepokretnosti na zemljištu na kome se gradi objekat, u skladu sa članom 11. stav 2. tačka 1) Zakona o hipoteci (“Službeni glasnik RS”, br. 115/05, 60/15, 63/15 - US, 83/15). Javni beležnik je trebalo da dostavi Službi za katastar nepokretnosti založnu izjavu radi upisa hipoteke u katastar nepokretnosti.

                Ako u katastar nepokretnosti nije izvršen upis predbeležbe stana u izgradnji, a javnom beležniku nije dostavljena dokumentacija koja je potrebna za upis te predbeležbe, saglasno članu 11. stav 5. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20), ugovor o kupoprodaji tog stana koji je javni beležnik potvrdio (solemnizovao) ne predstavlja ispravu podobnu za upis u katastar nepokretnosti, te je iz tog razloga javni beležnik ne dostavlja, putem e-šaltera radi upisa u katastar, već za potrebe masovne procene vrednosti nepokretnosti i ona se zavodi pod klasifikacionim brojem 959.

Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen 2005. godine koji nije overen kod nadležnog suda u skladu sa propisima koji uređuju overu potpisa, rukopisa i prepisa, ne predstavlja ispravu podobnu za upis u katastar nepokretnosti, odnosno na osnovu takvog ugovora Vaš suprug ne može biti upisan u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na nepokretnosti. Svoja imovinska prava Vaš suprug može da ostvaruje u parničnom postupku kod nadležnog suda.

Saglasno odredbama člana 32. stav 1. tačka 3) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), činjenice o nepokretnostima i licima koje su navedene u ispravama koje su osnov za upis u katastar nepokretnosti moraju da budu u skladu sa stanjem upisa u katastru nepokretnosti u trenutku odlučivanja o upisu.

Budući da su podaci o sadašnjem vlasniku garaže pravilno upisani u katastru nepokretnosti, bitno je da u kupoprodajnom ugovoru koji budete sa njim zaključili činjenice o nepokretnostima i licima budu u skladu sa stanjem upisa u katastru nepokretnosti.

Ako je u ispravi na osnovu koje je ostavilac upisan u katastar nepokretnosti kao imalac prava navedeno ime Živorad, naslednica ima pravo da Službi za katastar nepokretnosti podnese zahtev za ispravku greške, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Ako je u ispravi koja je bila osnov za upis u katastar nepokretnosti navedeno ime Živomir potrebno je da se najpre izvrši ispravka isprave, te da se ista dostavi Službi za katastar nepokretnosti uz zahtev za ispravku greške, saglasno članu 51. stav 2. navedenog zakona.

Potrebno je da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev izdavanje uverenja u kome će biti navedeni ti podaci iz službene evidencije. Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti ili putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera.

Odredbom člana 29. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje) propisano je da se uverenja izdaju najkasnije u roku od osam dana.

Odredbama člana 141. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20) propisano je, ako se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da, u roku od 30 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, te da se zahtev može podneti do podnošenja zahteva  za upotrebnu dozvolu.

Budući da u konkretnom slučaju nije postupljeno u skladu sa citiranim odredbama, te da je upotrebna dozvola izdata na ime istog investitora na koga je izdata građevinska dozvola, to navedeni ugovor ne predstavlja ispravu podobnu za upis u katastar nepokretnosti. Pravo svojine na stanu upisaće se u katastar nepokretnosti u skladu sa upotrebnom dozvolom.

Do 21.04.1974. godine ugovori o prometu nepokretnosti nisu morali da budu overeni kod suda. Međutim, ugovor o kupoprodaji nepokretnosti mora da dokazuje pravni kontinuitet između prodavca i lica koje je upisano u katastar nepokretnosti za imaoca prava, što u vašem predmetu nije slučaj, budući da navodite da su parcele kupljene od fizičkog lica a na istima je upisan Grad.

               Odredbama člana 85. st. 1. i 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon I 9/20-dr. zakon ) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili se uz zahtev prilože i isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika.

Pored toga, do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, broj 47/03), raniji sopstvenik neizgrađenog gradskog građevinskog  zemljišta u državnoj svojini mogao je preneti pravo korišćenja zemljišta samo na bračnog druga, potomke, usvojenike, roditelja i usvojioca, koji to pravo nije mogao preneti pravnim poslom na druga lica.  Lica kojima je dato na korišćenje građevinsko zemljište u državnoj svojini radi izgaradnje nikada nisu mogla pravnim poslom prenositi to pravo na druga lica.

Proveru statusa rešavanja predmeta možete izvršiti preko aplikacije koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar. Urgenciju za rešavanje predmeta možete dostaviti preko aplikacije ePrimedbe koja je dostupna na linku  https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

Ako ugovor o poklonu sadrži podatak o JMBG poklonoprimca, a Služba za katastar nepokretnosti je propustila da isti upiše u katastar nepokretnosti prilikom promene imaoca prava na nepokretnosti, imate pravo da Službi za katastar nepokretnosti podnesete zahtev za ispravku greške, odnosno propusta, u skladu sa članom 51. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Republička administrativna taksa se ne plaća za spise i radnje u postupku za ispravljanje grešaka u rešenjima, drugim ispravama i službenim evidencijama, shodno odredbi člana 19. stav 1. tačka 3) Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20).

Budući da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 2008. godine, morate Vi Službi za katastar nepokretnosti da podnesete zahtev za upis u katastar nepokretnosti zabeležbe postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju, ako je primalac izdržavanja živ.

Zabeležba sadrži datum upisa zabeležbe, podatke o broju i datumu overe ugovora i podatke o primaocu i davaocu izdržavanja.    

Promena imaoca prava na nepokretnosti na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju  provodi se u katastru nepokretnosti posle smrti primaoca izdržavanja.

Ugovor mora biti dostavljen u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti podnosi se na propisanom obrascu. Obrazac zahteva  možete preuzeti na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi:   https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BE

Zahtev možete podneti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata koji je profesionalni korisnik e-šaltera ili predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti.

Instrikciju za plaćanje republičke administrativne takse Služba za katastar nepokretnosti će Vam izdati po podnošenju zahteva.

Kada se radi o neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, raniji sopstvenik ili pravni sledbenik ranijeg sopstvenika ima pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine bez naknade, u skladu sa odredbama člana 102. st. 1-3. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20).

                Ako se u konkretnom slučaju ne radi o ranijim sopstvenicima neizgrađenog građevinskog zemljišta, odnosno njihovim pravnim sledbenicima, potrebno ja da prethodno Službi za katastar nepokretnosti podnesu zahtev za upis u katastar nepokretnosti stambenog objekta, kako bi ostvarili pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na izgrađenom građevinskom zemljištu, bez naknade.

                Radi upisa objekta u katastar nepokretnosti potrebno je dostaviti elaborat geodetskih radova i pravnosnažnu upotrebnu dozvolu za objekat, shodno odredbi člana 5. stav 5. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20). Ako upotrebna dozvola ne sadrži potrebne podatke za upis, ti podaci se mogu upisati na osnovu uverenja nadležnog organa, odnosno nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke, izdatog na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata upotrebna dozvola.

                U skladu sa odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) upotrebna dozvola mora naročito da sadrži  naziv katastarske opštine, broj i površinu parcele, broj i površinu objekta.

Elaborat geodetskih radova izrađuje geodetska organizacija. Geodetska organizacija koju stranka angažuje za geodetsko tehničko snimanje objekta će, u njeno ime podneti nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, putem e-šaltera zahtev za upis objekta u katastar nepokretnosti i uz elaborat geodetskih radova dostaviti i pravnosnažnu upotrebnu dozvolu.

Po prijemu zahteva Služba za katastar nepokretnosti će izdati specifikaciju za plaćanje republičke administrativne takse.

Po podnetom zahtevu za izdavanje kopije plana, Služba za katastar nepokretnosti izdaje specifikaciju sa iznosom republičkih administrativnih taksi koje treba uplatiti i brojem računa na koji se novčani iznos uplaćuje.

Ako je rešenje o nasleđivanju doneto 2009. godine, morate Vi Službi za katastar nepokretnosti Ljig da podnesete zahtev za upis u katastar nepokretnosti na osnovu tog rešenja.

Javni beležnik koji obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije ima obavezu, počev od 1. jula 2018. godine, da po službenoj dužnosti dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, rešenje o nasleđivanju koje je doneo u vršenju poverenih ovlašćenja, a koje predstavlja podoban pravni osnov za upis, u roku od 24 časa od dana pravnosnažnosti rešenja, u skladu sa članom 22. stav 1. tačka 2), članom 23. stav 5. tačka 1) i članom 61. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br . 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Rešenje o nasleđivanju mora biti pravnosnažno i dostavljeno u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti podnosi se na propisanom obrascu. Obrazac zahteva  možete preuzeti na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi:   https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BE

Zahtev možete podneti poštom, putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata koji je profesionalni korisnik e-šaltera ili predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti.

Ako se nepokretnosti koje su predmet upisa nalaze na području više katastarskih opština koja su u nadležnosti različitih Službi za katastar nepokretnosti, svakoj od tih Službi morate podneti zahtev za upis i potrebnu dokumentaciju. Svaka Služba za katastar nepokretnosti nezavisno vodi postupak po Vašem zahtevu, donosi rešenje kojim odlučuje o zahtevu i izdaje specifikaciju za plaćanje republičke administrativne takse.

Izvod iz baze podataka katastra nepokretnosti - list nepokretnosti izdaje se svakom zainteresovanom licu, saglasno odredbi člana 52. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br . 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Zahtev se podnosi Službi za katastar nepokretnosti. U zahtevu treba da navedete broj katastarskih parcela i naziv katastarske opštine ili broj lista nepokretnosti i naziv katastarske opštine.

Takođe, za izdavanjeizvoda iz baze podataka katastra nepokretnosti - lista nepokretnosti nadležni su javni beležnici i geodetske organizacije.

Poštovani,

Upis podataka o posebnim delovima objekta, uključujući i površinu, vrši se, saglasno odredbi člana 5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20),  na osnovu pravnosnažne građevinske, odnosno upotrebne dozvole ili uverenja nadležnog organa izdatog u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata navedena dozvola, a ako organ nije u mogućnosti da izda uverenje, na osnovu nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdatog u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom.

Plaćanje taksi u postupku upisa u katastar nepokretnosti uređeno je Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20).

Pored takse na zahtev, koja saglasno tarifnom broju 1. iznosi 330,00 dinara, plaća se taksa za  promenu podataka o upisanom posebnom delu objekta, u iznosu od 890,00 dinara, po posebnom delu objekta, u skladu sa tarifnim brojem 215b stav 5. tačka 23) navedenog zakona.

Zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti podnosi se na propisanom obrascu. Obrazac zahteva  možete preuzeti na internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi:   https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

                Zahtev možete podneti poštom, putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata koji je profesionalni korisnik e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti Palilula u zakazanom terminu.

                Termin možete zakazati putem aplikacije eZakazivanje koja je dostupna na veb prezentaciji republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje Ili na telefon 011 63 55 600.   

Oбавештавамо Вас да је за КО Бачки Петровац још увек на снази катастар земљишта који не садржи податке о посебним деловима зграда и имаоцима права на њима, те се о потенцијалном ризику за куповину истог на бази уписа у земљишној књизи не можемо изјаснити.

Предметни стан и  право на њему се могу уписти у катастру непокретности када иста евиденција буде оснивана и стављена у службену употребу, уз обавештење да  даном оснивања катастра непокретности за поједину катастарску општину престаје да важи земљишна књига, при чему је надлежна Служба за катастар непокретности у поступку оснивања катастра непокретности  дужна да преузме уписане податке из земљишне књиге .

Odredbama člana 62. st. 1. i 4. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (“Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 108/13, 142/14, 88/15 - US, 95/18 i 153/20) propisano je da od dana stupanja na snagu tog zakona imovina koja je oduzeta bivšim vlasnicima, a za koju je podneta prijava u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine („Službeni glasnik RS”, broj 45/05), a po odredbama ovog zakona može biti vraćena, ne može biti predmet otuđivanja, hipoteke ili zaloge, do pravnosnažnog okončanja postupka po zahtevu za vraćanje, te da je akt otuđenja i opterećenja imovine koji je suprotan odredbama tog člana ništav.

Odredbom člana 14. stav 3. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da upis zabeležbe odluke o zabrani otuđenja i opterećenja nepokretnosti sprečava dalje upise koji se odnose na zabranjeno otuđenje i opterećenje nepokretnosti imaocu upisanog prava.

Budući da je u konkretnom slučaju na nepokretnosti upisana zabeležba pokrenutog postupka za povraćaj oduzete imovine (zabeležba restitucije) u skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, te da je tim zakonom propisana zabrana otuđenja i opterećenja nepokretnosti, to predmet formiran u Službi za katastar nepokretnosti po Vašem zahtevu za konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine, ne može biti uzet u razmatranje sve dok se pravnosnažno ne okonča postupak restitucije koji je pokrenut kod nadležnog organa.

Naslednik, kao lice koje ima pravni intere može podneti zahtev za upis u katastar nepokretnosti na ime preminulog, ako poseduje ispravu koja predstavlja podoban pravni osnov za sticanje prava svojine na nepokretnosti.

Ukoliko garaža predstavlja zaseban objekat, potrebno je da angažuje geodetsku organizaciju koja će izvršiti geodetsko-tehničko snimanje objekta i dostaviti nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti elaborat geodetskih radova, zahtev za upis u katastar u ime stranke i ostalu dokumentaciju.

Potrebno je pribaviti pravnosnažnu građevinsku i upotrebnu dozvolu za objekat. Ukoliko dozvole nisu izdate na ime Vaše pok. svekrve, potrebno je dostaviti ispravu koja je osnov sticanja prava na toj nepokretnosti kojom se dokazuje pravni kontinuitet sa investitorom na čije ime su izdate dozvole.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopijii.

Za svaki postupak koji je pokrenut u Službi za katastar nepokretnosti, po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, u katastru nepokretnosti se upisuje zabeležba pokrenutog postupka na nepokretnosti koja je predmet upisa, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Potrebno je da se kod javnog beležnika informišete da li bi, u slučaju buduće prodaje,  solemnizovao ugovor o kupoprodaji Vašeg stana ukoliko biste dostavili uverenje Službe za katastar nepokretnosti o vrsti upisa na koju se odnosi upisana zabeležba pokrenutog postupka na Vašem stanu.

Radi pretvaranja državine u pravo svojine na katastarskoj parceli, potrebno je da, uz zahtev za upis, nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti dostavite ispravu koja predstavlja podoban pravni osnov za sticanje prava svojine na parceli (ugovor, pravnosnažna odluka suda ili drugog nadležnog organa i dr.), u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Imajući u vidu da je kupoprodajni ugovor zaključen posle 01. jula 2018.  godine, Vi, kao kupac, nemate obavezu podnošenja zahteva za upis po osnovu tog ugovora, budući da je od navedenog datuma javni beležnik u obavezi da ugovor, u roku od 24 časa od trenutka potvrđivanja  dostavi, po službenoj dužnosti, nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, saglasno odredbama člana 22. stav 1. tačka 2), člana 23. stav 5. tačka 1) i člana 61. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Od postupajućeg javnog beležnika možete zatražiti informaciju da li je u zakonskom roku dostavio Službi za katastar nepokretnosti kupoprodajni ugovor koji je potvrdio (solemnizovao), radi promene imaoca prava na predmetnom stanu.

Ako je objekat u kome se nalazi poslovni prostor, kao poseban deo objekta, upisan u katastar nepokretnosti, radi upisa poslovnog prostora potrebno je, uz zahtev za upis u katastar nepokretnosti, dostaviti pravnosnažnu upotrebnu dozvolu za objekat, shodno odredbi člana 5. stav 9. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20). Ako upotrebna dozvola ne sadrži potrebne podatke o posebnim delovima objekta, ti podaci se mogu upisati na osnovu uverenja nadležnog organa, odnosno nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke, izdatog na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata upotrebna dozvola.

                U skladu sa odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) upotrebna dozvola mora naročito da sadrži  naziv katastarske opštine, broj i površinu parcele, broj i površinu objekta, broj i površinu posebnog dela objekta.

Napominjemo da, prema važećim propisima, na osnovu  pravnosnažne građevinske dozvole mogu se upisati u katastar nepokretnosti objekat i posebni delovi objekta, ali bez prava svojine. Za upis prava svojine na objektu i posebnim delovima objekta potrebno je dostaviti pravnosnažnu upotrebnu dozvolu ili rešenje o ozakonjenju objekta.

Dakle, ako upotrebna dozvola ne sadrži neophodne podatke za upis poslovnog prostora, potrebno je dostaviti uverenje nadležnog organa (specifikacija) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata ta dozvola. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokumentacije.

Takođe, potrebno je da dostavite kupoprodajni ugovor, koji mora da sadrži saglasnost za upis-clausula intabulandi, a ako je ta saglasnost uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, potrebno je dostaviti potvrdu ili drugi dokument banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene. Ako poslovni prostor niste kupili od investitora na čije ime je izdata upotrebna dozvola, potrebno je da dostavite ispravu, odnosno isprave o sticanju kojima dokazujete pravni kontinuitet sa investitorom, odnosno licem upisanim za imaoca prava svojine na objektu.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji.

Ako objekat nije upisan u katastar nepokretnosti, potrebno je da angažujete ovlašćenu geodetsku organizaciju koja će izvršiti geodetsko-tehničko snimanje objekta i dostaviti elaborat geodetskih radova.

Služba za katastar nepokretnosti Sopot od 28.12.2021. godine održava katastar nepokretnosti u novom informacionom sistemu u kome se promena provodi kada rešenje o upisu postane konačno, u skladu sa članom 41. stav 1. i članom 45. stav 3. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

Rešenje postaje konačno istekom roka za žalbu, ako žalba nije izjavljena, odnosno donošenjem drugostepenog rešenja, ako je žalba izjavljena.  

Ako Vaša majka nije upisana u katastar nepokretnosti kao imalac prava svojine na toj kući, a odluči da istu proda, javni beležnik će u postupku potvrđivanja (solemnizacije) novog kupoprodajnog ugovora ceniti da li ugovor o kupoprodaji kuće koji je ona zaključila sa svojom majkom, predstavlja ispravu podobnu za provođenje promene u katastru nepokretnosti, te ukoliko utvrdi da jeste, isti će, kao ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim pravnim prethodnikom u katastru nepokretnosti, zajedno sa ugovorom koji solemnizuje, po službenoj dužnosti dostaviti, putem e-šaltera, nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, u skladu sa članom 23. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

               Saglasno načelu prvenstva, ako je na istoj nepokretnosti podneto više  zahteva za upis ili je po službenoj dužnosti dostavljeno više isprava za upis, prvo se sprovodi postupak po zahtevu koji je prvi primljen, odnosno po dostavi koja je prva izvršena, a po konačnosti rešenja donetog u postupku po ranije dostavljenom zahtevu, odnosno ispravi, uzimaju se u postupak kasnije dostavljeni zahtevi, odnosno isprave, po redosledu prijema, u skladu sa odredbama čl. 31. st. 1. i 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti.

Na osnovu kupoprodajnog ugovora koji je zaključio Vaš deda možete Službi za katastar nepokretnosti podneti zahtev  da se u katastru nepokretnosti na toj katastarskoj parceli provede promena imaoca prava u korist Vašeg dede. Ugovor mora biti dostavljen u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.  

Obrazac zahteva za provođenje promene u katastru nepokretnosti možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-objekta-sa-upisom-imaoca-prava

U Republičkom geodetskom zavodu pod klasifikacionim brojem 952-02 zavode se predmeti koji se odnose na održavanje katastra nepokretnosti (upisi u katastar nepokretnosti), a pod klasifikacionim brojem 959 predmeti koji se odnose na masovnu procenu vrednosti nepokretnosti. Od vrste predmeta koju u eŠalteru odabere javni beležnik, odnosno drugi obveznik dostave prilikom dostavljanja isprave po službenoj dužnosti, zavisi pod kojim klasifikacionim brojem će u informacionom sistemu biti zaveden predmet. Da je javni beležnik prilikom dostavljanja, putem e-šaltera, Vaše dokumentacije naznačio da istu dostavlja radi upisa u katastar nepokretnosti, ista bi bila zavedena pod klasifikacionim brojem 952-02, a ne 959.

Morate se obratiti postupajućem javnom beležniku i zatražiti da ponovo, putem eŠaltera, dostavi ispravu koju je sastavio, odnosno potvrdio, ukoliko ista predstavlja podoban pravni osnov za provođenje promene u katastru nepokretnosti, te u informacionom sistemu pravilno odabere vrstu predmeta, odnosno vrstu tražene promene u katastru nepokretnosti.

Ugovor o kupoprodaji stana mora da dokazuje pravni kontinuitet između prodavca i lica koje je upisano u katastar nepokretnosti za imaoca prava svojine na stanu i da sadrži bezuslovnu saglasnost za upis –clausula intabulandi. Ako je saglasnost za upis uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, potrebno je dostaviti potvrdu ili drugi dokument banke kojim se dokazuje da je cena isplaćena.

Zahtev za upis u katastar nepokretnosti može se podneti preko punomoćnika na osnovu punomoćja koje mora biti overeno u skladu sa propisima koji uređuju overu potpisa.

Napominjemo, da će nadležni organ pravnosnažno rešenje o nasleđivanju koje donese, po službenoj dužnosti, dostaviti Službi za katastar nepokretnosti, putem e-šaltera, radi upisa u katastar nepokretnosti.  

Javni beležnik koji obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije ima obavezu, počev od 1. jula 2018. godine, da po službenoj dužnosti dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, rešenje o nasleđivanju koje je doneo u vršenju poverenih ovlašćenja, a koje predstavlja podoban pravni osnov za upis, u roku od 24 časa od dana pravnosnažnosti rešenja, u skladu sa članom 22. stav 1. tačka 2), članom 23. stav 5. tačka 1) i članom 61. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br . 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20). Sudovi, takođe imaju istu obavezu od 01. Januara 2020. godine, u skladu sa članom 22. stav 1. tačka 1), članom 23. stav 5. tačka 2) i članom 61. stav 2. navedenog zakona.

Ako je za zgradu pre šest meseci izdata pravnosnažna upotrebna dozvola, organ nadležan za izdavanje dozvole obavezan  je da istu, po službenoj dužnosti dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, zajedno sa elaboratom geodetskih radova radi upisa objekta i svih posebnih delova objekta u katastar nepokretnosti, u skladu sa odredbom člana  158. stav 16. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) .

Saglasno čl. 43. i 44. Zakona o hipoteci  („Službeni glasnik RS”, br. 115/05, 60/15, 63/15 – US i 83/15)  vlasnik hipotekovane nepokretnosti može zahtevati ispis hipoteke iz katastra nepokretnosti, a uz zahtev se dostavlja pismena izjava hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, ili  pravnosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo. Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, te da dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti izda potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.

Odredbom člana 52. navedenog zakona propisano je da hipoteka prestaje i na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajedničke svojine, ako: je proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeđenog potraživanja (stare hipoteke); upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći, ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja obezbeđenog hipotekom; za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlašćeno lice upisano u registar nepokretnosti.

Imajući u vidu citirane odredbe, budući da hipotekarni poverilac više ne postoji, preostaje  da kod nadležnog suda pokrene postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Vi, kao lice koje ima pravni interes možete Službi za katastar nepokretnosti podneti zahtev za provođenje promene imaoca prava na nepokretnosti u katastru nepokretnosti.

Međutim,  ukoliko ne podnesete zahtev za upis, sud ili javni beležnik kome sud poveri sprovođenje postupka za raspravljanje zaostavštine, dužan je da kupoprodajni ugovor, kao ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet sa upisanim pravnim prethodnikom u katastru nepokretnosti, zajedno sa pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju, dostavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, u skladu sa članom 23. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

Obrazloženje rešenja Službe za katastar nepokretnosti treba da sadrži taksativno navedene razloge zbog kojih je odbijen zahtev za upis u katastar nepokretnosti, odnosno šta od potrebne dokumentacije nije dostavljeno.

Od stanja upisa u katastru nepokretnosti zavisi koja je dokumentacija potrebna za upis, kao i od činjenice da li je predmet kupoprodaje bilo neizgrađeno građevinsko zemljište u državnoj svojini ili je Vaš svekar kupio objekat i zemljište za radovnu upotrebu objekta.

Do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, broj 47/03), raniji sopstvenik neizgrađenog gradskog građevinskog  zemljišta u državnoj svojini mogao je preneti pravo korišćenja zemljišta samo na bračnog druga, potomke, usvojenike, roditelja i usvojioca, koji to pravo nije mogao preneti pravnim poslom na druga lica.  Lica kojima je dato na korišćenje građevinsko zemljište u državnoj svojini radi izgaradnje nikada nisu mogla pravnim poslom prenositi to pravo na druga lica.

Datum zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju nije od uticaja na provođenje promene imaoca prava na nepokretnostima u katastru nepokretnosti, budući da se ova promena provodi u katastru posle smrti primaoca izdržavanja.

Obratite se za primerak ugovora preduzeću sa kojim je Vaš otac zaključio ugovor o otkupu stana, ukuliko preduzeće nije prestalo da postoji. U protivnom, pokušajte da potražite ugovor u Istorijskom arhivu grada.

Odredbom člana 85.  Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon ) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik).

                Odredbama st. 2. i 3. istog člana propisano je da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika,

                Imajući u vidu citirane odredbe, u konkretnoj situaciji nije moguće izvršiti upis u katastar nepokretnosti bez osnovnog ugovora o otkupu stana u društvenoj svojini. Aneks tog ugovora nije dovoljan.

                Pokušajte da potražite ugovor u Istorijskom arhivu grada.

Ukoliko ne možete da pribavite navedenu ispravu, preostaje vam da  tužbom radi utvrđenja prava svojine kod nadležnog suda pokrenete parnični postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje lista nepokretnosti za predmetnu nepokretnosti, u kome su upisani podaci o hipotekarnim poveriocima.

Takođe, za izdavanje lista nepokretnosti ovlašćeni su i javni beležnici i geodetske organizacije, saglasno članu 53. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

Ako ste upisani u katastar nepokretnosti kao imalac prava korišćenja na katastarskoj parceli koja predstavlja građevinsko zemljište, na kojoj je izgrađen objekat koji je ozakonjen (legalizovan) i kao takav upisan u katastar nepokretnosti, sticanjem prava svojine na objektu stekli ste i pravo na konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine bez naknade, po sili zakona, a Služba za katastar nepokretnosti je obavezna da konverziju izvrši po službenoj dužnosti, saglasno odredbama   člana 102. st. 1-3. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21).

                Činjenica da u katastaru nepokretnosti nije izvršeno pretvaranje prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine ne treba da predstavlja smetnju za potvrđivanje (solemnizaciju) ugovora o kupoprodaji objekta.

Činjenica da je nepokretnosti kupljena sredstvima iz odobrenog kredita ne predstavlja smetnju za prometovanje te nepokretnosti, odnosno za prenos prava svojine na nepokretnosti na drugo lice.

Za provođenje promene u katastru nepokretnosti plaćaju se republičke administrativne takse u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20). Pored takse na zahtev, koja saglasno tarifnom broju 1. iznosi 330,00 dinara, plaća se taksa za promenu imaoca prava na nepokretnosti, na osnovu jedne isprave, u iznosu od 5.400,00 dinara, a za svaku sledeću ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet u odnosu na upisanog imaoca prava po 1.620,00 dinara, u skladu sa tarifnim br. 215b stav 5. tačka 12).

Odredbom člana 86. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon ) propisano je da se upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu privatne ili javne isprave, koja je po sadržini i formi podobna za upis. Ukoliko ne posedujete privatnu ispravu (ugovor o kupoprodaji) preostaje Vam da tužbom radi utvrđenja prava svojine kod nadležnog suda pokrenete parnični postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Odredbom člana 85.  Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon ) propisano je da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik).

                Odredbama st. 2. i 3. istog člana propisano je da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika,

                Imajući u vidu citirane odredbe, u konkretnoj situaciji nije moguće izvršiti upis u katastar nepokretnosti na osnovu kupoprodajnog ugovora i ugovora o otkupu stana u društvenoj svojini. Potrebno je dostaviti i pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, u originalu, overenom prepisu ili  overenoj kopiji.

Ukoliko ne možete da pribavite navedenu ispravu, preostaje vam da  tužbom radi utvrđenja prava svojine kod nadležnog suda pokrenete parnični postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

Za svaki postupak koji je pokrenut u Službi za katastar nepokretnosti, po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, dostavi nadležni organ koji je istu doneo, sastavio ili potvrdio, u katastru nepokretnosti se upisuje zabeležba pokrenutog postupka na nepokretnosti koja je predmet upisa, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20). Tekst zabeležbe sadrži broj predmeta u kome se vodi postupak.

Navedena zabeležba je vidljiva u eKatastru, koji je javno dostupan na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://www.rgz.gov.rs/usluge/ekatastar/po%C4%8Detna

Pretragu u eKatastru možete vršiti po adresi nepokretnosti ili po nazivu katastarske opštine i broja katastarke parcele na kojoj se nalazi predmetna nepokretnosti.

Status predmeta može se pratiti putem aplikacije eZakazivanje i eStatus predmeta koja je dostupna na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar

Upis podataka o posebnim delovima objekta, uključujući i površinu, vrši se, saglasno članu 5. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20),  na osnovu građevinske, odnosno upotrebne dozvole ili uverenja nadležnog organa izdatog u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata navedena dozvola, a ako organ nije u mogućnosti da izda tako uverenje, na osnovu nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdatog u skladu sa navedenom tehničkom dokumentacijom.

Ako smatrate da je u katastru nepokretnosti upisana pogrešna površina Vašeg stana, možete nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podneti zahtev za ispravku greške i priložiti isprave kojima se te činjenice dokazuju.

Za svaki postupak koji je pokrenut u Službi za katastar nepokretnosti, po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, dostavi nadležni organ koji je istu doneo, sastavio ili potvrdio, u katastru nepokretnosti se upisuje zabeležba pokrenutog postupka na nepokretnosti koja je predmet upisa, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20). Tekst zabeležbe sadrži broj predmeta u kome se vodi postupak.

Navedena zabeležba je vidljiva u eKatastru, koji je javno dostupan na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://www.rgz.gov.rs/usluge/ekatastar/po%C4%8Detna

Pretragu u eKatastru možete vršiti po adresi nepokretnosti ili po nazivu katastarske opštine i broja katastarke parcele na kojoj se nalazi predmetna nepokretnosti.

Status predmeta može se pratiti putem aplikacije eZakazivanje i eStatus predmeta koja je dostupna na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar

Saglasno odredbi člana 13. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje), ako organ u upravnoj stvari nije odlučio u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu, ako zakonom nije drukčije propisano. Odredbom člana 153. stav 2. istog zakona propisano je da, kada organ ne izda rešenje u zakonom propisanom roku žalba može da se podnese posle isteka tog roka, a najkasnije u roku od godinu dana od isteka tog roka.

Urgenciju za rešavanje drugostepenog predmeta možete dostaviti Republičkom geodetskom zavodu na imejl: predmetinfo@rgz.gov.rs

Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

Niko na drugog ne može preneti više prava nego što sam ima.  Ako je Vaš prodavac upisan u katastar nepokretnosti kao držalac stana sa udelom 1/1 i ako Vam prodaje stan u celini, Vi ćete biti upisani kao držalac sa udelom 1/1.

Saglasno odredbi člana 44. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) drugostepeni organ je dužan da odluči po žalbi u roku od 60 dana od dana predaje uredne žalbe.

Ne postoji mogućnost da stranka elektronskim putem neposredno podnese zahtev za kopiju plana katastarske parcele. Zahtev se može podneti putem e-šaltera preko profesionalnog korisnika e-šaltera, kao što su advokati i geodetske organizacije.

Ako je upotrebna dozvola za objekat izdata u postupku objedinjene procedure, koja je uvedena odredbom člana 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji (Službeni glasnik RS”, br. 132/2014), za upis posebnog dela objekta, pored pravnosnažne upotrebne dozvole potreban  je i elaborat geodetskih radova, shodno odredbi člana 5. stav 8. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

               Saglasno odredbi stava 9. istog člana, ako je upotrebna ili samo građevinska dozvola izdata pre otpočinjanja sprovođenja objedinjene procedure, podaci o posebnim delovima objekta upisuju se u katastar nepokretnosti na osnovu podataka iz te dozvole.

                U skladu sa odredbom člana 86. stav 2. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon) građevinska, odnosno upotrebna dozvola mora naročito da sadrži  naziv katastarske opštine, broj i površinu parcele, broj i površinu objekta, broj i površinu posebnog dela objekta.

                Ako građevinska, odnosno upotrebna dozvola ne sadrži potrebne podatke o posebnim delovima objekta, ti podaci se mogu upisati na osnovu uverenja nadležnog organa, odnosno nalaza I mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke, izdatog na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola.

Napominjemo da, prema važećim propisima, na osnovu  pravnosnažne građevinske dozvole mogu se upisati u katastar nepokretnosti objekat i posebni delove objekta, ali bez prava svojine. Za upis prava svojine na objektu i posebnim delovima objekta potrebno je dostaviti pravnosnažnu upotrebnu dozvolu.

Ako je objekat u kome se nalazi stan koji ste kupili upisan u katastar nepokretnosti, i ako je za isti izdata upotrebna dozvola, za upis stana potrebno je da dostavite pravnosnažnu upotrebnu dozvolu, a ako dozvola ne sadrži neophodne podatke za upis stana potrebno je dostaviti uverenje nadležnog organa (specifikacija) izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata ta dozvola. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokupentacije.

Za upis prava svojine na stanu u Vašu korist, potrebno je da dostavite ispravu/isprave o sticanju kojima dokazujete pravni kontinuitet sa investitorom, odnosno licem upisanim za imaoca prava svojine na objektu.

Ne postoji mogućnost da preko portala eUprava podnesete zahtev za upis u katastar nepokretnosti.

Zahtev za upis se podnosi poštom putem preporučene pošiljke, neposredno predaje u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti ili putem eŠaltera preko advokata koji je profesionalni korisnik eŠaltera.

Poštovana,

Saglasno čl. 43. i 44. Zakona o hipoteci  („Službeni glasnik RS”, br. 115/05, 60/15, 63/15 – US i 83/15)  vlasnik hipotekovane nepokretnosti može zahtevati ispis hipoteke iz katastra nepokretnosti, a uz zahtev se dostavlja pismena izjava hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, ili  pravnosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo. Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, te da dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti izda potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.

Odredbom člana 52. navedenog zakona propisano je da hipoteka prestaje i na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajedničke svojine, ako: je proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeđenog potraživanja (stare hipoteke); upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći, ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja obezbeđenog hipotekom; za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlašćeno lice upisano u registar nepokretnosti.

Pismena izjava hipotekarnog poverioca mora biri overena kod javnog beležnika u skladu sa propisima o overi potpisa, rukopisa I prepisa. Ukoliko ne možete da pribavi pismenu izjavu hipotekarnog poverioca da je saglasan sa ispisom hipoteke iz katastra nepokretnosti, preostaje  da kod nadležnog suda pokrene postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Tužbom radi utvrđenja prava svojine na navedenom objektu možete pokrenuti parnični postupak kod nadležnog suda radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti mora da sadrži  bezuslovnu saglasnost prodavca za upis u katastar nepokretnosti -clausula intabulandi, shodno odredbi člana 87. stav 1. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17–autentično tumačenje, 113/17–dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon)  

Izuzetno, ako je saglasnost za upis uslovljena potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava  na ime kupoprodajne cene, mora se dostaviti i taj dokument banke, saglasno odredbi člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

Ako ne možete da pribavite navedenu potvrdu, preostaje Vam da kod nadležnog suda, tužbom radi utvrđenja prava svojine  pokrenete parnični postupak u cilju ostvarivanja svojih imovinskih prava.

E- šalter je informacioni sistem koji je koncipiran za profesionalne korisnike (geodetske organizacije, advokati i dr.) i obveznike dostave (javni beležnici , državni organi, organi jedinica lokalne samuprave i drugi imaoci javnih ovlašćenja) i podrazumeva da isti imaju mogućnost da neposredno podnesu zahtev za upis u katastar u ime stranke, odnosno da, po službenoj dužnosti, dostave Službi za katastar nepokretnosti sve isprave koje donose, sastavljaju, odnosno overavaju a koje predstavljaju pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti i katastar vodova.

Kakao su profesionalni korisnici i obveznici dostave lica, odnosno organi koji  u okviru svoje delatnosti obavljaju i poslove koji su u vezi sa prometom, odnosno upisom nepokretnosti i imaoca prava na nepokretnostima u katastar, to je potreba da stranka neposredno podnese zahtev  za upis svedena na miimum, odnosno samo za upise po ispravama koje su nastale pre 01.07.2018. godine –“stare isprave”.

Ostali elektronski servisi Republičkog geodetskog zavoda razvijeni su kao transparentni i javni  servisi za uvid u podatke i preuzimanje dokumentacije i obezbedjuju  digitalnu komunikaciju sa strankama.

Za isprave koje su nastale pre 01.07.2018. godine, gde stranke imaju potrebu da neposredno podnesu zahtev za upis u katastar, obezbeđeno je da putem aplikacije eZakazivanje, koja je javno dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje zakažu  tačno odredjen datum i vreme kada  žele, odnosno kada su u mogućnosti, da u prijemnoj kancelariji Službe za katastar nepokretnosti, uz prisustvo samo službenog lica, a ne i drugih stranaka, predaju zahtev za upis i potrebnu dokumentaciju, uz poštovanje svih epidemioloških mera.

Takođe, ukazujemo da “stare isprave” koje su osnov za upis u katastar moraju biti  dostavljene u papirnoj formi, u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji ili u formi elektronskog dokumenta, odnosno digitalizovanog dokumenta izdatog u papirnoj formi, čiju je istovetnost originalu svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom, odnosno kvalifikovanim elektronskim pečatom potvrdilo ovlašćeno lice, saglasno članu 27. stav 1. tač. 3) i 4) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Stranka u postupku može svojim  kvalifikovanim elektronskim potpisom  da potpiše zahtev za upis u katastar, a nije zakonom ovlašćena da vrši overu digitalizovanog dokumenta izdatog u papirnoj formi, već bi morala da se obrati ovlašćenom licu za  overu takvog dokumenta.  

Slažemo se sa Vama da u 21. veku, u eri digitalizacije, zaista treba obezbediti i druge mogućnosti za građane, te smo se u tom smislu zalagali, a i dalje se zalažemo za uvođenje pametnih ugovora u oblasti prometa nepokretnosti, koji bi omogućili da stranke direktno, svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom budu prepoznate svuda, i kao podnosioci zahteva i kao učesnici u postupku, bez bilo kog papirnog dokumenta, što smo i predložili, kao institucija koja učestvuje u radu Rane grupe za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova. Za realizaciju ove ideje biće nam potrebna podrška od drugih državnih institucija koje su uključene u rad ove radne grupe.

Takođe, kao i Vi,  nadamo se da će e-gradjanin postati prepoznat i u stvarnosti, i to, ne samo u poslovima koji se odnose na  oblast katastra nepokretnosti, nego i u postupcima pred svim drugim državnim organima i imaocima javnih ovlašćenja.           

U vezi sa vašim pitanjem pod tačkom 2, obaveštavamo Vas da zahtev za pružanje usluge praćenja u katastru nepokretnosti –katastarski alarm treba potpisati kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Sama činjenica da je u međuvremenu u katastru izvršena deoba predmetnih katastarskih parcela, bez promene dotadašnjeg imaoca prava, ne treba da predstavlja smetnju za sprovodivost rešenja o nasleđivanju u katastru nepokretnosti. Služba za katastar nepokretnosti ima mogućnosti da izvrši identifikaciju katastarskih parcela, odnosno da utvrdi koje parcele iz katastra nepokretnosti odgovaraju katastarskim parcelama navedenim u rešenju o nasleđivanju. 

Potrebno je da u pisanoj formi zaključite ugovor o poklonu, koji mora da potvrdi (solemnizuje) nadležni javni beležnik. Za informacije o visini naknade koju treba platiti za solemnizaciju ugovora potrebno je da se obratite Javnobeležničkoj komori ili nekom od javnih beležnika.   

Za provođenje promene u katastru nepokretnosti plaćaju se republičke administrativne takse u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20). Pored takse na zahtev, koja saglasno tarifnom broju 1. iznosi 330,00 dinara, plaća se taksa za promenu imaoca prava na nepokretnosti, na osnovu jedne isprave, u iznosu od 5.400,00 dinara, a za svaku sledeću ispravu kojom se dokazuje pravni kontinuitet u odnosu na upisanog imaoca prava po 1.620,00 dinara, u skladu sa tarifnim br. 215b stav 5. tačka 12.)

Saglasno odredbi člana 39. stav 4. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) danom ekspedovanja rešenja Službe za katastar nepokretnosti, preko jedinstvenog elektronskog sandučića ili preporučenom pošiljkom preko poštanskog operatora, Služba za katastar nepokretnosti to rešenje oglašava i na oglsnoj tabli katastra dostupnoj na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi http://oglasnatabla.rgz.gov.rs/

                Odredbom stava 8. istog člana propisano je da će se dostava stranci smatrati izvršenom istekom roka od 30 dana od dana oglašavanja rešenja na veb prezentaciji Zavoda, ako dostava rešenja nije izvršena ili je dostava izvršena ali tek nakon isteka tog roka.

Takođe, saglasno odredbi stava 9. istog člana, ako je adresa prebivališta, odnosno boravišta, odnosno sedišta stranke nepoznata, dostava rešenja toj stranci smatraće se izvršenom na dan isteka roka od 30 dana od dana oglašavanja rešenja na elektronskoj oglasnoj tabli katastra.

Radi upisa prava svojine na katastarskoj parceli potrebno je Službi za katastar nepokretnosti dostaviti podobnu ispravu koja predstavlja pravni osnov sticanja zemljišta.

Za tražene informacije potrebno je da se obratite Službi za katastar nepokretnosti koja je donela rešenje o upisu u katastar nepokretnosti. Kada rešenje postane konačno u Službi za katastar nepokretnosti se može dobiti kopija rešenja, u skladu sa članom 39. stav 10. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

Za svaki postupak koji je pokrenut u Službi za katastar nepokretnosti, po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, dostavi nadležni organ koji je istu doneo, sastavio ili potvrdio, u katastru nepokretnosti se upisuje zabeležba pokrenutog postupka na nepokretnosti koja je predmet upisa, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Kada donese rešenje o upisu Služba za katastar nepokretnosti, po službenoj dužnosti briše zabeležbu pokrenut postupka i upisuje zabeležbu da rešenje o upisu nije konačno, niti pravnosnažno, u skladu sa članom 61. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Zabeležba da rešenje nije konačno se briše, po službenoj dužnosti, po nastupanju konačnosti rešenja o upisu, a brisanje zabeležbe da rešenje o upisu nije pravnosnažno ako u naknadnom roku od 40 dana od nastupanja konačnosti rešenja Službi ne bude dostavljen dokaz da je pokrenut upravni spor.

Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), niti bilo kojim drugim zakonom, nije predviđena mogućnost upisa zabeležbe postojanja testamenta.

Na objektima je upisana državina iz razloga što za iste nije izdata građevinska i upotrebna dozvola, odnosno za pomoćne objekta rešenje kojim se odobrava izvođenje radova.

Poštovani,   

Predbeležba prava svojine na nepokretnosti, upisuje u smislu člana 11. stav 2. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni Glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) ako ugovor o kupoprodaji nepokretnosti ne sadrži bezuslovnu saglasnost prodavca da se kupac može upisati u katastar nepokretnosti kao vlasnik nepokretnosti (clausula intabulandi), već je davanje saglasnosti uslovljeno isplatom kupoprodajne cene u celosti.

                Ako je Službi za katastar nepokretnosti dostavljen najpre ugovor o kupoprodaji, koji ne sadrži bezuslovnu saglasnosti prodavca za upis (clausula intabulandi), Služba upisuje predbeležbu prava svojine u korist kupca, a prodavac i dalje ostaje upisan kao vlasnik sve dok se predbeležba ne opravda, odnosno dok se Službi za katastar nepokretnosti ne dostavi bezuslovna saglasnost za upis (clausula intabulandi), u kom slučaju će se  izvršiti opravdanje predbeležbe i upis prava svojine u korist kupca.

                Javni beležnik je obavezan, da po službenoj dužnosti dostavi Službi za katastar nepokretnosti, radi opravdanja predbeležbe prava svojine, izjavu kojom prodavac potvrđuje da je kupac u celosti isplatio kupoprodajnu cenu i daje mu saglasnost za upis -clausula intabulandi, koju je solemnizovao, a na osnovu koje se u Službi formira po službenoj dužnosti novi predmet I na predmetnoj nepokretnosti I u katastru nepokretnosti upisuje zabeležba pokrenutog postupka.

                Uvidom u eKatastar, koji je dostupan na internet adresi https://www.rgz.gov.rs/usluge/ekatastar/po%C4%8Detna možete se informisati da li je na nepokretnosti koju ste kupili upisana zabeležba pokrenutog postupka. Ukoliko nije, morate proveriti da li je prodavac dao i kod javnog beležnika overio izjavu kojom Vam daje bezuslovnu saglasnost za upis u katastar nepokretnosti.   

Prema važećim propisima, bez pravnosnažne upotrebne dozvole, odnosno pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju objekta ne može se upisati pravo svojine na objektu i posebnim delovima objekta.

Kod organa nadležnog za izdavanje upotrebne dozvole treba da se informišete iz kojih razloga je odbijen zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za predmetnu zgradu i da li su, eventualno, ispunjeni uslovi za ozakonjenje zgrade (npr. ako je prilikom izvođenja radova odstupljeno od građevinske dozvole,  a zgrada je izgrađena do 27. novembra 2015. godine) u kom slučaju bi ste mogli da kod nadležnog organa inicirate postupak ozakonjenja objekta, odnosno stanova kao posebnih delova objekta.

Instrukciju za plaćanje republičke administrativne takse izdaje Služba za katastar nepokretnosti stranci prilikom podnošenja zahteva za upis u katastar nepokretnosti.

Saglasno članu 36. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja po zahtevu za upis u katastar, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  15 dana od dana prijema zahteva.

Proveru statusa Vašeg predmeta u Službi za katastar nepokretnosti možete izvršiti putem aplikacije koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na adresi https://www.rgz.gov.rs/kontakt-info-centar ili putem telefona 011 63 55 600.

Rešenje Službe za katastar nepokretnosti o upisu u katastar nepokretnosti sadrži instrukciju za plaćanje takse. Nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti treba da se obratite za informaciju iz kojih razloga Vam rešenje o upisu u katastar nije dostavljeno, te da im zatražite da Vam dostave kopiju rešenja, ako je rešenje već postalo konačno.

Postupak prinudne naplate republičke administrativne takse ne može se pokrenuti dok Vam prethodno ne bude uručena opomena za plaćanje takse.

Ukoliko smatrate da postoji greška u podacima upisanim u katastar nepokretnosti, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije e-zakazivanje koja je dostupna na linku https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

Ukoliko smatrate da postoji greška u podacima upisanim u katastar nepokretnosti, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) Službi za katastar nepokretnosti nadležnoj za područje na kome se nalaze nepokretnosti podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti.

Urgenciju za rešavanje Vašeg predmeta možete uputiti putem aplikacije ePrimedbe koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

Činjenica da u katastru nepokretnosti još uvek nije izvršena promena imaoca prava svojine na stanu na osnovu kupoprodajnog ugovora, odnosno to što niste upisani za imaoca prava svojine na stanu ne treba da predstavlja smetnju da Vam banka da saglasnost za brisanje hipoteke, ako ste kredit isplatili u celosti.

Saglasno čl. 43. i 44. Zakona o hipoteci  („Službeni glasnik RS”, br. 115/05, 60/15, 63/15 – US i 83/15)  vlasnik hipotekovane nepokretnosti može zahtevati ispis hipoteke iz katastra nepokretnosti, a uz zahtev se dostavlja pismena izjava hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, ili  pravnosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo. Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, te da dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti izda potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.

Službi za katastar nepokretnosti možete podneti zahtev za izdavanje uverenja o promenama na nepokretnosti iz kojeg se možete informisati na šta se odnosi predmetni zahtev.

Lice koje smatra da postoji greška u podacima upisanim u katastar nepokretnosti, uključujući i upis zabeležbe pokrenutog postupka zahtevom stranke, ima pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) Službi za katastar nepokretnosti podnese zahtev za ispravku greške.

Ukoliko smatrate da postoji greška u podacima upisanim u katastar nepokretnosti, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

Promena imaoca prava na suvlasničkom udelu u nepokretnosti može se izvršiti u katastru nepokretnosti ako se Službi za katastar nepokretnosti uz zahtev za upis dostavi dokaz o rešenim imovinskopravnim odnosima na nepokretnosti.

Ukoliko smatrate da postoji greška u podacima upisanim u katastar nepokretnosti, imate pravo da, saglasno članu 51. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) podnesete zahtev za ispravku greške i priložite odgovarajuče dokaze. O Vašem zahtevu Služba za katastar nepokretnosti će odlučiti rešenjem.

Obrazac zahteva možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev možete dostaviti poštom putem preporučene pošiljke, putem e-šaltera preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili neposredno predati u prijemnoj kancelariji nadležne Službe za katastar nepokretnosti.

Ako je predmet arhiviran u katastru nepokretnosti ne treba da i dalje stoji upisana zabeležba pokrenutog postupka u tom predmetu.

Prigovor na rad Službe za katastar nepokretnosti možete dostaviti putem aplikacije ePrimedbe, koja je dostupna na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na adresi https://servisi.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/

Podatak o korisnoj površini posebnog dela objekta Službe za katastar nepokretnosti su upisivale u katastar nepokretnosti na osnovu uverenja javnog preduzeća nadležnog za komunalno-stambene poslove ili je taj podatak u postupku izrade katastra nepokretnosti preuzet iz zemljišne knjige, odnosno knjige tapija i intabulacione knjige, kao i knjige prodatih društvenih stanova sa hipotekom.

Radi informisanja na koji način je u konkretnom slučaju utvrđena i upisana u katastar nepokretnosti korisna površina posebnog dela objekta, potrebno je da od nadležne Službe za katastar nepokretnosti zatražite izdavanje uverenja o toj činjenici. Ako Služba za katastar nepokretnosti u roku od osam dana ne postupi po Vašem zahtevu i ne izda Vam traženo uverenje, niti donese rešenje kojim zahtev odbija, možete da izjavite žalbu Republičkom geodetskom zavodu kao da je Vaš zahtev odbijen, saglasno odredbi člana  29. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku (Službeni glasnik RS”, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje).

Poštovani,

Saglasno članu 36. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20),  rok za donošenje rešenja o upisu u katastar u predmetu formiranom po službenoj dužnosti, na osnovu isprave koju, po službenoj dužnosti,  dostavi sud, javni beležnik ili dugi obveznik dostave, o kome po redosledu prvenstva može da se rešava, je  pet  radnih  dana od dana prijema isprave.

Pored takse za zahtev, plaća se i taksa za upis prava službenosti u iznosu od 730,00 dinara, po ispravi, u skladu sa tarifnim brojem 215b stav 5. tačka 20) podtačka (2) Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03 -ispravka, 61/05, 101/05-dr.zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr.zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 38/19, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20).

Žalba koja je izjavljena na rešenje koje se odnosi na drugu katastarku parcelu ne sprečava da se donese odluka u postupku koji je pokrenut za upis službenosti jer se ne radi o istoj nepokretnosti.

Poštovani,

Ako je zgrada upisana u katastar nepokretnosti, uvidom u eKatastar, pretragom po katastarskoj parceli I nazivu katastarske opštine, možete proveriti da li je za zgradu utvrđen kućni broj. U protivnom možete se obratiti nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti za izdavanje uverenja o toj činjenici.

Poštovana,

Kada je hipoteka na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta u izgradnji upisana na zemljištu, upisom objekta u katastar nepokretnosti hipoteka se upisuje na objekat, odnosno poseban deo objekta,  po službenoj dužnosti, u skladu sa odredbom člana 11. stav 2. tačka 1) Zakona o hipoteci (“Službeni glasnik RS”, br. 115/05, 60/15, 63/15 –US i 83/15).

Uvidom u eKatastar, kroz opciju “Javni pristup” vidi se da na nepokretnosti postoji upisana zabeležba, ali se ne vidi vrsta i tekst zabeležbe, te je potrebno da pribavite izvod iz lista nepokretnosti ili uverenje Službe za katastar nepokretnosti iz kojeg možete saznati koja vrsta zabeležbe je upisana na Vašem stanu. Hipoteka je vrsta stvarnog prava, te se ne upisuje kao zabeležba.

Poštovana,

Potrebno je da se za tražene informacije obratite Ministarstvu pravde.

Poštovani,

Za svaki postupak koji je pokrenut u Službi za katastar nepokretnosti, po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti na osnovu isprave koju po službenoj dužnosti, radi upisa u katastar nepokretnosti, dostavi nadležni organ koji je istu doneo, sastavio ili potvrdio, u katastru nepokretnosti se upisuje zabeležba pokrenutog postupka na nepokretnosti koja je predmet upisa, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20).

Navedena zabeležba je vidljiva u eKatastru.

Poštovana,

Vreme izgradnje objekta utvrđuje se na osnovu upotrebne dozvole, uverenja Službe za katastar nepokretnosti ako je objekat upisan u katastar nepokretnosti, uverenja organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole ili nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke o vremenu  izgradnje objekta.

Poštovana,

Odredbom člana 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 –autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon i 9/20 – dr. zakon) propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, da bi bila podobna za upis, mora da sadrži, pored ostalog,  izjavu o dozvoli upisa, koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da, izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu ovog zakona (8.06.2018. god), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnosti.

Ako je u konkretnom slučaju saglasnost za upis u katastar nepokretnosti po osnovu ugovora o kupoprodaji stana  uslovljena isplatom kupoprodajne cene u celosti, bez potvrde da je kupoprodajna cena isplaćena u celosti ne možete se upisati

u katastar nepokretnosti kao vlasnik stana. U slučaju da ne možete da pribavite navedenu potvrdu, preostaje vam da kod nadležnog suda tužbom za utvrđenje prava svojine pokrenete postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Poštovani,

Ako je na stanu u katastar nepokretnosti upisana zabeležba rešenja o izvršenju, javni izvršitelj ima pravo da u postupku izvršenja proda taj stan radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca.

Vaš otac ima pravo da, po osnovu navedenog kupoprodajnog ugovora, do okončnja izvršnog postupka izjavi prigovor, u skladu sa odredbama člana 108. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Službeni glasnik RS”, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje, 113/17-autentično tumačenje, 54/19 i 9/20 –autentično tumačenje).

Navedenim odredbama je propisano da treće lice koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje može javnom izvršitelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu.

Poštovani,

Radi upisa prava svojine na stanu, potrebno je pribaviti pravnosnažnu upotrebnu dozvolu za objekat, odnosno poseban deo objekta ili rešenje o ozakonjenju.

Prema sada važećim propisima ne može se upisati državina u katastar nepokretnosti.

Saglasno odredbi člana 4. stav 3. Zakona o ozakonjenju objekata (“Službeni glasnik RS”, br. 96/15, 83/18 I 81/20) predmet ozakonjenja može biti i objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, na kom je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta a za koji nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.

Odredbom člana 61. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br.  41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da se upis promene u katastar vrši odmah po donošenju rešenja o upisu,

uz upis zabeležbe da rešenje o upisu nije konačno,  ni pravnosnažno.

Od dana dostave rešenja počinje da teče rok za žalbu na rešenje, koji je, saglasno navedenom zakonu, osam dana. Rešenje postaje konačno istekom roka za žalbu, ako žalba nije izjavljena, odnosno donošenjem drugostepenog rešenja, ako je žalba izjavljena, kada se briše zabeležba da rešenje nije konačno.  Ako u naknadnom roku od 40 dana od nastupanja konačnosti rešenja Službi za katastar nepokretnosti ne bude dostavljen dokaz da je pokrenut upravni spor, zabeležba da rešenje nije pravnosnažno brisaće se iz katastra nepokretnosti.

Dana 8.11.2021. godine Služba za katastar nepokretnosti Novi Sad 2 donela je rešenje broj xxx-0x-x-xxx-xxxxx/2018 koje je danom ekspedovanja strankama u postupku, 30.11.2021. godine  objavljeno na elektronskoj oglasnoj tabli katastra dostupnoj na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda na adresi http://oglasnatabla.rgz.gov.rs/

Odredbom člana 39. stav 8. tačka 2) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20) propisano je da će se dostava rešenja stranci smatrati izvršenom istekom roka od 30 dana od dana oglašavanja rešenja na elektronskoj oglasnoj tabli katastra, na veb prezentaciji Zavoda, ako dostava nije mogla da bude izvršena putem elektronskog sandučića, odnosno preko poštanskog dostavljača ili je dostava izvršena ali tek nakon isteka tog roka.

                Kada rešenje broj xxx-xx-x-xxx-xxxx/2018 od xx.xx.2021. godine postane konačno Služba za katastar nepokretnosti Novi Sad brisaće navedenu zabeležbu po službenoj dužnosti.

Poštovani,

Potrebno je od nadležnog organa pribaviti uverenje o specifikaciji posebnih delova objekta izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je taj organ izdao građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu, te u zavisnosti od sadržine uverenja tražiti ispravku broja stana koji je upisan u katastar nepokretnosti ili ispravku isprava koje se odnose na stan koji nije upisan u katastar.

Poštovani,

Ne postoji mogućnost da se upišete u katastar nepokretnosti kao imalac prava svojine na stanu na osnovu raspoložive dokumentacije, a bez osnovnog ugovora o kupoprodaji. U tom slučaju, preostaje Vam da kod nadležnog suda tužbom za utvrđenje prava svojine pokrenete parnični postupak radi ostvarivanja svojih imovinskih prava.

Poštovani,

U postupku upisa stana na osnovu rešenja o ozakonjenju i elaborata geodetskih radova u katastar nepokretnosti se upisuje površina stana iz rešenja o ozakonjenju. U kupoprodajnom ugovoru podatak o površini stana mora da odgovara podatku iz katastra nepokretnosti, saglasno odredbi člana 86. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru nepokretnosti  („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/12, 65/13, 15/15-US, 96/15, 47/17-autentično tumačenje, 113/17-dr. zakon,, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon, i 9/20 – dr.zakon)

Navedenom odredbom propisano je da isprava za upis, da bi bila podobna za upis, pored ostalog, mora da sadrži označenje nepokretnosti na koju se isprava odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (katastarska opština, broj i površina parcele, broj i površina objekta, broj i površina posebnog dela objekta).

Poštovana,

Instrukciju za plaćanje takse izdaje Služba za katastar nepokretnosti po podnetom zahtevu, u kojoj navodi iznos taksi koje treba uplatiti, žiro račun i poziv na broj.

Poštovana,

Saglasno članu 4. stav 2. tačka 3) Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US, 96/15, 47/17-autentično tumačenje, 113/17-dr.zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon, 9/20-dr.zakon), kao i članu 19. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Službeni list SFRJ", br. 6/80, 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", brojj 115/05 – dr. zakon), u katastar nepokretnosti upisuju se posebni delovi objekta koji čine građevinsku celinu, i to stan, poslovni prostor, garaža i garažno mesto.

Dakle, podrum (sklonište) ne predstavlja poseban deo objekta u smislu citiranih odredbi i nije predmet upisa u katastar nepokretnosti.

Shodno odredbi člana 19. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo svojine na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi (pravo zajedničke nedeljive svojine).

Za informacije u vezi sa rešavanjem imovinsko-pravnih odnosa možete se obratiti organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za pružanje besplatne pravne pomoći. Ovaj Kontakt centar namenjen je davanju odgovora i objašnjenja radi lakšeg i pravilnijeg razumevanja propisa kojima je uređen upis u katastar nepokretnosti.

PoštovanI,

Za informacije u vezi sa porezom na prenos apsolutnih pravana nepokretnosti treba da se obratite nadležnom organu Poreske uprave.

Poštovani,

Najjednostavniji način da rešite imovinsko-pravne odnose jeste da sa tim licima zaključite sudsko poravnanje ili poravnanje zaključeno pred javnim beležnikom koje ima dejstvo sudskog poravnanja. Na osnovu te isprave može se u katastru nepokretnosti izvršiti provođenje promene imaoca prava na suvlasničkim udelima na predmetnim katastarskim parcelama.

Poštovani,

Odredbom člana 70. stav 24. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20) propisano je da pravo trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku i stambenom kompleksu, koje je investitor preneo pravnim poslom trećem licu, može se dalje prometovati i raspolagati u obimu stečenih prava, te da se tim pravnim poslom ne stiču uslovi za upis svojinskih prava u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, ali se pravni posao kojim se prenosi to pravo može upisati kao zabeležba u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima.

Dakle, u katastar nepokretnosti se ne upisuje parking mesto izvan zgrade, već zabeležba ugovora o prenosu prava trajnog korišćenja parking mesta.

Poštovani,

Ako je zgrada upisana u katastar nepokretnosti, ali ne I stan, za upis stana potrebno je dostaviti građevinsku i upotrebnu dozvolu, a ako dozvola ne sadrži neophodne podatke za upis stana potrebno je dostaviti uverenje nadležnog organa izdato u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata ta dozvola. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda uverenje, potrebno je dostaviti nalaz i imišljenje stalnog sudskog veštaka građevinske struke izdato na osnovu navedene tehničke dokupentacije. Ukoliko je investitor upisan za imaoca prava svojine na objektu, za upis prava svojine na stanu u Vašu korist, potrebno je da dostavite taj kupoprodajni ugovor zaključen sa investitorom.

Takođe, taj kupoprodajni ugovor je dovoljan za upis ako je stan upisan u katastar nepokretnosti sa pravom svojine u korist investitora.

Ugovor o kupoprodaji stana mora da sadrži clausulu intabulandi – bezuslovnu saglasnost prodavca za upis u katastar na osnovu tog ugovora, koja može biti data u posebnoj ispravi koja mora biti overena. Ako je saglasnost za upis uslovljena potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava  na ime kupoprodajne cene, morate dostaviti i taj dokument banke.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Obrazac zahteva za upis možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev se podnosi elektronskim putem preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili poštom, putem preporučene pošiljke. Zahtev možete predati i neposredno u prostorijama Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem internet aplikacije na linku   https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje

                Ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, punomoćje mora biti overeno kod javnog beležnika u skladu sa propisima koji uređuju overu potpisa, osim kada je punomoćnik profesionalni korisnik e-šaltera, shodno članu 25. stav 3. tačka 3) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 I 15/20).

Poštovani,

Osnov za upis u katastar nepokretnosti predstavljaju ugovor o prenosu prava svojine na zajedničkom delu zgrade, zaključen sa stambenom zajednicom u skladu sa članom 9. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (“Službeni glasnik RS”, br. 104/16, 9/20-dr.zakon) i pravnosnažno rešenje kojim se odobrava promena namene zajedničkog dela objekta u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon и 9/20) i članom 3. stav 2. tač. 16) I 17) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Službeni glasnik RS", br. 102/20, 16/21).

Navedeno rešenje donosi organ jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za izdavanje građevinske dozvole, kome se možete obratiti za sve informacije u vezi sa procedurom izdavanja tog rešenja.

Poštovani,

Ako je  stan upisan u katastar nepokretnosti sa pravom svojine u korist Vašeg prodavca, potrebno je da uz zahtev za upis dostavite ugovor o kupoprodaji, potvrđen (solemnizovan) kod javnog beležnika..

Ugovor o kupoprodaji mora da sadrži clausulu intabulandi – saglasnost za upis u katastar nepokretnosti, koja nije uslovljena niti oročena, shodno članu 87. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US, 96/15, 47/17-autentično tumačenje, 113/17-dr.zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon, 9/20-dr.zakon),

Odredbom člana 59. stav 6. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), propisano je da izuzetno, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu tog zakona (8. juni 2018. godine), a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto bezuslovne saglasnost za upis.

Isprave se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Obrazac zahteva za upis možete preuzeti na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na linku https://rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/upis-imaoca-prava-na-nepokretnost-za-parcelu-objekat-i-poseban-deo-zgrade-stan-poslovni-prostor-i-gara%C5%BEa

Zahtev se podnosi elektronskim putem preko advokata profesionalnog korisnika e-šaltera ili poštom, putem preporučene pošiljke. Zahtev možete predati i neposredno u prostorijama Službe za katastar nepokretnosti u zakazanom terminu. Termin možete zakazati putem aplikacije na linku   https://rgz.gov.rs/kontakt-info-centar-ezakazivanje